Preživari

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Preživari
Cow female black white.jpg
Holštajn krava
Naučna klasifikacija
Carstvo:
Tip:
Klasa:
Red:
Podred:
Ruminantia

Scopoli, 1777
Porodice

Antilocapridae
Bovidae
Cervidae
Giraffidae
Moschidae
Tragulidae

Preživari (lat. Ruminantia) su podred sisara iz reda papkara koji vare biljnu hranu tako što je najpre progutaju i omekšaju u prednjem delu želuca, nakon čega povrate nedovoljno svarenu masu nazad u usta i ponovo je žvaću.[1] Proces ponovljenog žvakanja radi dodatnog usitnjavanja hrane se naziva preživanje. U preživare spadaju krava, koza, ovca, žirafa, bizon, jak, jelen, gnu i antilope.

Sistem organa za varenje[уреди]

Želudac preživara se sastoji od četiri komore: burag, mrežavac, listavac i sirište. U buragu i sirištu preživara nalaze se milioni mikroorganizama koji pomažu pri varenju hrane. U ustima se žvakanjem vrši usitnjavanje delova hrane, čime se povećava površina na koju će dalje delovati mikroorganizmi i njihovi enzimi. Prilikom žvakanja dolazi do lučenja pljuvačnih žlezda koje produkuju veliku količinu pljuvačke. U zavisnosti od ishrane, veći preživari proizvode od 40 do 150 litara pljuvačke na dan.

Iz usta hrana putem jednjaka dolazi do buraga i mrežavca gde dolazi do formiranja dva sloja materijala. Sloj krupnijeg materijala se sabija i periodičnim kontrakcijama buraga vraća u usnu duplju na preživanje nakon čega se ponovo guta. Sloj usitnjenog materijala prolazi kroz proces mikrobiološke fermentacije kojom se vlakna, posebno celuloza i hemiceluloza razlažu na masne kiseline koje su primarni izvor energije za preživare. U buragu nastaje velika količina gasova, među kojima i visokoenergetski metan. Burag i mrežavac su u osnovi jedan deo, ali sa različitim funkcijama. Mrežavac određuje da li sadržaj treba da bude vraćen na preživanje ili gurnut u listavac.

Listavac je karakterističan po velikom broju listastih režnjeva, koji obezbeđuju veliku apsorpcionu površinu (oko 4 do 5 m²). U njemu se vrši apsorpcija vode, masnih kiselina, fosfora i natrijuma. Sirište je žlezdani deo želuca. U njemu dolazi do sekrecije hlorovodonične kiseline i enzima koji služe za varenje proteina i ugljenih hidrata.

Iz želuca delimično svarena hrana dolazi do tankog creva, gde se meša sa žuči, pankreasnim sokom i crevnim sokom. Dolazi do varenja preostalih ugljenih hidrata, proteina i masti, kao i do apsorpcije istih, zajedno sa mineralnim materijama. Nakon tankog, hrana prelazi u debelo crevo, gde se vrši resorpcija vode i formiranje izmeta.

Evolucija[уреди]

Ruminantiamorpha je celokupna klada definisanih artiodaktila, prema Spoldingu et al., koji je opisuju kao „Ruminantia plus svi izumrli taksoni koji su bliže povezani sa postojećim članovima Ruminantia nego sa bilo kojom drugom živom vrstom.”[2] Spolding je grupisao neke rodove familije Anthracotheriidae unutar Ruminantiamorpha (mada ne u Ruminantia), dok je druge stavio u sestrinsku kladu, Cetancodontamorpha.

Tragulidae su bazsalna familija u Ruminantia.[3]

Predački kariotip Ruminantia je 2n = 48, slično papkarima.[3]

   Artiodactyla   

 Tylopoda

   Artiofabula   

 Suina    

   Cetruminantia   

 Ruminantia

   Whippomorpha   

 Hippopotamidae

 Cetacea

Sistematika[уреди]

Podred Preživari (Ruminantia):

Not all ruminants belong to the Ruminantia.[8]Шаблон:Vn Tylopoda (such as camels, which chew a cud) and Hippopotamidae (such as hippopotami, which do not chew a cud) are classified as pseudoruminants.[8] A number of other large grazing mammals, e.g. horses and kangaroos, employ hindgut fermentation as an adaptation for surviving on large quantities of low-grade food.

Reference[уреди]

  1. ^ „Ruminant anatomy and physiology : Dairy Extension : University of Minnesota Extension”. www.extension.umn.edu (на језику: енглески). Приступљено 2017-05-08. 
  2. 2,0 2,1 2,2 „Relationships of Cetacea (Artiodactyla) among mammals: increased taxon sampling alters interpretations of key fossils and character evolution”. PLoS ONE. 4 (9): e7062. 2009. PMC 2740860Слободан приступ. PMID 19774069. doi:10.1371/journal.pone.0007062. 
  3. 3,0 3,1 Kulemzina AI, Yang F, Trifonov VA, Ryder OA, Ferguson-Smith MA, Graphodatsky AS (2011) Chromosome painting in Tragulidae facilitates the reconstruction of Ruminantia ancestral karyotype. Chromosome Res.
  4. ^ „WikiLingue”. Приступљено 11. 5. 2010. 
  5. ^ Hassanin, A.; Douzery, E. (2003). „Molecular and Morphological Phylogenies of Ruminantia and the Alternative Position of the Moschidae”. Systematic Biology. 52 (2): 206—228. PMID 12746147. doi:10.1080/10635150390192726. 
  6. ^ Janis, C., K. Scott. The Interrelationships of Higher Ruminant Families with Special Emphasis on the Members of the Cervoidea. American Museum Novitates. 2893: 1-85. 1987. http://digitallibrary.amnh.org/dspace/handle/2246/5180
  7. ^ Hassanin, A.; Delsuc, F.; Ropiquet, A.; Hammer, C.; Matthee, C.; Ruiz-Garcia, M.; Catzeflis, F.; Areskoug, V.; Nguyen, T. T.; Couloux, A. (2012). „Pattern and Timing of Diversification of Cetartiodactyla (Mammalia, Laurasiatheria), as Revealed by a Comprehensive Analysis of Mitochondrial Genomes”. Comptes Rendus Biologies. 335 (1): 32—50. PMID 22226162. doi:10.1016/j.crvi.2011.11.002. 
  8. 8,0 8,1 Whistler, D. P. and S. D. Webb. 2005. New goatlike camelid from the late Pliocene of Tecopa Lake Basin, California. Natural History Museum of Los Angeles County Contributions in Science 503:1-40.

Literatura[уреди]

Spoljašnje veze[уреди]