Репродуктивно здравље

С Википедије, слободне енциклопедије

Репродуктивно здравље жена подразумева усклађеност и нормално одвијање функција репродуктивног система у телесном, психичком и социјалном смислу. Оно је битно јер омогућава људима да се осећају добро, да воле и буду вољени и да остваре једну од најлепших улога у животу, а то је родитељство. Заштита репродуктивног здравља укључује едукацију о сексуалности и репродукцији, саветовање о планирању породице, здравствену заштиту репродукције, превенцију, дијагностику и лечење различитих болести и поремећаја, прекиде трудноће, као и превенцију сексуалног злостављања и бригу о жртвама.[1]

Брига о репродуктивном здрављу жена почиње од рођења, а нарочито је важна у периоду младалаштва, када се дешавају крупне промене у телесном изгледу и функционисању организма, доживљавању спољашњег света, начину размишљања и остваривања контаката са другим људима. Тада жену вребају многе опасности за настанак поремећаја репродуктивног здравља. У том смислу познавање карактеристика репродуктивног здравља жена и чинилаца који га  одређују  су полазна основа за процену здравствених потреба жена и активирање расположивих ресурса за њихово задовољење, односно унапређење здравља жена, у контексту утврђеном за  здравствене политике изражене иницијативом за безбедно материнство. Док је утврђивање  карактеристика жена у репродуктивном  периоду  од  значаја је безбедно материнство, и посебно, издвајање угрожених  група жена и чинилаца који детерминишу  репродуктивно  здравље, као  путоказ  за  адекватно  планирање,  организацију  и руковођење  службама  за здравствену  заштиту  жена,  односно  избор  приоритета заштите и унапређења здравља жена и правилан  популациони  развој.[2] 

Општа разматрања[уреди | уреди извор]

Репродуктивно здравље подразумева да су људи у могућности да имају:

  • задовољавајући и безбедан полни живот
  • способност да имају потомство,
  • слободу да одлучују да ли ће имати потомство, када и колико често,
  • право (мушкараци и жене) да буду информисани,
  • приступ безбедним, ефектним, доступним и прихватљивим методима планирања породице по свом избору,
  • право на адекватне услуге здравствене заштите који жени омогућавају безбедну трудноћу и порођај.

Важно је да млади људи у овиру напред наведених могућности, разумеју сопствено тело и начин на који функционише, да прихвате и стекну позитиван став о сопственој сексуалности, што им може помоћи да себе сагледају у позитивном светлу и да поштују себе као сексуално биће. Оје основа за будуће искрено и одговорно ангажовање у личним везама.

Комбинована контрацептивна средства, омогућавају младим женама заштићено ступање у сексуалне односе

Једно од обележја савремених друштава је пораст сексуалне активности међу младима, које резултују растућим уделом адолесцената који су сексуално активни, све већим бројем оних који прво полно искуство доживљавају у раној адолесценцији (пре 16 година живота) и снижавањем просечног узраста када се први полни однос остварује.[3]

Кроз систем образовања требало би да се спроведе обука младих о репродуктвном здрављу, која би спречила прерано и незаштићено ступање у сексуалне односе, бројне нежељене последице незнања и предрасуда, различите форме сексуалног искоришћавања, злостављања и насиља, и да допринесе развоју толерантних и на поштовању заснованих и квалитетних односа међу половима и међу људима уопште.[4]

Епидемиологија[уреди | уреди извор]

Репродуктивно  здравље  жена  на глобалном нивоу није  задовољавајуће, с обзиром да се може претпоставити да мање од 50% жена у генеративном периоду не располаже довољним  нивоом  знања  нити се  понашају  на  начин  који  се  може  сматрати  и  здравствено  пожељним  по  више  посматраних  обележја;  тек 33% жена може  се сматрати  функционално писменим, а здравствено понашање више од 50% жена  није здравствено  пожељно у смислу  безбедног материнства.

Знање,  ставови,  понашање  и  коришћење  здравствене  заштите  код  жена  корелира  са  старошћу  и  образовањем;  пожељни  обрасци  понашања  налазе  се  стаистички  чешће  код млађих жена вишег образовног нивоа које су настањене у граду него код старијих жена нижег образовног нивоа  настањених у руралним областима. Материјално стање не игра значајну  улогу.

Матернална смртност у свету, на 100.000 живорођених, било којег узрока који је повезан са отежаном трудноћом или њеним одржавањем.[5]

Значајни чиниоци репродуктивног здравља[уреди | уреди извор]

Стопа тинејџерског наталитета на 1.000 жена старости 15–19, 2000–2009.
Мапа земаља према стопи плодности (2020), према Референтном бироу за становништво
  • Сексуално понашање одређују: материјални положај домаћинства, уредност жене, одмор, заступљеност фактора ризика, вредновање здравља, став о личној одговорности и поверење у лекара.
  • Предиктори контрацепције су: задовољство животом, већи здравствени проблем и вредновање здравља. Број абортуса одређују: животна зрелост жене, одмор, заступљеност фактора ризика, стил живота, вредновање здравља и испољавање тог става, те континуитет и благовременост здравствене заштите.
  • Предиктори добре заштите репродуктивног здравља су: културни ниво окружења, материјални положај домаћинства, задовољство животом, уредност и одмор, заступљеност фактора ризика, вредновање здравља, став о личној одговорности и поверење у лекара.
  • Приступ и контролу ХИВ одређују: задовољство животом, физичка активност, већи здравствени проблеми и садржај примарне заштите.
  • Постпарталну заштиту одређују: културни ниво окружења, разлози незадовољства животом, заступљеност фактора ризика и благовременост заштите. Предиктори дужине репродуктивног периода су: доступност здравствене заштите у заједници и уредност жене.

 Људска права у области репродуктивног и и сексуалног живота[уреди | уреди извор]

Све младе особе пре ступања на репродуктивну сцену треба да буду упознате са правима која имају у односу на сексуално и репродуктивно понашање. Та права их, обавезују да преузму и одређену одговорност у односу на своје понашање.[6]

Људска права у области репродуктивног и и сексуалног живота
Врста права Карактеристике права
Право на живот Подразумева да људи имају право на заштиту од болести и смрти. То их обавезује да буду одговорни и чувају своје здравље. Право на слободу и сигурност – људи имају право да слободно и одговорно одлучују о свом полном животу, али и обавезу да не угрозе другима то право.
Право на слободан избор Сви људи имају права да доносе сопствене одлуке везано за заснивање породице и рађање деце. Истовремено, треба да поштују право других да самостално доносе одлуке у тој сфери.[7]
Право на равноправност Сви људи имају једнака права да се информишу о репродуктивном здрављу, доносе одлуке и користе здравствену заштиту. Ово право претпоставља поштовање исти права других људи.
Право на заштиту од сексуалног злостављања Сви људи имају право да буду заштићени од свих облика сексуалног насиља и злостављања. Истовремено, то их обавезује да не врше сексуално насиље над другим људима.
Право на приватност Сви људи имају право на приватност у емотивном животу, породици и при одласку у здравствену установу, али и обавезу да поштују право на приватност других.
Право на мишљење Сви људи имају право на своје мишљење али и обавезу да уваже мишљење других.
Право на информисање и образовање Сви људи имају право да добију знања и вештине које ће им помоћи да заштите своје репродуктивно здравље.[8] Што их, обавезује да примене усвојена знања.
Право на учествовање у доношењу политичких одлука Сви људи имају право да износе своје мишљење о сексуалним и репродуктивним правима. Корисници овог права су у обавези да поштују донете политичке одлуке у тој области.
Право на заштиту здравља Сви људи имају право да добију здравствену заштиту у односу на репродуктивно здравље. Од њих се очекује да редовно одлазе на контроле код лекара и тако очувају своје репродуктивно здравље.

Миленијумски циљеви развоја репродуктивног здравља у Р. Србији[уреди | уреди извор]

Република Србија је на Миле­ни­јумском самиту одржаном у УН у Њујорку септем­бра 2000. године, заједно са још 189 земаља потписница, Миленијумске декларације у којој су наведене основне вредности на којима треба да се заснивају међународни односи у 21. веку: слобода, једнакост, солидарност, толеранција, поштовање природе и подела одговорности.

Промовисани Миленијумски циљеви, произашли из Декларације, подра­зумевају борбу против сиромаштва, пружање основног образовања свима, промовисање једнакости међу половима, смањење смрт­но­­сти деце, побољшање здравља мајки, бор­­бу против тешких болести, заштиту жи­вот­не средине, као и развијање глобалних партнерских односа ради развоја.

У оквиру Дакларације постизање универзалног приступа репродуктивном здрављу један је од бројних циљава Уједињених нација за побољшање здравља мајки, и „пети принцип,” од осам главних задатака Миленијумских развојних циљева.

Имајући у виду да је матернално здра­вље веома значајно и блиско повезано са здра­вљем жена у репродуктивном периоду (же­не уз­раста од 15 до 49 година), ово је узе­то у обзир при прилагођавању петог глобалниг Миле­ни­јум­ског циља развоја и у Републици Срби­ји

Уобичајени аспект здравља жена у ре­про­дуктивном периоду који се односе на фер­ти­литет и планирање породице, према расположивим подацима у послед­њих 15 година, карактерише се готово двоструким падом броја живорођене деце на 1.000 жена фертилне до­би, па се као прилагођени задаци у Ре­публици Србији предложено: праћење опште стопе фертилитета жена у репродуктивном периоду са циљем да се очува на вредности од 26 живорођене деце на 1.000 жена узраста 15 до 49 година, како би стопа укупног фертилитета, износила 1,5 живорођено дете по жени.

За праћење глобалног напретка у постизању петог циља универзалног приступа репродуктивном здрављу, УН је успоставила сљедеће показатеље за праћење стања у овој активности:

Матернална смртност

Матернална смртност се односи на уми­рање жена у фертилном периоду од ком­пли­кација трудноће, порођаја и пуерпе­ри­јума (првих шест недеља након порођаја), а као стабилнији показатељ усвојен је од­нос матерналне смртности који умирање пра­ти на 100.000 живорођене деце.

Посматрање се­рије ове стопе морталитета указује да она бележи пад од 2000. године, а у 2005. го­ди­ни износи 110 умрлих жена у доб­ној групи 15 до 49 година у Републици Србији. Анализом структуре узрока смр­ти, за разлику од просечне популације где је проценат умрлих од малигних тумора дво­струко мањи, а сам узрок смрти од ма­лигних тумора на другом месту, уочава се да је у групи фертилних жена умирање од малигних тумора, са 41,4% у 2005. години, водећи узрок морталитета. Следе болести крвотока са 21%, а затим смртност од повреда, тровања и последица деловања спољних узрока са 13,1%.

Сва три наведена узрока препоручују се у проширеној листи за миленијумско праћење у оквиру структуре узрока умирања, као и путем специфичних стопа, али у обавезном оквиру, свакако је неопходно пратити и смањити стопу морталитета од ма­лигних тумора са 50,3 на 100.000 жена фер­ тилне доби на 35,3.

Проценат рађања уз помоћ специјализованог здравственог особља

Порођај на терену представља хитан позив првог реда хитности. Може се десити случајно, било где, на путу до болнице или у кући. Ванболничку порођај је пракса неједнако заступљена у свету, јер се нпр. у Холандији више од 30% жена порађа код куће у присуству бабице. Све лошија социо-економска ситуација у многим земљама света, недоступност здравствене заштите и здравственог осигурања, недовољна образованост и здравствена просвећеност неки су од разлога због којих се у будућности очекује пораст броја ванболничких порођаја. Правно гледано, иако је број жена опредељених за порођај ван болнице и даље значајно мањи од оних које се желе породити у болници, питање слободе избора и ускраћивање тог избора, кључни је аспект о коме медицинска етика понекад нема јасан став.[9][10]

Популарност рађања код куће у првим деценијама 21. века у Србији расте иако су многе жене доступне много пута током порођаја, многи се одлуче да буду потпуно природно рођени без епидуралних и других интервенција. Иако се и даља жене највише порађају у болници, све више мајки одлучују да рађа код куће, у присуству доктора и бабица. Повећан број царских резова који су спасили много живота, требало би да буде избор рађања у болници.

Стопа преваленције контрацепције

Младима се најчешће препоручује комбинована хормонска контрацепција. Она је обично у виду таблета које садрже мале дозе женских полних хормона. Спречава сазревање јајних ћелија и овулацију Ефикасна је само ако се користи редовно, према упутству, а у договору са лекаром. Поред поуздане заштите од трудноће, хормонска контрацепција повољно делује на менструациони циклус, који постаје правилан, а крварења мање обилна и безболна. Такође, штити репродуктивно здравље девојака, јер смањује ризик за развој запаљења полних органа и спречава настанак цисти на јајницима. Хормонска контрацепција, међутим, није довољна, јер не штити од полно преносивих инфекција.

Стопа трудноће код мамолетника

Трудноћа током адолесценције представља озбиљан проблем који оставља последице не само на здравље адолесцената, већ представља велики психички проблем за млади пар. Она утиче и на функционисање њихових породица, на здравствени систем и на друштво у целини. Девојка може да затрудни ако је имала сексуални однос са младићем, а није користила поуздане начине заштите.

Има младих који у полне односе ступају из радозналости, да би се доказали у друштву, зато што су заљубљени и сматрају да се то од њих очекује или се боје да ће их девојка или младић у супротном оставити, да се не би разликовали од другарица и другова, или једноставно јер не знају како да одбију полни однос који не желе.

Почетак полног живота пре достизања зрелости носи, међутим, бројне ризике. До настанка трудноће може да дође при првом полном односу, док су менструације још увек нередовне и када су девојка и младић веома млади. Трудноћа настала непланирано и преурањено свакако да носи бројне проблеме, јер не постоји одговарајућа зрелост за нормалан раст и развој плода, а касније за одгајање детета. Чешће су компликације тока трудноће, порођај је често превремен, а беба мале тежине на рођењу. Малолетна трудница често остаје без подршке партнера, родитеља и доживљава осуду околине. Деца малолетних родитеља се спорије развијају, склонија су повредама и инфекцијама у раном детињству и не добијају потребну подршку, као што добијају деца родитеља, који су зрели.

Покривеност пренаталним услугама
Недостатак потреба за планирање породице

Превенција[уреди | уреди извор]

Образовање о јавном здравству у вези са превенцијом ХИВ /АИДС-а на едукативном састанку у Анголи
Плакат против присилног брака деце

Због све већег броја младих који рано ступају у сексуалне односе, недовољног коришћења контрацепције и недовољног нивоа знања о полнопреносивим болестима, као и о последицама ризичног понашања у вези са сексуалним односима, указује се потреба заједничког ангажовања:

  • заједнице,
  • невладиног сектора,
  • школа
  • здравственог система

Све то у циљу повећања свести младих о значају превенције, а тиме и смањења нежељених последица. Ову потребу осећају и млади, а то потврђује и жеља младих за здравственим васпитањем у школама.[11]

Касније ступање у сексуалне односе, смањење броја сексуалних партнера и повећана употреба кондома, представљају начине да се смањи учесталост сексуално преносивих инфекција и нежељене трудноће код тинејџерки.[12]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ Капамаџија А. и др. Здравствено васпитање о репродуктивном здрављу. Нови Сад: АБМ Економик; 2014
  2. ^ Agyei WK, Migadde M. Demographic and sociocultural factors influencing contraceptive use in Uganda. J Biosoc Sci. 1995; 27(1):47-60.
  3. ^ Седлецки К. Понашање и ставови адолесцената релевантни за репродуктивно здравље. Становништво 2001;39:91-117
  4. ^ Мијатовић-Јовановић В и сар. Сексуално понашање адолесцената. Институт за заштиту здравља, Нови Сад
  5. ^ „The World Factbook”. Center for the Study of Intelligence. Архивирано из оригинала 07. 11. 2016. г. Приступљено 5. 4. 2018. 
  6. ^ Републички фонд за здравствено осигурање Србије. Правилник о садржају и обиму права на здравствену заштиту из обавезног здравственог осигурања и о партиципацији за 2015. годину
  7. ^ Седлецки К, Грбић Д. Намерни прекид трудноће ваша одлука и одговорност: препоруке за безбедни прекид трудноће и избор будуће контрацепције. Београд: Досије студио д.о.о; 20
  8. ^ 2. Капамаџија А. и др. Здравствено васпитање о репродуктивном здрављу. Нови Сад: АБМ Економик; 2
  9. ^ Anđelić S, Šijački A, Vasović V, Jovanović DP, Emiš-Vandlik N, Bogunović S. Porođaj van bolnice. Naučni časopis urgentne medicine - Halo 194. 2015; 21(2):111-121.
  10. ^ Branko Nedić, Milan Mitrović, Nebojša Cero, Jovo Komazec, Milenko Kolarski, Vanbolničko porodilište U 21. veku - DA ili NE? XXVII Timočki medicinski dani - Zaječar, 22-24. maj 2008.
  11. ^ Станковић Б. У сусрет промоцији репродуктивног здравља младих, Београд. Зборник Института за педагошка истраживања, 2007.
  12. ^ Бјекић М, Влајинац Х, Шипетић С, Маринковић Ј. Карактеристике сексуалног понашања тинејџера у Београду. Мед прегл 2004;57(11- 12):592-596.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]


Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).