Руб Голдберг

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Руб Голдберг
Goldberg Himself.jpg
Голдберг 1916- године
Пуно имеРеубен Гарет Лусијус „Руб“ Голдберг
Датум рођења(1883-07-04)4. јул 1883.
Место рођењаСан Франциско, Калифорнија
 Сједињене Државе
Датум смрти7. децембар 1970.(1970-12-07) (87 год.)
Место смртиЊујорк
 Сједињене Државе
Нешто за ништа (1940)

Реубен Гарет Лусијус „Руб“ Голдберг (енгл. Reuben Garrett Lucius "Rube" Goldberg; 4. јул 1883 – 7. децембар, 1970) је био амерички цртач, вајар, писац, инжењер и изумитељ.

Најпознатији је по серији популарних цртежа који приказују компликоване направе које изводе једноставне радње на индиректне, замршене начине, попут направа које је Хит Робинсон цртао у Уједињеном Краљевству и Сторм П у Данској. Голдберг је за живота добио бројна признања, укључујући Пулицерову награду за политичке цртеже 1948.[1]

Голдберг је био један од оснивача и први председник Националног друштва цртача,[2] а по њему је добила име Реубенова награда, коју ова организација додељује цртачу године. Његов рад представља инспирацију за разна међународна такмичења позната као Такмичења у машинама Руба Голдберга, у којима се учесници такмиче у прављењу компликованих машина које извршавају једноставне задатке.

Лични живот[уреди]

Реубен Лусијус Голдберг је рођен 4. јула 1883, у Сан Франциску, у породици јеврејских родитеља Макса и Хане (Коен) Голдберг.[3] Био је треће од седморо деце, од којих су троје умрли док су били деца (старији брат Гарет, млаћи брат Валтер, и млађа сестра Лилијан су такође преживели).[4]

Руб је почео да црта кад је имао четири године, а на професионалне часове цртања је кренуо са једанаест година.[4]

Руб се оженио са Ирмом Симен 17. октобра 1916.[3] Живели су у Њујорку и имали два сина, Томаса и Џорџа.

Током Другог светског рата Голдбергови синови су променили своја презимена, на инсистирање самог Голдберга, због количине мржње према њему услед политичке природе његових цртежа.[5] Томас је за презиме одабрао име свог брата, Џорџ, а Џорџ је, како би се одржао осећај припадности породици узео исто то презиме (Џорџ В. Џорџ). Деца Томаса и Џорџа данас управљају компанијом РГИ (Руб Голдберг инкорпорејтед). Џону Џорџу (Томасовом сину) у вођењу компаније помаже његова сестра од стрица, Џенифер Џорџ[6][7] (Џорџова Ћерка) и Џонов син Џошуа Џорџ.[8]

Голдберг је умро 1970. кад је имао 87 година, док је његова супруга Ирма умрла 26. априла 1990. са 95 година.[9]

Каријера[уреди]

Руб Голдберг са породицом, 1929.

Голдбергов отац је био полицијски и ватрогасни комесар у Сан Франциску, и охрабривао је младог Реубена да постане инжењер. Руб је постао дипломирани инжењер на Универзитету Беркли 1904.[1] и запослио се у одсеку за водовод и канализацију града Сан Франциска. Након шест месеци је дао отказ и прешао у новине Сан Франциско кроникл где је постао спортски илустратор.[1] Наредне године је прешао у новине Сан Франциско булитен, где је остао док се није преселио у Њујорк 1907. и запослио се као цртач у Њујорк ивнинг мејлу.[4]

Рад у Њујорк ивнинг мејлу је омогућио ширу видљивост Голдбергових цртежа, и до 1915. је зарађивао 25.000 долара годишње и био прозван најпопуларнијим америчким цртачем.[4] Артур Бризбејн је 1911. понудио Голдбергу 2.600 долара годишње у неуспешном покушају да га наговори да пређе у ланац новина Вилијама Рандолфа Херста, а 1915. је подигао понуду на 50.000 долара годишње. Како не би изгубио популарног уметника, Њујорк ивнинг мејл је Голдбергу дао исто толику плату.

Као плодан уметник, Голдберг је цртао неколико серија стрипова истовремено, укључујући Mike and Ike (They Look Alike), Boob McNutt, Foolish Questions,[10] What Are You Kicking About,[11] Telephonies,[12] Lala Palooza и The Weekly Meeting of the Tuesday Women's Club. Радови који су му донели трајну славу су укључивали лика названог Луцифер Горгонзола Батс. У тој серији, Голдберг је цртао означене схеме комичних „изума“ који су касније по њему названи Руб Голдбергове машине.

Културно наслеђе[уреди]

1931, речник Меријам-Вебстер је усвојио израз „руб-голдберговски“ као придев који означава оно шта постиже нешто једноставно на компликоцан начин.[13]

Пре овог израза, одговарајући израз у Уједињеном Краљевству је био (и и даље је), „хит-робинсонски“ Хиту Робинсону, енглеском илустратору са једнаком посвећеношћу необичним машинама.[14]

У знак сећања на Голдбергов рад, Изуми Руба Голдберга који приказују „аутоматску салвету“ професора Бата су 1995. приказани на поштанским маркама у Сједињеним Државама у оквиру серије „класици стрипа“.[15]

Види још[уреди]

  • В. Хит Робинсон, британски цртач који је такође постао познат по цртању апсурдних машина
  • Жан Тингели, швајцарски уметник који је стварао скулптуре које су личиле на Голдбергове цртеже
  • Сторм П, савремени дански уметник који је такође цртао „изуме“ сличне Голдберговим.

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 Goldberg, Reuben. „Members / In Memoriam / Rube Goldberg” (JPEG). reuben.org. National Cartoonists Society. Приступљено 5. 8. 2009. 
  2. ^ "The History of the NCS" Архивирано на сајту Wayback Machine (децембар 23, 2011) (на језику: енглески). reuben.org. National Cartoonists Society.
  3. 3,0 3,1 Contemporary Authors: First revision, Volumes 5-8. Gale Research Company. 1969. стр. 448. 
  4. 4,0 4,1 4,2 4,3 Marzio, Peter C. (1973). Rube Goldberg: His Life and Work. Harper and Row. ISBN 978-0-06-012830-2. 
  5. ^ Peterson, Alison J. (20. 11. 2007). „George W. George, at 87; writer, producer of films and Broadway plays”. New York Times News Service. Boston Globe. Приступљено 28. 1. 2015. 
  6. ^ The Art of Rube Goldberg. Jennifer George NYC. Приступљено 13. 12. 2012. 
  7. ^ George, Jennifer. „About”. Rubegoldberg.com. 
  8. ^ Peterson, Alison J. (20. новембар, 2007). „Obituaries - George W. George, at 87; writer, producer of films and Broadway plays”. The Boston Globe. New York Times News Service. Приступљено 28. 11. 2007.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  9. ^ „Obituaries - Irma Seeman Goldberg; Hospital Volunteer, 95”. The New York Times. 27. 4. 1990. Приступљено 5. 8. 2009. 
  10. ^ „Foolish Questions hi”. The San Francisco Call. 2. 12. 1910. стр. 13. 
  11. ^ „What Are You Kicking About”. The San Francisco Call. 1. 6. 1910. стр. 13. 
  12. ^ „Telephonies”. The San Francisco Call. 12. 7. 1911. стр. 10. 
  13. ^ „Rube Goldberg”. Merriam-Webster Online Dictionary. 2009. Приступљено 5. 8. 2009. 
  14. ^ „Pleasingly Pointless”. Brimstonesandtreacle.wordpress.com. 27. 2. 2012. Архивирано из оригинала на датум 3. 12. 2013. Приступљено 13. децембар, 2012.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |access-date= (помоћ)[непоуздан извор?]
  15. ^ „American Topics: 20 Classic Comic Strips Get (Postage) Stamp of Approval”. The New York Times. 8. 5. 1995. Приступљено 5. 8. 2009. 

Литература[уреди]

  • Wolfe, Maynard Frank (2000). Rube Goldberg: Inventions. New York: Simon & Schuster. ISBN 978-0-684-86724-3. 

Спољашње везе[уреди]