Ричеркар

Из Википедије, слободне енциклопедије
Jump to navigation Jump to search

Ричеркар (од итал. ricercare тражити, испитивати, истраживати) је једна од најстаријих врста инструменталне композиције, распрострањена од XVI до XVIII в. Првобитно је израз ричеркар означавао у музици подешавање, усклађивање инструмената, па су се с њиме уопштено означавали инструментални ставови уводног карактера. Назив се у том смислу сусреће први пут у табулатурама за лауту Ф. Спинаћина (1507). Тај је првобитни тип ричеркара имао претежно импровизацијску грађу, обликовану изразито инструментално; пуни акорди смењивали су се с пасажима; често је први део био живахан покретљивији, а други мирнијег тока. Такав слободно обликовани ричеркар компоновао се не само за лауту него и за друге инструменте тога доба: за оргуље, чембало, виолу да гамбу, виолончело. Упоредо се, од средине XVI века, развија имитацијски грађен ричеркар и то претежно као композиција за оргуље или за инструментални камерни састав. Имитацијски ричеркар испрва се компоновао по узору на вокални полифони облик мотета па је имао вишеделну форму, с више тема. Конструкција је према томе била мотетска, али слог и стил су све више добијали изразито инструментални карактер, што се дало приметити нпр. у интервалима и скоковима, певачки неподесним, диминуцијама, пасажима и украсима, својственима инструменталној техници. Први имитацијски ричеркари за инструментални ансамбл налазе се у збирци Musica nova accommodata per cantar et sonar (1540).

Литература[уреди]

  • "Ricercar," "Fugue," "Counterpoint" in The New Grove Dictionary of Music and Musicians, ed. Stanley Sadie. 20 vol. London, Macmillan Publishers Ltd., 1980. ISBN 1-56159-174-2
  • Gustave Reese, Music in the Renaissance. New York, W.W. Norton & Co., 1954. ISBN 0-393-09530-4
  • Manfred Bukofzer, Music in the Baroque Era. New York, W.W. Norton & Co., 1947. ISBN 0-393-09745-5
  • Ursula Kirkendale, "The Source for Bach's Musical Offering," Journal of the American Musicological Society 33 (1980), 99-141.
  • The New Harvard Dictionary of Music, ed. Don Randel. Cambridge, Massachusetts, Harvard University Press, 1986. ISBN 0-674-61525-5