Раф кафа

С Википедије, слободне енциклопедије
Раф кафа
Типкафа
ДржаваРусија
Варијантелате

Раф кафа (скраћено „Раф”) је напитак од кафе који се припрема додавањем креме на пари са малом количином пене (0,5 cm) у једну чашицу еспреса. Често се служи са сирупом.

Раф је популаран у Русији и земљама бившег СССР-а. У основи сличан лате-у, али се разликује додавањем ванил шећера и павлаке уместо млека. Појавио се крајем 1990-их.

Начин кувања[уреди | уреди извор]

Прво се у посуду за кафу сипа мало сирупа, затим 35 мл еспреса. Затим се додаје загрејана павлака са ванилин шећером, сви састојци се загревају на 65 °C у бокалу. Често се готов раф посипа млевеним циметом.[1] Постоје различите варијације пића са додатком одређених састојака: јаворов сируп, мед уместо шећера, сируп од базге, лаванда и тако даље.[2]

Прича[уреди | уреди извор]

Према легенди, раф кафа се појавила као резултат експеримената у московском кафићу "Coffee Bean 1996-1997.[3] Редовни посетилац кафеа Рафаел одбио је редовно пиће од кафе и замолио баристу да смисли нешто ново за њега.[4][5] Као резултат експеримента три бариста - Глеба Невеикина, Артјома Берестова и Галине Самокхине - појавио се напитак од кафе „за Рафа“.[6] Он был более мягким и сладким, чем обычные кофейные напитки с молоком. Касније су посетиоци којима се допао нови производ почели да траже „кафу као Рафа“, а постепено је име скраћено на „Раф кафа“ или једноставно „Раф“. Временом, како су се баристи преселили у друге кафиће, ово пиће је почело да се служи и тамо, што је постало популарно у кафићима широм Русије. Сматра се веома популарним пићем од кафе у Москви[7][8] и Русији. До 2018. раф кафа се проширила изван Русије — кафетерије је припремају у Украјини,[9] Казахстану и Белорусији[10]. Груба кафа је практично непозната ван ЗНД,[3] иако се према неким извештајима ово пиће прави и у неким чешким кафићима,[11] као у Израелу и Индонезији.

Неки руски стручњаци за кафу критикују раф кафу јер укус кафе и ванилин шећера практично пригушује арому еспрес. Међутим, сви се слажу да је овај напитак од кафе једна од ретких иновација кафе која долази из Русије.[3] Поред тога, саму чињеницу популарности прилично слатког пића они указују као карактеристичну особину руске културе кафе.[12]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Раф кофе / Raf coffee” (на језику: руски). azbukakofe.ru. Архивирано из оригинала 2020-09-28. г. Приступљено 2018-09-21. 
  2. ^ „TimeOut: I raff you, baby: 8 необычных раф-кофе для тех, кто уже все пробовал”. Архивирано из оригинала 2023-08-17. г. Приступљено 2023-08-17. 
  3. ^ а б в „Правда ли, что кофе раф придумали в Москве?”. The Village. Архивирано из оригинала 2018-09-20. г. Приступљено 2018-09-21. 
  4. ^ „1990-2000-е”. eda.ru. Архивирано из оригинала 2022-10-04. г. Приступљено 2022-10-04. 
  5. ^ Владимир Гридин (2021-07-13). „«Раф-кофе, кстати, придумал мой отец» — кофе-гуру Егор Невейкин - Москвич Mag - 13.07.2021”. Москвич (на језику: руски). Архивирано из оригинала 2023-07-07. г. Приступљено 2023-07-06. 
  6. ^ „Правда ли, что кофе раф придумали в Москве?”. The Village. 2015-11-17. Архивирано из оригинала 2018-09-20. г. Приступљено 2020-07-27. 
  7. ^ „'Rusiano' revolution: How Moscow does coffee”. CNN Travel (на језику: енглески). 2018-02-26. Архивирано из оригинала 2018-09-23. г. Приступљено 2018-09-23. 
  8. ^ Алиса Титко (2018-02-26). „Чашка кофе в Москве: где найти самый дешёвый напиток”. Комсомольская правда (на језику: руски). Архивирано из оригинала 2018-09-21. г. Приступљено 2018-09-21. 
  9. ^ „The Lavender Raf Is Spring's Answer to the Pumpkin Spice Latte;It's about time New York discovers Kiev's specialty”. Tasting Table (на језику: енглески). 2018-05-16. Архивирано из оригинала 2020-11-09. г. Приступљено 2018-09-23. 
  10. ^ „Что есть и пить на GASTROFEST. КОФЕ”. The Village Беларусь. Архивирано из оригинала 2020-09-25. г. Приступљено 2018-09-21. 
  11. ^ Darya Afanasyeva (2016-03-10). „Meet The Raf, Russia’s Favorite Coffee Drink”. Sprudge (на језику: енглески). Приступљено 2018-09-23. 
  12. ^ „Круглый стол: 10 экспертов о кофе в Москве и мире”. The Village. Архивирано из оригинала 2018-09-20. г. Приступљено 2018-09-21.