Пређи на садржај

Сања Драгићевић Бабић

С Википедије, слободне енциклопедије
Сања Драгићевић Бабић
Датум рођења1980.
Место рођењаЧапљинаСФР Југославија
ЗанимањеНовинар
ТелевизијаРТС
СупругМарко Бабић
Деца1

Сања Драгићевић Бабић (Чапљина, 1980) српска је телевизијска водитељка и новинарка.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Рођена је у Чапљини, а након рата сели се у Београд. Завршила је факултет политичких наука, смер новинарство. У слободно време пише поезију и прозу. Редовно посећује родну Херцеговину. Удата је за Марка Бабића и има сина.[1]

Каријера

[уреди | уреди извор]

Од 2004. године ради на РТС-у, најпре као репортер у Дневнику 2 РТС-а. Од 28. априла 2014 се појављује и у студију Јутарњег програма РТС-а као водитељ. Ова промена је врло добро запажена код гледалаца.[2]

Извештавала је са терена за време земљотреса у Краљеву, барикада на простору КиМ и мајских поплава. Била је један од водитеља емисије Тако стоје ствари од 2016. до 2018. године, а по њеном гашењу се враћа у јутарњи програм РТС-а. У новембру 2020. постаје један од новинара и водитеља емисије Око и Око магазин. Ради репортаже и аутор је документараца.

Документарни филм "Срђо", "Мајка храброст, живот за Николу" - награђиван неколико пута. Филм је освојио "Бронзаног витеза" на фестивалу у Русији, прву награду за најбољи документарац на Сретењском фестивалу у Обнинску, затим Гран-при на међународном фестивалу у Апатину, као и две специјалне награде у Бугарској.

Најзапаженији документарни филм који је урадила је филм "Пребиловци, тамо и камен има ожиљак", у продукцији РТС-а. Своју премијеру имао је на 69. Мартовском фестивалу, где је био и најгледанији филм. А у априлу и ТВ Премијеру на РТС-у. На међународним фестивалима вишеструко је награђиван. За најбољи сценарио (Shape of life) у руском Перму, за један од најбољих филмова "Бдење Јакова Орфелина" у Сремским Карловцима, трећу награду за најбољи страни филм на фестивалу медијског стваралаштва "Братина" у руском граду Дмитрову... Филм је приказан и студентима Универзитета у Стразбуру 2026. године. На позив професорке Ливије Екмечић.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Сања Драгићевић Бабић - Живот”. www.prebilovci.net. Приступљено 20. 3. 2020. 
  2. ^ „Sanja Dragićević Babić, voditeljka - Novo lice u jutarnjem programu RTS-a”. www.ekapija.com. Приступљено 20. 3. 2020.