Резилијенција

Из Википедије, слободне енциклопедије
Jump to navigation Jump to search

Резилијенција је ефективни стил борбе са проблемима. То је коришћење људских капацитета (индивидуални, групни или заједнице) да се носи са кризама, стресорима и нормалним искуствима на емоционално и физички здрав начин. Резилијентно дете се може носити са искуством родитељског занемаривања или непријатељског окружења развијањем здравих односа са другим сродницима или пријатељима, док нерезилијентно дете може доживети повлачење и изолацију. Резилијентност је битна одлика клијента за чије ојачавање се по потреби предузимају тренинзи и клијент укључује у групе.

Литература[уреди]

  • Овај чланак, или један његов део, изворно је преузет из књиге Ивана Видановића Речник социјалног рада уз одобрење аутора.

Спољашње везе[уреди]