Разговор с корисником:Maduixa/3
Sredjeno
Pozdrav --BokicaK Got something to say? 09:36, 9. фебруар 2007. (CET)
Бања Лука
Ај'се мало стрпите са предлогом док ја исправим пар штампарских грешака (које сам уочио летимичним прегледом) и да само мало средим синтаксу у неким деловима чланка. Па да чланак глатко прође на гласању.
--делија 10:20, 9. фебруар 2007. (CET)
Maduixa, одговорио сам ти на мојој страници за разговор. --Слободни умјетник 21:26, 10. фебруар 2007. (CET)
Слике
Генерално, не можеш. Дозвољен је скен насловне стране за употребу у чланку о датом часопису, али само у том случају. И само да се разумемо, нисам ја никакав стручњак на ову тематику, то слободно можеш да питаш сваког админа, па и Џаста, видиш како је полетан за вицкасте одговоре, а друго, он је старији и искуснији админ :)) Хехе, Сава Центар, цццц :) ово не значи да не треба да наставиш да ми постављаш оваква питања, лакше је да унапред одговорим, него после да шаљемо порукице, бришемо слику итд. :) --¡¿Кале?! 19:12, 9. фебруар 2007. (CET)
О чланцима и ко зна о чему све не
Дакле да кренемо редом:
- Да, наравно да можеш да кандидујеш свој или било чији чланак да је сјајан. Скапирала си већ технологију кандидовања. Е сад, било би добро да стварно буде дооообар чланак. Мислим оно, сви као нешто меркамо, па филозофирамо, па могло је мало више линкова, па могла је још једна слика, па много је црвене, па све тако нешто ... не сумњам ја у тебе, него шисто да споменем ;)
- Није проблем што је чланак превод са друге википедије. Превод је креирање ауторског дела и уопште није проблем да буде предложен за сјајан чланак. Мислим да их већ има таквих. Не можеш ти увек све измислити и осмислити. Мораш се послужити и "изворима".
- Можеш да преведеш и прилагодиш текст из неког часописа. У ствари, само напред. Оно на шта треба да обратиш пажњу је да текст који састављаш (или креативно преписујеш) буде енциклопедијски, да не одражава нечији (ни твој) лични став, да се може ставити нека референца ка првобитном извору (ово не мора, али је много добро ако може).
- Е, скенирање слика из часописа је већ зезнута ствар. То је дословно преношење нечега што је туђе дело. Овде нема лаког начина да се заобиђе проблем. Значи, нема проблема!
толико засад... ако те мучи несаница, а ти слободно постави још неко питање... ко зна, можда и одговорим :) -- JustUser JustTalk 19:55, 9. фебруар 2007. (CET)
Ех, да. Умало да заборавим. Главне фаце за слике су Корисник:БранеЈ и Корисник:Dzordzm. -- JustUser JustTalk 20:02, 9. фебруар 2007. (CET)
- Чланке из часописа смеш да користиш као изворе, али не смеш да их само преводиш. Приликом превода, ауторско право постоји по два основа, по основу оригиналног текста и по основу превода. Ако оригинални текст није био слободно доступан, постављање превода под ГНУ лиценцу (дакле на било који од Викимедијиних пројеката) није дозвољено. Дакле:
- из слободних извора, укључујући и све друге Википедије, можеш преводити, допуњавати или користити као извор;
- из неслободних извора, што је сваки извор осим ако је експлицитно другачије наглашено, можеш само користити као извор. --Dzordzm 20:05, 9. фебруар 2007. (CET)
- П.С. Да, Бране, Кале и ја смо фаце за АП. Бране је програмер, Кале хемичар, ја математичар :) --Dzordzm 20:05, 9. фебруар 2007. (CET)
Ма оф корс. Идеје нису предмет ауторског права, већ њихова презентација, односно интерпретација. Значи ОК је све осим директног или тек замаскираног превода. Уосталом, замисли писање у било којој егзактној науци: па нема толико различитих начина да напишеш чланак о истој теми. --Dzordzm 22:55, 9. фебруар 2007. (CET)
- Е, да. Има још један договор. Када преводимо неки чланак са неке википедије (пошто је тај текст под ГФДЛ) потребно је навести извор. То је ОК урадити тако што на страници за разговор кажеш "Почетна верзија овог чланак је настала као превод чланка " и ту убациш линк ка текућој верзији чланка на енглеском. То је онда скроз фер и у потпуности испуњавамо све обавезе према ГФДЛ. -- JustUser JustTalk 00:05, 10. фебруар 2007. (CET)
Шаблон историја Шпаније
Доста давно сам превео чланако Шпанском грађанском рату, и у њега сам укључио шаблон о историји Шпаније. Међутим, нисам тачно знао како да преведем већину ставки :( Како ти говориш и енглески и шпански, и занима те шпанска историја (+ познајеш је), да ли би ти могла да испреводиш овај шаблон (Шаблон:Историја Шпаније)? -- Обрадовић Горан (разговор) 21:08, 10. фебруар 2007. (CET)
- Не, то нису категорије, већ везе ка појединачним чланцима. Слободно додај све шта мислиш да треба, и уклони све шта мислиш да не треба (а мислим да и тога има у овом шаблону, само сам га пребацио са енглеског). Слажем се са твојом променом, за наше шпанце. -- Обрадовић Горан (разговор) 21:30, 10. фебруар 2007. (CET)
Да, ту иду чланци из историје Шпаније. Али не сви, већ најзначајнији (епохе). Погледај на чланку Србија шаблон историја Србије. Значи еквивалентно треба да стоји и шаблону за шпанску историју. Сад ја стварно не знам ти чланци које ти пишеш, колико су општи, па ћеш то сама морати да процениш. Тај шаблон служи да прегледајући га можеш да видиш најзначајније периоде кроз које је Шпанија прошла. Углавном, стави оно шта мислиш да треба да ставиш- Што се тиче онога за наше шпанце, па не знам.. можда да у реченици-две напишеш објашњење, чисто да за пар месеци не прође неко, и не `исправи` :) -- Обрадовић Горан (разговор) 21:56, 10. фебруар 2007. (CET)
мало теже
Не можеш ту слику да користиш, из пуно разлога.
- Постоји слободан еквивалент, види чланак на енвики: прва слика тог глумца је слободно доступна. Е сад, контам ја да се теби ова ”више свиђа”, али не играмо се тако: ако постоји слободан еквивалент, онда се он користи. Овај разлог је довољан, остале ти само наводим да би схватила опште стање ствари.
- Није познат извор. За слике звезда поп културе и сличне, поштена употреба се никако не може тврдити без извора (јер вероватно постоје званичне промотивне фотографије које би биле пожељније јер за њихово коришћење постоји имплицитна дозвола, док ова ко зна чија је.) Није наведено никакво образложење употребе. Она страница са описом коју си ми послала је тотално неозбиљна.
- На чланку о Латинској Америци не би могла да користиш никакву слику овог глумца која није слободна. Неслободне слике су само за чланак о предмету и појмове најуже везане за њега и ни за где другде.
- Не заборави да поштена употреба и сличне категорије неслободних слика нису дозвола већ одбрана (позивањем на законом загарантована права употребе) у случају хипотетичког спора који би носилац ауторског права повео провит Викимедије. Значи, страна за опис слике треба да да једну мини-судску одбрану за такав случај. На пример, да каже: ”Ово је ОК јер се не може наћи слободан еквивалент, јер је слика постављена у нижој резолуцији која није погодна за штампу и комерцијално искоришћавање, наведен је извор и постављен линк на изворну верзију, јер се предмет не може другачије представити, јер њено коришћење на Википедији не вређа легитимне интересе аутора или представљеног предмета, итд.” Овде нема речи ни о једној од ових ствари.
- Ово је са бугарске Википедије - немој више тамо да гледаш за слике :))) Мислим, пиратски ЦД-ови нису долазили из Швајцарске, не? --Dzordzm 23:02, 10. фебруар 2007. (CET)
Одговор је не, као што је објашњено у првој тачки горе. Лепо ти пише. Постоји слободан еквивалент. Ти можеш у чланку о глумцу да користиш друге неслободне слике, рецимо снимке екрана из његових филмова, или неке друге слике важне из овог или оног разлога. Али ова слика коју ти хоћеш је само за идентификацију - то не може, јер за идентификацију имамо слободну слику. --Dzordzm 23:15, 10. фебруар 2007. (CET)
Што слепи мерне јединице уз број?
Чини ми се да је то једна од малобројних ствари око којих смо се Каштеровић и ја сложили. :) Је ли у питању омашка или сам нејасно написао? (Проценти се такође исписују одвојене, будући да су и они нека врста мерних јединица.)
Такође мешаш црту и цртицу, ако ни ту нисам био јасан — нема проблема, исправићу ја, само треба да се договоримо ко ће како не би свако од нас лицкао текст пола сата да бисмо на крају установили како нам се измене сукобљавају. :)
Поздрав,
Bbasic 23:49, 10. фебруар 2007. (CET)
Мадуиша
Види шта сам ти написао 4. фебруара у 18.43 (прва реченица). :)
Поздрав,
Bbasic 00:59, 11. фебруар 2007. (CET)
У Правопису нису дата правила транскрипције каталонског језика. Овакав поступак за шпански и португалски правда се великим бројем постојећих имена која би у супротном гласила Валенсја, Сјера Невада, Дјонисјо, Игнасјо, Габрјел, Дјего... Стога је много практичније узети преношење као и, него побројавати све овакве изузетке. Оправдано је исто овако резоновати и за каталонски.
Поздрав,
Bbasic 16:34, 11. фебруар 2007. (CET)
Кад сам написао „иза вокала а испред сугласника“ причали смо о транскрипцији Бунеос А[и/ј]рес, па сам поменуо само тај случај. То не значи да је он и једини. :) Заправо, оваква позиција I у шпанским именима није превише честа, али се зато много више јавља у португласком: Рио (де Жанеиро), Кариока, крузеиро... Елем, кад год је у суседству сугласника (небитно да ли је иза или испред њега), и шпанско и португалско, па и каталонско I преноси се као и, без обзира на то да ли је слоготворно или није. Надам се да сам сад боље објаснио. :)
Поздрав,
Bbasic 18:38, 11. фебруар 2007. (CET)
Поред цртице (-), тога што имаш на тастатури, постоје и две верзије црте: (–) и (—). Оне се обично не налазе на тастатури, али можеш их уснимити као неку комбинацију тастера (постоје програми те намене) па ћеш их имати. Свеједно је коју од двеју верзија црте употребљаваш (наравно, увек ваља бити доследан у истом тексту), само је врло битно разликовати их од цртице. Ако не можеш да се снађеш што се тиче меморисања: док ти неко не помогне, копирај их оданде где сам их малопре записао (Ctrl + C), па кад ти затребај у тексту само их „залепи“ (Ctrl + V).
Поздрав,
Bbasic 20:35, 11. фебруар 2007. (CET)
Да, ова средња није ОК (немам појма шта то представља, вероватно је неко ХТЕО да стави краћу верзију црте па ставио ко зна шта), прва и последња су добре. Ето, ако се определиш за дужу верзију црте, немаш проблема; ако ти се свише свиђа краћа — шта да ти кажем, снађи се. ;)
Извини, распричао сам се малопре о црти и цртици па заборавих за ове земље. Добро си закључила, нелатинске (спојено).
Поздрав,
Bbasic 20:56, 11. фебруар 2007. (CET)
Задњи и предњи
Немам, нажалост, логично објашњење, али могу да претпоставим. Професори се доживљавају као ауторитети, њихова реч се ретко када проверава (што је разлог више да сваки професор пази шта прича; не мора се пошто-пото одговорити на учениково питање, није никаква срамота казати „Не знам, проверићу па ћу рећи следећи час“, али наши професори изгледа воле да одају утисак како све знају из рукава). Због тога неки професор предаје погрешно јер је и он тако својевремно учио од свог професора, па то није накнадно проверавао (а тај његов професор је научио од свог професора, и тако уназад). Можда и није задовољавајуће објашњење, али је једино које ми се чини логично; ако неком нешто друго падне на памет, радо ћу чути и ту верзију.
Поздрав,
Bbasic 20:50, 12. фебруар 2007. (CET)
Твоја теорија делује природно, а и лепо се уклапа у моју. Наиме, онај ланац који иде уназад негде мора имати крај (или почетак, зависи с које стране гледаш), и врло је могуће да је тај крај управо код таквих професора које си поменула. Славен (као што видиш на страници за разговор Бање Луке) верује да је у питању системско, смишљено одступање, али не бих се с тим сложио, јер види којом брзином се то креће: нека један професор (рецимо један од „тих твојих“) испредаје погрешно једној генерацији будућих професора, нека их има 110 комада. Од тих 110 максимално десет ће узети књигу да провери је ли све баш тако као што је професор рекао; остала стотина ће то прихватити здраво за готово, и тиме зачас имамо сто професора који тако предају својим ученицима, па све из године у годину. А ако тих сто професора има свако по 110 ученика, па сваком свега 10 студената погледа у књиге а остали поверују њима, то је онда 100 * 100 = 10.000 људи који су у заблуди, и све то је пошло само од једног професора у једној школској години; а сад то помножи с бројем професора и с дужином радног стажа, па ћеш добити нереално велик број, ако је и пола ове рачунице тачно, ето одговора на питање.
Поздрав,
Bbasic 02:00, 13. фебруар 2007. (CET)
да
Те слике су слободне. Видиш да пише испод њих :) Према томе, питање њиховог коришћења је само питање укуса и добре праксе да не претрпаваш чланке сликама, иначе их можеш стављати где год хоћеш.
Можда би могла да прочиташ Википедија:Налепнице за ауторско право над сликама, или енглеску страницу en:Wikipedia:Image copyright tags. --Dzordzm 01:47, 13. фебруар 2007. (CET)
- Када слике нису на Остави, мораћеш да их пребациш овамо. Сними их (у пуној величини, значи кад ти се појави слика, одмах испод ње је линк ка слици у пуној резолуцији, кликни на њега и онда снимај ТО) на свој диск, а онда их пошаљи овамо. Што се налепница за ауторско право тиче, списак оних које већ имамо имаш на Википедија:Шаблони/Слике. Ако не можеш да нађеш онај који се тамо налази, онда можеш да га преведеш :) Нађи неки сличан на списку шаблона, и измени га у складу са енглеским текстом овог који теби треба. Ако ти је то сувише компликовано, онда макар ”сними оком” у најгрубљем која је врста лиценце у питању (јв, ГЛСД, ЦЦ) и налепи општу налепницу (значи {{јв}}, {{глсд}}, и сл.) а поред тога речима објасни шта пише на налепници на енвики. Па ће неко једног лепог дана превести шаблон, а до тада ће слика ипак бити прописно означена. --Dzordzm 18:54, 13. фебруар 2007. (CET)
Свака част
,стварно ти си на википедији само месец дана а како си се снашла ја баш дуго нисам могао да се снађем чланци су ти одлични. --Fica Blok38(разговор) 15:03, 13. фебруар 2007. (CET)
Диско
Много би ми значило ако би ми помогла око превођења чланка Диско пошто ја учим енглески тек неколико година и не знам га добро а волео би да наша Википедија има то (а и ја слушам ту музику) --Fica Blok38 (разговор) 18:04, 13. фебруар 2007. (CET)
Мадуиша
- Оно што је за AББУ
- Чикитита
- за Лос дел рио
- Макарена
- ил’ за Мадону
- Ла Исла Бонита
- За нас Википе индијанце
- то је ова
- Мадуиша сењорита.
- И Макарена
- и чикитита, а и бонита,
- за нас је, дакле, ова жена .
- Па и од конкистадорског блага
- ил’ песме морских сирена,
- Јагода ова више нам је драга.
- Ако мене питате, већ је довољно заслужна,
- да се нађе у врху википе-индијанског шлага.
Мадуиша, штета је што још нема 3 месеца како си овде, а и што ја нисам администратор, па не могу да те овако, "in my way", предложим за администратора. Ипак надам се да ће те ови моји "стихови" и овако обрадовати.
Adios, Señorita!-- Зоран.Д. 15:38, 15. фебруар 2007. (CET)
Članci za brisanje...
Nije mi bila namjera da tebi popujem, nego da pojasnim zašto sam predložio članak za brisanje, generalno i za ostale. Što se tiče filozofiranja, imam ovdje u Barsi poznanika, naših ljudi, koji rade kao doktori u uglednm bolnicama i s njima često komuniciram i njihova teza je da su ovakvi opšti savjeti (koji si daju po revijama, novinama, Internetu itd.) većinom "nadrisavjeti", jer svaka osoba, ili slučaj, je svijet za sebe, te svako treba da slijedi preporuke svog dotora, čak i za uzimanje vitamina... dobro, da ne gnjavim, nisam rekao da si ti rekla da članak treba da ostane, niti da si rekla da su ovakvi savjeti za enciklopediju, samo sam se nadovezao na priču, pojašnjenjem zašto ovakvi članci nisu za enciklopediju, bez obzira ko ih pisao. ---Славен Косановић- {разговор} 13:16, 16. фебруар 2007. (CET)
IT споменице
Од данас делим споменице IT Споменице захтев можеш поднети код мене --Fica Blok38 (разговор) 14:37, 16. фебруар 2007. (CET)
Juba
Neverovatno, vec drugi put ti pisem ono za Jubu, nemam pojma gde se onaj prvi komentar izgubio. Elem, ja bih za tog pesnika (II vek pre Hrista) stavio Juba iz Mavretanije. Pazi samo da nije pogresno spojeno a odnosi se na Jubu II, kralja Mavretanije (26. pre Hrista-23. nase ere). U slucaju vladara moglo bi biti Juba II Mavretanski, k'o sto moze i Filip II Spanski. Medjutim ja licno u takvim slucajevima pisem duzu varijantu mavretanski kralj Juba II ili spanski kralj Filip II da bi se izbegla konfuzija. BTW, u Gladijatoru crni gladijator se zove Juba, ali ga nasi galantno nisu transkribovali te on ostate Dzuba po bratskom engleskom. Uostalom, ti istorijski spektakli stalno mucu nase prevodioce. Iulius Caesar je normalno Julije Cezar, ali "tamo neki" Septimius Severus ostate Septimijus Severus. --ClaudiusGothicus 20:07, 16. фебруар 2007. (CET)
Juba II
Iskreno, i pretpostavio sam da se radi o kralju. Nemamo clanak, napisacemo ga jedared. Ja sam ga spomenuo u mom clanku o Marku Antoniju. Pogledacu i doticne clanke mozda vec veceras. --ClaudiusGothicus 20:23, 16. фебруар 2007. (CET)
Споменица
Ево још једна за чланак Тренкадис. Честитам! --Ђорђе Стакић (р) 11:40, 17. фебруар 2007. (CET)
Јагода, али Филиповић ЈЕСТ био фрањевачки свештеник (тако барем пише на енглеској Вики)! Сматрао сам да је одредница "фрањевачки свештеник" много прецизнија од пејоративног "фра" па је и измена била у том смислу. Ја сам "дубоко повредит и увредит" (што би рекли неки моји Бањолучани) твојим идејом да ја мислим да "фра" значи "фрањевац"! Шалим се. Ипак сам у својих скоро пола века успео да сазнам значење речи "фра" (која, успут буди речено, и није нека реч).
Поздрав.
--делија 14:51, 19. фебруар 2007. (CET)
Латинска Америка
Пошто су поједини подаци "цитирали" тадашњу верзију чланка на енглеској википедији, мислио сам да би било логично да се они синхронизују односно обришу ако су обрисани и у оргиналу (а тамо се десило штошта). Ако си податке узимала са више страна, примједба је постала беспредметна. Поз, --Kaster 15:46, 19. фебруар 2007. (CET)
Да ли би могла да преведеш табелу са енглеске Википедије везана је за Деколонизацију Африке, наслов на енглеској Википедији је Timeline Унапед хвала --Fica Blok38 (разговор) 12:45, 20. фебруар 2007. (CET)
- Oвај жути прозор при врху си преписала од бановића али си тако преписала да кад кликнеш на то иде на разговор са бановићем не са тобом ако немаш ништа против средићу ти то
--Fica Blok38 (разговор) 14:59, 20. фебруар 2007. (CET)
Myst
Можда ниси приметила да сам ти оставио поруку овде. Моје мишљење је да је имена софтверских производа као и имена албума музичких група потпуно накарадно транскрибовати/преводити јер се то нигде не ради нити има смисла (када би било коме рекла да ти се нпр. свиђа игра Списи мудраца IV: Ништавило сви би те гледали бело :). Укратко, мислим да је ово један од оних ретких случајева када се може дозволити да и у ћириличком тексту остане нетранскрибована реч. Волео бих да чујем твоје образложење за премештање. Поздрав! --Tarn 16:37, 20. фебруар 2007. (CET)
- Добро, бар се слажемо да називе не треба преводити. И то је нешто :-)
- Дакле, ти би игру чије је име Star Wars: Knights of the Old Republic II: The Sith Lords именовала код нас као Стар Ворс: Најтс ов ди олд рипаблик II: Д Сит лордс? Претпостављам, такође, да би име чувеног серијала стратешких игара Heroes of Might and Magic требало да гласи Хероуз ов мајт енд меџик. Док би недавно објављени World of Warcraft: The Burning Crusade постао Ворлд ов Воркрафт: Д Брнинг (можда Бурнинг ?) Крусејд.
- Ја не знам колико се ти разумеш и бавиш рачунарима, па самим тим ни колико си свесна какве би све смешно-трагичне комбинације могле да се појаве, али ипак мислим да је из наведених примера очигледно да се не ради о томе да ли ја, или било ко други, цитирам: „хоће да изгледа писмено или не“, већ да ли имамо довољно разума да не сакатимо сопствени језик и не бламирамо цео овај пројекат. Зашто кажем бламирамо? Па зато што се ни у једном компјутерском часопису или било којој литератури не користи транскрипција ових ствари − свако иоле упућен у тематику би нам се смејао (или плакао). Треба имати на уму да се ово тиче не само игара, већ и начина третирања свег софтвера, као и разних компјутерских термина.
- Сад, колико ја знам, правопис налаже транскрипцију страних имена осим у неким специјалним случајевима, нпр. када не знамо како да транскрибујемо име. Ја бих рекао да и ова проблематика страног софтвера представља „специјалан случај“. Сем тога, треба имати у виду када је овај правопис настао − 1993. (или 1994. − нисам сигуран). У то време распрострањеност и бројност компјутера и компјутерског софтвера је била много мања и добар део ове проблематике уопште није ни постојао.
- Даље, ако бисмо поштовали правило „транскрибуј по сваку цену“, онда не видим да постоји икакво оправдање да, кад се то већ ради софтверским производима, музички албуми остану поштеђени. Међутим, приметићеш да 99% имена музичких албума код нас није транскрибовано, а ако погледаш овде видећеш да је и сам Корисник:Zdelic, који се на овој вики, поред Корисник:Bbasic-а, највише бави правописном проблематиком, предложио да се имена албума музичких група оставе у оригиналу. Дакле, већ је постигнут договор да се имена албума не транскрибују. Стварно не видим како онда можемо да имамо двоструке аршине за једну исту ствар. Поздрав. --Tarn 14:36, 21. фебруар 2007. (CET)
- Па, као што и сама видиш, и Милош потврђује оно што ти и ја говорим − да по правопису транскрипција у овом случају није неопходна, тако да ми се чини да је расправа завршена. Ово што помиње софтвер мислим да се тиче случајева у којима би се мешала ћирилица и латиница у наслову − тада бисмо, због тренутног начина функционисања механизма нетранслитерације наслова, имали мало проблема, али ни то није нерешиво. Али, пошто се у наслову конкретног чланка који је и био повод за ову расправу не мешају писма, било би најкоректније да се он врати на првобитан облик.
- И да, једна молба за убудуће − био бих ти јако захвалан ако би, кад год приметиш нешто што ти се учини неправилним или лоше решеним на чланцима на којима пишем, прво оставила поруку на страни за разговор (било мојој, било самог чланка) и допустила ми да ти одговорим, пре било каквих интервенција. Поздрав. --Tarn 16:33, 22. фебруар 2007. (CET)
- Веруј ми да ми на крај памети не пада да касапим било чије чланке, понајмање твоје, јер сам видео да јако вредно радиш и да имаш пуно лепих чланака. Сем тога, плашим се да сам из шпанске историје и културе далеко од експерта, тако да, и да хоћу да се ангажујем по том питању, не бих био у стању. И ја нисам рекао да ти не смеш да дираш „моје“ чланке (премда ти чланци, чим их напишемо, и престају да буду „наши“), већ да више волим да спорна питања продискутујем са свима са којима се не слажем пре било каквих измена. Мислим да се на тај начин умногоме умањује шанса да избије злогласни рат измена и да се у принципу људи боље споразумеју. И ја теби желим пуно среће у даљем раду! Поздрав. --Tarn 17:00, 22. фебруар 2007. (CET)
Прозор
Па то си избрисала онај жути прозор горе? Оћеш да ти ја наместим? --Fica Blok38 (разговор) 20:34, 20. фебруар 2007. (CET)
- Диско је већ неко превео са немачке Вики а ако ти треба помоћ око чланака само реци можда могу да помогнем
Ревизије
Врло битна ствар коју обавезно треба урадити пре него што се некогме упути коментар на текст је провера да ли је особа којој се обраћа заиста аутор текста. Томе служи таб „историја“ који се може наћи у горњем делу сваке странице. Кликом на њега се добја увид у све небрисане верзије чланка (обрисане виде само администраривна лица) као и њихове ауторе. Уколико постоји потреба за поређењем две верзије чланка, треба селектовати одговарајућу радио-дугмад поред сваке и кликнути на дугме „упоређивање означених верзија“. Приликом читања треба добро обратити пажњу на сваки детаљ, јер се на пример текст који је само померен на други део чланка прикаже у зеленој боји, као дело онога ко га је померио. Но привид се да прозрети читањем. Ево примера поређења две верзије чланка.--Михајло Анђелковић (talk) 22:02, 20. фебруар 2007. (CET)
Твој цитат:
- Етикету није ставио Славен, него ја. А ево и зашто: Реченица:
- Грчки филозофи су аргументовали зашто се смрти не треба бојати: Док нас има, нема смрти. Кад смрт дође, онда нема нас.
- Каже да су грчки филозови нешто рекли. Молим, како нема извора? Где си то прочитао?
На основу чега ми се обраћаш као да сам ја аутор?--Михајло Анђелковић (talk) 22:10, 20. фебруар 2007. (CET)
Тражила си разлог због кога ти скрећем пажњу на начин коришћења прегледа историје и дао сам ти га. Нема ту никакве препирке. Из приложеног је јасно да ја нисам аутор текста кога си навела када си ми се обратила и да приликом његовог неписања нисам имао шта да прочитам или наведем извор истог јер немам никакве везе са њиме. Закључак: можда ниси погледала верзије. Можда их ниси погледала довољно добро. Овај разговор ће спречити слична дешавања у будућности. Пријатан рад.--Михајло Анђелковић (talk) 22:27, 20. фебруар 2007. (CET)
VIP
Obrisano --Φ ί λ ι π π ο ς | ⌘ 11:01, 22. фебруар 2007. (CET)
Молим те ми преведи
Traditional 'horru' grain barn, Parque Natural de Redes. и ово Fabada Asturiana, a typical dish of Asturias --Fica Blok38 (разговор) 14:00, 22. фебруар 2007. (CET)
- ево овде прва и педзадња слика
Grah i proskripcije
Dodao sam Stariji zato sto mi u stvari imamo clanak o njegovom sinu, cuvenom reformatoru i narodnom tribunu. Uporedi na eng viki imas i oca i sina. I jedan i drugi su ratovali u Spaniji, svako u svoje vreme. U nekoliko navrata u samom Rimu su uvedene proskripcije tj spiskovi neprijatelja poretka koje apsolutno svako moze da likvidira bez kazne. Najcesce su proskribovani senatori i konjanici (tj rimski vitezovi) zbog njihovog bogatstva cija je konfiskacija dobro dosla svakoj vlasti, ali se desavalo da neko strada i zbog politickih pogleda (npr. Ciceron). Pazljivo sa Rimljanima, ocevima i sinovima i sa hispanizmima. Vodja ustanka protiv Rima je Virijat, a ne Virijato, kao sto je npr Hadrijan a ne Adrijano. Pogledacu tvoje priloge o antici ovih dana cim stignem. Puno pozdrava. --ClaudiusGothicus 15:34, 22. фебруар 2007. (CET)
Хиспанија
Не бригај, погледаћу све, вероватно сутра или почетком следеће недеље још вероватније. Питај за савет увек, наћи ћемо неко решење. Транскрипција античких, грчких и нарочито латинских имена је вазда проблем. Погледаћу и Иберију и друге ствари из историје и сродних области које радиш. Пуно поздрава још једаред. --ClaudiusGothicus 16:43, 22. фебруар 2007. (CET)
PetarM
Да, али он је релативно нов. Када си додала оне шаблоне на "његове" чланке он је то вероватно доживео као напад на њега. Признајем д акрај дискусије нисам прочитао јер ме је мрзело. Иначе управо сам средио мало тог јеврејина, надам се да је сада ок. Аха да и уколико за неку реченицу фали референца слободно додај шаблон чињеница иза ње, да не оспоравамо цео чланак. Све најбоље --Јован Вуковић (р) 16:56, 22. фебруар 2007. (CET)
- Па пише као првак јер вероватно није Србин и Српски му није матерњи језик. Чишћење слободно лепи на чланке који нису сређени. А шаблон чињеница се ставља уколико неки чланак није у потпуности оспорен и нема никаквог извора. Верујем да су у џихаду проблематичне само 2 или 3 реченице и много лепше изгледа када се иза њих стави чињеница (а тако и треба радити). Уколико је цео чланак оспорен или већи део њега онда стављаш ово.
- Знам да си и ти нова, али си се лепше снашла, морамо имати разумевања и за друге људе, нису сви способни као ти. Нпр. мени је требало око 2 месеца да се снађем. Први мој чланак је био очај и било му је потребно добро прерађивање (без викивеза, ив, категорије..). Међутим временом сам се поправио. Петрове чланке ја сређујем (сад ме није било два дана па су се нагомилали, али до сада сам сређивао) и наставићу да их сређујем, јер мислим да он није од оних који дођу и неће ништа да промене. Значи би кул што би рекли енглези. Уколико имаш још неко питање слободно питај :) --Јован Вуковић (р) 17:13, 22. фебруар 2007. (CET)
- Јел ти није проблем да преведеш задњу реченицу у чланку Водафон, ја сам нешто мало почео--Fica Blok38 (разговор) 18:28, 22. фебруар 2007. (CET)
Шта радимо...
Па Бокицу питај шта је радио.. Ја сам само поправљао своје (не)дело - малчице сам покварио један шаблон, па сам само вратио ствари на старо. А то зашто Бојан није обрисао текст, то је ван моје контроле. Ако ти смета текст, па ти га уклони. Лично сам за брисање чланка, јер ем је кратак, ем покупљен однекуд. --Φ ί λ ι π π ο ς | ⌘ 22:02, 22. фебруар 2007. (CET)
Сличица
Па било би лепо, слободна варијанта је увек боља од неслободних :) Тако да, ако те не мрзи, а ти усликај :) Иначе, ако хоћеш да оставиш повезницу на слику, а нећеш да се она прикаже, стави једну двотачку испред назива - :Слика:Назив слике. Поз --¡¿Кале?! 01:00, 23. фебруар 2007. (CET)
Хиспанија
Мало сам брљао по Хиспанији, па ти види како ти се чини. Римљани нису имали генерале, поручнике, гувернере итд. Пошто би ово требало да буде општа енциклопедија превешћемо ове термине нпр као војсковође, намеснике итд. без англицизама који воде у анахронизме. Такође, пази шта пишеш пошто испаде да је Помпеј поражен код Мунде три године пошто је већ био међу покојнима. И још нешто, људи код нас често поистовећују римску почасну титулу императора са царским положајем. Нека римски цареви бар код тебе буду цареви, а императоре оставимо на миру. Пуно поздрава. --ClaudiusGothicus 01:22, 23. фебруар 2007. (CET)
Лутајући Јеврејин
Јагода, Густав Доре није живео у средњем веку. --Mile 14:58, 23. фебруар 2007. (CET)
- Зар није лепше овако да ставиш (немој да се љутиш)
него
- Јеврејска енциклопедија [1]
--Fica Blok38 (разговор) 15:11, 23. фебруар 2007. (CET)
Знаш, баба ми имала краву, звала се Јагода. Друга је била Јадранка. Испарвит чу ја,ипак је мој чланак. --Mile 18:27, 23. фебруар 2007. (CET)
То шта ја говорим је истина,то што си ти рекла,очигледно је неистина. Немораш да лажеш, Јагода. --Mile 19:21, 23. фебруар 2007. (CET)
Видиш, била би одлична српкиња од тебе. Само те онај X у имену мало зеза. Није битно, ваљда ти Баскија боље пристоји, уз такав дух дефенитивно. --Mile 19:32, 23. фебруар 2007. (CET)
Камоли срече да сам се родио Србин као ти. Видиш, кажеш да ја то вероватно нисам. И сад треба да патим ? Али то је у људској психи,и посве те разумем, да си била у Србији неби ни А од овог било. Јер су људи тамо мало опуштенији. Али знаш како то иде, сиромак че се увек прсити са парама, јер му је у психи сиротињски дух. Знаш како иде преговор "Немој бити папешкији од папе."
Најгоречи нацисти су у ствари они који нису ни Шваби били, и тако је свугде. И ваш Tomas de Torquemada je имао јеврејску крв. Могла си да преведеш тај чланак. Додај још Institorisa, да буде комплет.
Знаш шта је смешно, да сам био љут само на почетку. Сада те жалим. Уз тебе сам ако треба нека помоч. Обрати се слободно. --Mile 19:51, 23. фебруар 2007. (CET)
Не бој се ти ништа, сложичемо се ја и ти одлично. --Mile 22:34, 23. фебруар 2007. (CET)
Водафон
Питао сам салета за слику и није ми одговорио и онако је слика била глупа и није намештена хвала за овај превод него у шаблону скоз на крају има мало да се преведе видећеш почео сам--Fica Blok38 (разговор) 17:15, 23. фебруар 2007. (CET)
- Јел `оћеш да ми даш (не мораш) МСН тако ћемо брже комуницирати --Fica Blok38 (разговор) 17:41, 23. фебруар 2007. (CET)
Hispanija 3
Hispanija ce tek biti odlican clanak zahvaljujuci tvom entuzijazmu i po kojoj ispravci nas ostalih. Prvo ga ti zavrsi, a glasanje za zvezdicu je najmanji problem, koliko vidim. BTW, do kada tj koje hronoloske granice mislis da dovedes clanak? Videcu sta mogu da ucinim za Tiberija Graha (Mladjeg). Pozdrav. --ClaudiusGothicus 20:58, 23. фебруар 2007. (CET)
Сципиони и Граси
Превео сам Граха Старијег буквално са енглеског и претворио Сципиона Млађег у Емилијана (запамти није Емилијано, као што ни Хадријан није Адријано итд.). Биће клица још ових дана...Лепо проведи викенд. --ClaudiusGothicus 23:18, 23. фебруар 2007. (CET)
Извини
Извини ако сам те нешто увредио--Fica Blok38 (разговор) 23:26, 23. фебруар 2007. (CET)
Langdok i Langoil
Cini mi se da se srednjevekovna Francuska delila po jezickom osnovu na dva dela. Juzni deo, gde su preovladjivali romanski elementi u govoru su bili poznati kao Langdok (Ok=Da). Severeni deo, ispravi me ako gresim posto ne znam ni jedan romanski jezik, kao Langoil posto su tu, zahvaljujuci franackom uticaju, preovladavali germanski elementi. Krajnji sever i krajnji jug Francuske su se i po mnogim drugim stvarima razlikovali, juzni je bio mediteranski, privredno i agrarno razvijeniji i sa jos uvek zivim tradicijama latinske ucenosti itd. Ponegde se u istoriji i krstaski pohod protiv katara tumaci kao pokusaj plemstva iz severne Francuske da se domogne bogatijih i izdasnijih poseda na jugu posto je jereticima, medju kojima je bio npr i vojvoda od Tuluza, oduzimana imovina... Za Medodiju iskreno nisam cuo dosada, pogledacu i ja malo po Wiki, nacicemo neko (mudro?!) resenje. Mislim da je Scipion Emilijan najpoznatiji pod tim imenom. Vojskovodje su, zavisno od vojnih uspeha, dobijali pocasne titule Africanus, Asiaticus, Creticus, Numanatinus itd. Neki su tokom karijere dobili i po 5-6. Ovako, posto su Korneliji Scipioni bili brojni najbolje je da Scipion Africki (ili Afrikanac) ostane tako jer je on the Scipion koji je pobedio Hanibala. E sad mora biti Afrikanac jer je imao i brata koji je takodje bio vojskovodja i koji je dobio nadimak Asiaticus tj Azijski i tako ih razlikujemo. Najbolje je staviti u naslov kratku verziju imena koje je najpoznatije u opstoj kulturi npr. Cezar, Ciceron, Marko Kras, Neron, Klaudije nego citirati cela imena koja neki put mogu da budu misleading. Car Klaudije se npr zvao Tiberije Klaudije Druz Neron Germanik. E sad stavi to u naslov i ljude ces potpuno zbuniti posto pod Tiberijem mislimo obicno na cara Tiberija, pod Neronom na Klaudijevog naslednika, Druzom na njegovog oca, a Germanikom na brata, Kaligulinog oca inace. Pisi dalje o Hispaniji, na dobrom si putu. Bilo bi dobro oduziti taj mirnodopski deo i odgovoriti na cuveno pajtonovsko pitanje "Sta su to dobro uopste Rimljani ucinili za nas ?"(tj za Hispaniju). Eventualno predlozio bih da se Vizigotska Hispanija odvoji u poseban deo, samo sto bismo jos morali da razmislimo o hronoloskoj granici sa pocetka V veka koja nije uvek najasnija. Pozdrav. --ClaudiusGothicus 11:14, 24. фебруар 2007. (CET)
Лерида и Сципион
Сципиона сам средио по упутствима. Ваљда је ок. Погледај Посебно:Whatlinkshere/Сципион Емилијан. --Φ ί λ ι π π ο ς | ⌘ 13:34, 24. фебруар 2007. (CET)
Што се тиче Лериде/Љеиде, обрисао сам преусмерења јер нису преусмеравала ни на шта. Дакле, била су покварена преусмерења, па сам их обрисао. Ако заиста постоји циљани чланак (а то није онај који је био наведен као она на који се преусмеравају 2 странице коју сам обрисао), онда направи нова преусмерења. Ја сам само сређивао покварена преусмерења (односно преусмерења која линкују на непостојеће чланке) --Φ ί λ ι π π ο ς | ⌘ 13:34, 24. фебруар 2007. (CET)
Oc i Oil
Ja sam cuo objasnjenje da je Oc oznacavalo "da" na jugu Francuske, a oil na severu pa po tome naziv za vise romansku verziju jezika na jugu odnosno germansku na severu. Mislim da takvo objasnjenje stoji na eng Wiki. E sad ako bi ovde mogao da se umesa jos neko ko se bavi francuskim jezikom i njegovom istorijskom gramatikom... --ClaudiusGothicus 14:22, 24. фебруар 2007. (CET)
Albizani
Albizani (sa z kao Zarkovo, zaba, zrtva itd.). Ako ti treba najbolje bi bilo da nabavis Istoriju Srednjeg veka Sidnija Pejntera koju je u Beogradu izdao Clio a preveli su Nebojsa Porcic i Ceda Antic, dakle dvojica ljudi koji su znali sta rade. Ta knjiga je dobar primer kako valja transkribovati razne termine vezane za Sredni vek i sl. Drugo, nama, kao ljudima 21. veka je ponekad tesko da razlucimo sta su tamo neki likovi pre 500 ili vise godina mislili ili uradili. U svakom slucaju, probaj da razmislis malo o tome bez nama danas svbojstvenog cinizma. tiberije grah i njegov brat su po meni bili pravi idealisti u politici. Videla si da su bili iz ugledne (i bogate) porodice i generalno govoreci ne vidim sem zelje da se isprave teske nepravde i zivot ucini boljim ogromnoj masi sveta postradalog u tranziciji zlog 2. veka pre Hr. ni jedan drugi motiv. I eto obojica su postradali zbog svojih politickih planova, a u istoriji uglavnom nisu ostali upamceni po dobro (posto su izvore pisali pripadnici senatorskog staleza). Elem, ako ikako stignes uzmi Rimske gradjanske ratove od Apijana iz Aleksandrije (postoje i u prevodu na srpski, a 100% i spanski). To je odlicna prica o poitici, ambiciji, demagogiji itd. ultimativno za razumevanje Srbije od npr 1985. do danas. --ClaudiusGothicus 16:12, 24. фебруар 2007. (CET)
Кутијице
Е, свака част што су се сетила и записала коначно примедбу за оне кутијице изнад едит бокса. Само, нисам ја прави човек за то. Мислим да би Rainman био прави човек за овакве захтеве. Ајд прво ти га малко цимни, па ћу ја да додам. -- JustUser JustTalk 02:45, 25. фебруар 2007. (CET)
- Ево да се јавим у вези тих дугмића, уколико желиш да их имаш исте као и ја (види како је код мене) можеш прекопирати други део кода из Корисник:Саша.Стефановић/monobook.js у Корисник:Maduixa/monobook.js, када снимиш ову страницу, потребно је да урадиш освежавање те странице (monobook.js), али са шифт дугметом, значи шифт+рифреш дугме. Ако не успеш само ми пошаљи поруку па ћу ја да ти средим то. П.С. ово би требало да буде привремено решење док се не договоримо како ће да буде на глобалном нивоу. --СашаСтефановић • 03:10, 25. фебруар 2007. (CET)
- Мораш да очистиш кеш у твом браузеру, покушај на тој Корисник:Maduixa/monobook.js страници урадити шифт+рифреш (shitf+F5 ili ctrl+F5), ако ни то не ради онда очисти кеш, то би требало да постоји опција у твом интернет бразуреу. --СашаСтефановић • 14:54, 25. фебруар 2007. (CET)
- За чишћење кеша имаш упутство овде http://en.wikipedia.org/wiki/Wikipedia:Bypass_your_cache, такође, ако ни то не ради покушај да се излогујеш из виндовса и поново улогујеш (синоћ ми неко рече да може и тако), ако неће ни ово, онда се покушај одјавити са Википедије па се пријавити поново. Такође, најтоплије ти препоручујем да користиш ватрену лију (http://www.getfirefox.com Mozilla Firefox) јер је много сигурнија, бржа и стабилнија од експлорера. Ако још нешто не разумеш ти слободно питај --СашаСтефановић • 15:35, 25. фебруар 2007. (CET)
- Мораш да очистиш кеш у твом браузеру, покушај на тој Корисник:Maduixa/monobook.js страници урадити шифт+рифреш (shitf+F5 ili ctrl+F5), ако ни то не ради онда очисти кеш, то би требало да постоји опција у твом интернет бразуреу. --СашаСтефановић • 14:54, 25. фебруар 2007. (CET)
Пре него што направимо глобално, покушај да инсталирај ватрену лију и да се пријавиш на Википедију, одеш на мењање и погледаш да ли имаш те нове дугмиће. Уколико ни тада немаш онда није сигурно до кеша, него нешто технички. Све у свему, треба негде да покренемо расправу које би требали да имамо дугмиће, свакако нам не треба много, тј. бар не онолико колико ја имам . Јављај ако успеш. --СашаСтефановић • 16:07, 27. фебруар 2007. (CET)
- Е па сад, ја нећу бити задовољан докле год ни ти не будеш , значи морамо то да средимо. Као прво, одлогуј се са експлорером са Википедије, очисти кеш, угаси експлорер, упали га поново, улогуј се на Вики и мораш да имаш те дугмиће. --СашаСтефановић • 16:25, 27. фебруар 2007. (CET)
Шпанија
Не постоји портал о Шпанији, па ако желиш (и имаш воље да се у наредном периоду бакћеш са тиме), ти можеш да га направиш. А чланке о Шпанији (којих на жалост још нема превише) ти је најбоље да тражиш преко одговарајућих категорија. -- Обрадовић Горан (разговор) 23:30, 25. фебруар 2007. (CET)
- Ма помислио сам да си љута пошто се ниси јављала--Fica Blok38 (разговор) 13:46, 26. фебруар 2007. (CET)
Сремчица
Колега, чему ознака за чишћење на страници Списак улица у Сремчици ? --Жижовић 23:39, 26. фебруар 2007. (CET)
Спајање
Слободно их споји... Ако си вољна, можеш да погледаш и категорију чланака за спајање где су остали дублети. Иначе, чланак се обележава да је за спајање управо на начин на који сам ја то одрадио. Иначе, нема никакве политике која би те ограничила у икаквим покушајима везаним за спајање, али и раздвајање --Φ ί λ ι π π ο ς | ⌘ 00:01, 27. фебруар 2007. (CET)
- Па концепт спајања управо подразумева копирање и премештање из једног текста у други и спајање тако да се у чланку одржи континуитет и да се исте чињенице не спомињу два пута. У том смислу, све једно је да ли ће администратор или обичан корисник одрадити то, јер спајање захтева само стрпљење, а ништа од администраторских алата. За преусмерења се не брини. Ако ништа, бот ће их кад тад средити. Заправо, можда је најбоље садржај из чланка имејл пребацити у e-mail (јер је овај други знатно дужи, па ће мање историје да се губи), а онда ћу ја или неко од администратори пребацити на правилан наслов. --Φ ί λ ι π π ο ς | ⌘ 10:47, 27. фебруар 2007. (CET)
Сиркечи гари
Не могу да сређујем измене ако ми тамо скачеш. Буди љубазна па мало сачекај.
--Mile 00:01, 27. фебруар 2007. (CET)
Ај није битно. Нема везе. Могу и сачекат. --Mile 00:15, 27. фебруар 2007. (CET)
Портал
Што се портала тиче, најбоље је да или узмеш са неке друге Википедије, и преведеш га, или да узмеш неки наш портал и да га прерадиш да одговара твојим идејама. Јован и Саша Стефановић се највише интересују за портале, па би неком од њих могла да се обратиш, мада на жалост изгледа да ниједан од њих није превише активан ових дана.
Што се тиче шаблона о територијалној подели Шпаније, не знам тачно на шта мислиш, кажи ми у ком чланку је тај шаблон. Иначе, и сама га можеш врло лако пронаћи. Само отвори за измене неки чланак који садржи тај шаблон, и погледај доле испод дугмета за снимање измена. Ту стоји списак шаблона који се користе у том чланку. Кликни на онај који те занима, и отићи ћеш на његову страницу. -- Обрадовић Горан (разговор) 12:17, 27. фебруар 2007. (CET)
- Не нажалост, него да те питам имаш ли МСН --Fica Blok38 (разговор) 15:06, 27. фебруар 2007. (CET)
Дугмићи
Ево раде ми дугмићи --Fica Blok38 (разговор) 17:06, 27. фебруар 2007. (CET)
Кордоба
Елем, у чланку се свугде помињала Кордоба (што сам и ја учио у школи), а само је био наслов Кордова. У питању је опет устаљени назив, тј није ми проблем уопште да вратим Кордову али ми није било јасно ко је то покренуо. Волео бих да ми неки језичар потврди ово да не би клацкали сваки час тамо вамо. Знаш шта, тренутно функционишу преусмерења тако да нису твоји линкови поцрвенели. Да ли да покренемо питање на страници на разговор или на тргу и да ли уопште да покрећемо - питање је сад? Шта ти препоручујеш? -- JustUser JustTalk 19:56, 27. фебруар 2007. (CET)
- Добро де, двоје сте. Важи. Пребацићемо, само немој да заборавиш по тексту измене. -- JustUser JustTalk 20:03, 27. фебруар 2007. (CET)
Споменица
Честитам добила си споменицу
Рад и труд |
Доделио: Fica Blok38 |
П.С. Само тако настави--Fica Blok38 (разговор) 21:00, 27. фебруар 2007. (CET)
Шпанија
Досад сам писао највише о италијанским градовима. Сада помало одмеравам и друге градове. Али пошто знам да некада неко зажали кад му се узме баш испред носа омиљена тема желио бих да видим да ли си запикирала који шпански град. Ја нећу баш одмах кренути у следећих седам дана на шпанске или француске градове, али можда ускоро. Ако си запикирала неки шпански град боље да га ти обрадиш макар и за пола године него ја сад, јер колико видим и добро пишеш, а и разумеш се у то подручје и језик. --Зоран Докић 22:35, 27. фебруар 2007. (CET)
Хвала. --Зоран Докић 22:52, 27. фебруар 2007. (CET)
Нирнбершки процес
Хммм, иако не спорим да си упућенија од мене у правопис и граматику, овде се не бих сложио ни са једним ни са другим. Врло је неуобичајено да је неко оптужен или осуђен У процесу, и израз који се користи је НА. Процес је у ствари синоним за суђење овде, а сигурно не би рекла оптужен У суђењу. Једноставно, у правној терминологији је уобичајено да се каже на, мада можда и неправилно, тако да бих то оставио. А знам да би нирнбершки морало да буде мало, али ово је назив једног опште познатог догађаја, и пише се попут Први светски рат...мало н би се могло односити на врло различите процесе, а овако се зна на шта се мисли...Велимир85 23:42, 27. фебруар 2007. (CET)
Rimsko gradjansko pravo
Termin koji se koristi bio je gradjansko pravo, koje je moglo biti rimsko, ali i latinsko (po stanovnicima Italije Latinima). Pogledaj ako mozes clanak Roman citizenship na eng Wiki. Latinsko gradjansko pravo je iskljucivalo mogucnost kandidovanja i glasanja na rimskim izborima za magistrate. U doba carstva rimsko gradjansko pravo se dodeljivalo i gradovima i pojedincima. Ja sam u Hispaniji vec napisao latinsko gradjansko pravo, ali je moralo biti rimsko posto inace Trajan i Hadrijan ne bi mogli tokom vremena da postanu carevi, niti pre toga sluze vojsku i uzivaju magistrature. Posle 212. svi slobodni muskarci u Carstvu su dobilio rimsko gradjansko pravo, ali do tada je ono prestalo da igra vaznu ulogu u politickom zivotu.--ClaudiusGothicus 00:10, 28. фебруар 2007. (CET)
Pa sta da ti kazem, nisu isto i to je to. Morao bih da konsultujem neku ozbiljnu knjigu o tom pitanju, videcu ako stignem ovih dana uopste. Kao sto sam ti spomenuo Latinsko gradjansko pravo je iskljucivalo mogucnost izbora i biranja u rimske institucije. Zbog toga su se i rimski saveznici u Italiji podigli na ustanak i tek nakon krvavog Saveznickog rata (91-88 pre Hr.) celoj Italiji (juzno od reke Rubikon) je dodeljeno rimsko gradjansko pravo. Cezar ga je prosirio na Cisalpinsku Galiju, Klaudije na neke delove Galije, Vespazijan izgleda na Hispaniju, Hadrijan na helenisticki istok itd. Pisi ti za sada da je Vespazijan dao rimsko gradjansko pravo nekim gradovima Hispanije. RGP se dodeljivalo zajednicama tj gradovima (civitates), vrlo retko i zasluznim pojedincima. Resicemo i ovu misteriju, ne brigaj, mada mozda malo potraje... --ClaudiusGothicus 14:43, 28. фебруар 2007. (CET)
Преусмерења и остало
Ево да кренем по реду.
- Преусмерења не шкоде, каква год да су. Значи ни пуно име не смета, а уколико постоји још неки назив под којим би неко могао да тражи тог човека слободно додај у преусмерење. Баш данас сам гледао статистике и вдео да имамо много мање преусмерења него остале википедије са сличним бројем чланака (иако би се очекивало да ми имамо више јер називе транскрибујемо, тако да би барем ту требало да имамо преусмерења). На енглеској википедији праве и преусмерења са погрешних назива на исправне (тражио сам неког сликара и нисам знао како се пише, па сам пробао нешто и оно ме је одвело тамо где треба иако сам користио и уместо ипсилон и сл.). Значи мој савет је да правиш што више преусмерења.
- За портал ћу ти помоћи, надам се да ћу сад за викенд да направим. Кад завршим уколико имаш неку идеју шта би још додала само кажи и средићемо.
- Категорије најлакше правиш тако што на дно чланка додаш [[Категорија:БлаБла]] и снимиш. Уколико она не постоји онда је отвориш и појави ти се поље за уређивање (исто као и за чланак). Тада у едит пољу додаш име категорије у којој желиш да се та категорија налази (нпр. ако правиш категорију шпански писци у едит поље додаш [[Категорија:шпанци по занимању]], [[Категорија:Писци по националности]] и још неку категорију у којој желиш да се налази одређена категорија. Било би пожељно да додаш међувики повезнице за исту категорију на осталим језицима и да на врху странице напишеш која је то категорија (Нпр. Ово је категорија о шпанским писцима, бла, бла, бла). Ето то је укратко то :) -
- Уколико имаш још неких питања слободно ми се обрати. Ако ти не одговорим сада, одговорићу ти када се вратим из школе :) -Јован Вуковић (р) 14:55, 28. фебруар 2007. (CET)
Кордо[б/в]а
Нисам нестао, сваки дан погледам шта има ново, али у последње неколико дана нисам видео ништа где бих се огласио, па се (природно) нисам јављао. Какво дељење пацака, није ваљда дотле дошло (опет ;) )?
Што се тиче твоје молбе, некако ми је промакла први пут, уопште је нисам прочитао. Погледаћу ових дана, за придев хондураска си у праву (у говору се редовно чује и врбашки, и паришки и многе сличне варијанте, али ништа од тога није правило; једноставно, нема, према правилима за градњу речи, начина да се то ш тамо нађе).
Поздрав,
Bbasic 19:50, 28. фебруар 2007. (CET)
Ахм, да, наравно. :) Исправио сам, можеш видети како је требало да изгледа та реченица.
За чланак ћу видети, тренутно нисам расположен да га пишем јер баш и немам циљну публику; ако само једна транскрипциона интервенција захтева онолику дискусију (уочила си то свакако и сама), нисам сигуран колику бих лавину покренуо тим чланком — одмах би се јавили поједини администратори (да почнемо од њих, оставимо за моменат редовне кориснике по страни)
- који све знају боље од лингвиста (мало која нација има толико самоуких познавалаца језика колико ми имамо, само што, јадни, не могу да се искажу од оних сенилних стараца који седе по кабинетима и који су се случајно окупили у једној кафани кад је неко наишао па рекао: „Де, кад сте већ ту, напишите један правопис да га озваничимо“);
- којима су транскрипциона правила „срања“ (преко овог заиста нећу моћи још неко време да пређем, у том моменту сам помислио и да се повучем с Википедије кад већ руководство има образа да тако нешто хладнокрвно изјави);
- који су видели у јучерашњем ’Блицу’ да је неко име транскрибовано тако и тако, па је очигледно Правопис погрешио кад предвиђа другачију транскрипцију (јасно, чим је нешто објављено у јучерашњем ’Блицу’, аутоматски је устаљен облик, исто као што су Лондон и Париз устаљени облици, нема ту никакве разлике!)...
Ако случајно сакупим живце на гомилу, можда и осване сличан чланак, али немој се много надати. Понекад, а поготово кад овако побројим све као у овој поруци, заиста се запитам јесам ли мазохиста што сам овде. Ако је став администратора (да не будем нефер: појединих, част изузецима) да ово треба да буде неписмена енциклопедија — њихова енциклопедија, њихов став, што бисмо се ми ту петљали.
Поздрав,
Bbasic 01:41, 1. март 2007. (CET)
- Ах, расута пажња, сунчеве олује и нерефернециране изјаве чине чуда. Дакле, промакло ми је за Кордобу и предузећемо одмах нешто поводом тога. -- JustUser JustTalk 15:42, 2. март 2007. (CET)
Туче није било него масакра!
Тучу сам ставио само ради ублажавања праве истине. Није то, моја драга моја Meduixa била никаква туча већ колективни масакр где се није знало ко кога удара. Десеторо су погинули у том масакру. Ставио сам да су четници организовали колективну тучу комуниста јел су их први напали и то из неколико соба. Капетана Стојановића су нашли избоденог у логорском тоалету, па их је тада капетан Мироје Јовановић окупио и реко:"Црвени су средили Радета. Ноћас сеча!" Не знам како да схватим твоју констатацију: "Нисам знала да су четници били затварани у логору. Колико знам они су од 42. сарађивали са Немцима. Човек се учи док је жив." На шта си конкретно мислила? Обрађујем проблематику Бањице па ти могу више рећи ако те нешто конкретно занима. Поздрав --87.116.131.58 22:47, 28. фебруар 2007. (CET)Корисник:А.Динчић
ре: Куба
Што се мене тиче, може се уклонити и одмах са насловне стране, али не гарантујем да се неко неће побунити, јер ко ко зна да ли постоји неко правило да мора да се `у суду овери у трипликату извештај комисије за постављање чланака на главну стрену...` :Р Са друге стране, чланак није ни `криминалан`, тако да није претеран блам да буде дан два на главној страни. А такав проблем ћеш најбоље решити тако што прочешљаш чланке унапред (пре него што доспеју на главну страну), и благовремено покренеш гласања за скидање оних који не задовољавају. -- Обрадовић Горан (разговор) 00:12, 2. март 2007. (CET)
- Прочитао сам твоју аргументацију на страни за разговор, и нисам бранио чланак, само сам га упоредио са оним што од пре пар недеља, кад је са главне стране ишао линк ка чланку од две реченице! Кад се упореди са тим, није криминално.
- А сад нешта мало општије, а поводом овог за `критику` администратора. Приметио сам и раније да ти о администраторима причаш као да су на Википедији бог и батина, и не-знам-ти-ја-шта. Корисници често перципирају администраторе као неке велике моћнике, јер је такав случај по форумима, и којекуда. На Википедији једноставно није тако, јер сваки, чак и непријављен корисник има изузетно широка овлашћења. Једино што администраторе одваја од обичних корисника је могућност да бришу, блокирају, закључавају, и имају увид у обрисано (има још пар ситница, али ове су кључне). А и те активности администратор не обавља `по нахођењу`, већ по правилима и политикама, и најчешће, консултујући се са другима (на странама за разговор, ИРЦу, чету..). Још једна ствар се тиче новопридошлих корисника - они администраторе виде као `званично лице Википедије`, и зато је битно да администратори буду љубазни и стрпљиви са новим корисницима. Ти већ имаш поприлично искуства овде, тако да нема потребе да гледаш администраторе као да су нешта изнад обичних корисника, јер они то једноставно нису. Глас администратора вреди колико и сваки други глас, мишљење администратора се поштује онолико колико је он као појединац заслужио да се поштује. Послови као што су гласања за сјајне чланке се не тичу администратора, и сваку активност коју неко ко је администратор спроводи на тим пословима, он спроводи не у својству администратора, већ у својству обичног корисника. Немој ово да схватиш као неку придику, већ само као мој покушај да мало демистификујем звање администратора (шта би тек рекла на то што сам ја чекјузер :Р) -- Обрадовић Горан (разговор) 00:42, 2. март 2007. (CET)
Хехе, да, па ОК :) У праву си. -- Обрадовић Горан (разговор) 11:24, 2. март 2007. (CET)
- е наврати на [2] то је вики чет--Fica Blok38 (разговор) 12:54, 2. март 2007. (CET)
tvoj nadimak: madiuxa, server: freenode, soba: #wikipedia-sr
Љубав је курва... може да остане као преусмјерење, ако неко буде тако тражио. Мислим преусмјерења се обично не бришу, јер 100 људи 100 чуди... :), па ко зна како ће неко да тражи овај филм... Код мене овдје у у пословном центру Корнеље, мјестимично облачно... На послу сам..., а иначе живим близу посла..., тако да Корнеља је моја убикација... :) Поздрав! ---Славен Косановић- {разговор} 14:40, 2. март 2007. (CET)
- И код мене излази повремено Сунце, али има облака. Често се дешава да у Барселони пада киша, док овдје код мене не и обратно... Вјеруј ми на ријеч. :) Иначе код мене су ова тамна стакла у канцеларији, а ми се можда чини више облачно него што јесте у ствари. Ако баш инсистираш, обрисаћу, но проблем. :) ---Славен Косановић- {разговор} 14:52, 2. март 2007. (CET)
Па прозори се чисте, иако код нас многи користе израз ”брисати”...:), а чланци се бришу, барем у нашем Википедијанском жаргону, мада имамо и шаблон чишћење за чланке... :)---Славен Косановић- {разговор} 15:28, 2. март 2007. (CET)
Ма то сам ја намјерно буквалан, пара кабреар ел персонал, што кажу Шпанци... Хехе... Него додао сам још мало текста у шаблон изабраног за пети март, мада ако мислиш да је превише ти врати. Урадио сам пар исправки за слику, па упореди и видјећеш у чему је штос. Ако сматраш да је све ОК, онда само ископираш овај комплетан текст из шаблона у друге дане, односно шаблоне дана и снимаш... ---Славен Косановић- {разговор} 15:42, 2. март 2007. (CET)
Оооооооооообустави :)
Чек, чек, немој да стављаш мини у слике, тј. немој да их уоквирујеш. Код за слику МОРА да буде [[Слика:име_слике.jpg|десно|100п]]. Дакле, слика не сме да буде већа од 100 пиксела и не сме да буде уоквирена (мини). --СашаСтефановић • 16:55, 2. март 2007. (CET)
Референце
Ја сам почео у чланку Дон Кихот да сређујем референце и поставио сам прве две. Ови типови референци су неименовани тј. нисам морао да им дајем никакаве називе. То је стога што их користиш само једном у тексту. -- JustUser JustTalk 19:31, 2. март 2007. (CET)
- Последња референца је именована јер се три пута наводи. -- JustUser JustTalk 01:34, 3. март 2007. (CET)
Latinoamerički filmovi
Nisam ni ja nešto preterano verziran u latinoameričkim kinematografijama, prosto volim filmove a ovo su noviji naslovi pa ih se sećam. U svakom slučaju, ako naletim na neki kod kojeg je distributer bio naročito slobodan prilikom prevoda naslova, ispraviću :-). Pozdrav i tebi. --Λεωνίδας Συζήτηση 20:41, 2. март 2007. (CET)
Франко
Зашто? Зато што нисам знао која је правилна транскрипција, а ја сам знао и за ту, ето, правилну верзију. Чланак је премештен тамо где треба, мада си то могла и сама (софтвер понекад дозвољава да се премешта преко преусмерења, вероватно само када то преусмерење нема историју) --Φ ί λ ι π π ο ς | ⌘ 22:43, 2. март 2007. (CET)
Слободно ти мене исправи, без пардона... :))
Треба ме исправљати, јер и ја примјетим да негдје лупим, па чак често и поновим исту грешку, као у овом случају, али ме касније мрзи да исправљам, или заборавим... Наручио сам неки дан више књига на нашем језику па ће ваљда читање истих да поправи моју граматику у наредном периоду... :) Бона нит. :) ---Славен Косановић- {разговор} 02:14, 3. март 2007. (CET)
- Кад завршиш чланак Хиспанија ја би га предложио за сјајан. Много ми све свиђа браво--Fica Blok38 (разговор) 11:30, 3. март 2007. (CET)
Карло и Филип
Здраво, мора бити Карло, Филип, Фердинанд и сл. Вероватно смо ова имена примили преко Немаца, и као что си споменула, владари Златног доба Шпаније су били Хабсбурзи. Ја бих опет препоручио, али то је моје мишљење, да у глобалу Филип Шпански буде Филип, краљ Шпаније. Исто тако, можда би требало да чланак Родриго назовеш Родерих. Човек је ипак био Гот. У чланку би требало раздвојити историјског Родериха и епског Родрига (као нпр деспота Ђурђа Бранковића и Ђурађа Смедеревца из народне песме, а о Ирини и Проклетој Јерини да не говоримо). Не знам јесам ли ти учинио посао лакшим. Сурађиваћемо на визиготским владарима ако се слажеш у догледној будућности. Поздрав. --ClaudiusGothicus 13:20, 3. март 2007. (CET)
Можеш, можеш...
Мало се зна о Визиготима ан женерал. Уосталом, изабрали су латински као свој језик којим се добрим делом писало, мада знамо да је и готски адаптиран као језик писмености захваљујући утицају хришћанства (сачуван само један фрагмент из 6. века, мада остроготска варијанта из Италије). Међутим, Готи су били аријанци и врло је могуће да су списи на готском по аутоматизму уништени као јеретички тј аријански. Којим су језиким говорили...не бих се упуштао, највероватније је да је бар елита остала билингуална до краја. Још у 9. веку срећу се шпански Визиготи са врло тврдим за изговор германским именима (нпр Теодулф, учењак на двору Карла Великог). Родерих је био Родерих, а Дон Родриго је неко други. Плус издајица Хулијан је вероватно био Јулијан.
Елем, ни мени тај Фердинанд не лежи. Ја бих све по шпански нпр Хаиме Освајач, Санчо Дебели итд. Што се Хабзбурга тиче, Карло Пети није ни знао немачки (уобичајни феномен за Средњи век и сл.), а Филип је био исувише хиспанизован да би га немачко племство прихватило за цара.
Плус, опет сам мало брљао по Хиспанији. ТаракоН, ЈуноНа као и ЦицероН. Римски цареви нису крунисани. Римски владари носе круне (тј дијадеме) тек од Диоклецијана или Константина, обред крунисања почиње од половине 5. века са Лавом Првим.
Ти знаш шпански и када дође време за визиготске краљеве то ће бити врло, врло важно. Поздрава пуно. --ClaudiusGothicus 14:02, 3. март 2007. (CET)