Регургитација код преживара

Регургитација (рејекција) представља прву фазу рефлексног акта у процесу преживања. Под регургитацијом се подразумева поновно враћање садржаја преджелудаца у усну дупљу ради детаљног жвакања и натапања пљувачком. Овај акт се одвија у две фазе.

Фазе регургитације[уреди | уреди извор]

Фаза усисавања[уреди | уреди извор]

Ова фаза обично почиње гутањем пљувачке, чиме једњак бива влажан и склисак, тј. погодан за провођење хране из преджелудаца. Регургитацији хране у једњак претходни једна екстра контракција мрежавца, која се одиграва пре нормалне двофазне контракције мрежавца при узимању хране. Ова претходна контракција доводи до значајног повећања притиска течног садржаја у пределу кардије, због подизања дна мрежавца на половину растојања њеног релаксираног положаја и кардије. Улога ове екстра контракције је у вези са довођењем ингеста у предео кардије пре регургитације. Улазак хране у једњак омогућен је једним дубоким инспиријумом, који је повезан са контракцијом мрежавца. Инспиријум се одиграва са затвореним глотисом и у већини случајева већег је волумена од нормалног инспиријума при дисању, уз снажну контракцију дијафрагме. Овај инспиријум доводи до пада интраторакалног и интраезофагеалног притиска. Услед тога се грудни део једњака шири, отвор кардије рефлексно отвара и због разлике у притисцима, у једњаку (негативан), а у преджелуцима (позитиван), полутечни садржај бива усисан у једњак целом дужином грудног дела једњака.^[1]

Фаза истискивања[уреди | уреди извор]

Фаза истискивања надовезује се непосредно на фазу усисавања, а почиње рефлексним затварањем кардије. Храна која је испунила једњак креће се у два правца: део хране транспортује се орално у усну дупљу, а део регургитованог садржаја враћа се назад у преджелуце. При транспорту хране у уста значајну улогу има антиперисталтички талас чији се центар образује у средини једњака, од кога полази контракциони талас у оба смера. Овај антиперисталтички талас једњака омогућен је контракцијом попречно-пругасте мускулатуре зида једњака, као и повећаним интраторакалним притиском након експиријума са затвореним глотисом. Брзина антиперисталтичких контракција једњака омогућена је природом регургитованог садржаја (течан или полутечан), за разлику од нормалног залогаја који се креће знатно спорије.

Природа регургитованог садржаја[уреди | уреди извор]

Храна која бива регургитована углавном потиче од садржаја у релаксираном мрежавцу. Она не мора, по правилу, бити најгрубља. Болус у устима стимулише мастикацију и саливацију, при чему се храна ситни у финије честице, меша са пљувачком и поново гута. Тиме је један циклус преживања завршен.