Херцеговина

Из Википедије, слободне енциклопедије
Херцеговина
Bih regions02.png
Географска регија Херцеговина у Босни и Херцеговини, према 2. издању енциклопедије Југославије.[1]
Највећи градови Мостар
Требиње
Држава Босна и Херцеговина
Регион Федерација Босне и Херцеговине
Република Српска
Административна јединица Херцеговачко-неретвански кантон
Западнохерцеговачки кантон
Источна Херцеговина
Језик Српски, херцеговачко наречје
Херцеговина у БиХ
Жуто: Херцеговачко-неретвански кантон
Зелено: Западнохерцеговачки кантон
Плаво: Источна Херцеговина у РС

Херцеговина је историјскa држава која је првобитно постојала под именом Хум или Хумска земља, а у средњем веку добила име Херцеговина,. Данас означава географску област која обухвата јужну половину Босне и Херцеговине. Херцеговина као стара српска средњовековна земља била је много већа и обухватала је делове данашње западне Црне Горе, делове Полимља и горњег Подриња, као и Боку Которску. (Стара Херцеговина). Ова држава је име добила по титули херцега од Светога Саве (нем. Herzog - војвода), владара овог подручја из 15. века Стефана Вукчића Косаче. Кроз историју се називала и Хумска земља, Хум или Захумље.

Историјски и културно она обухвата, или је обухватала, нека подручја источно и североисточно (Стара Херцеговина у Црној Гори, Подрињу и Полимљу). По друштвено-историјским критеријумима, Херцеговина се на неким од ових територија преклапа са Босном.

Херцеговина заузима око 20% територије Босне и Херцеговине, где живи око 10% становништва земље.

Географија[уреди]

Херцеговина је брдско-планинско подручје које чини део Динарских планина. Типични су предели карста у којима се повремено појављују плодне равнице - поља. Клима је медитеранска, иако са нешто више падавина у односу на просек за овај тип климе. Зиме су благе, и за разлику од суседне Босне, снега у долинама Херцеговине има веома ретко. Лета су сува и врела, посебно у јулу и августу.

Највиши врх је Маглић на 2.386 м, затим Волујак 2.336 м код Гацка. Остали значајни врхови су Чврсница (2.226 м код Посушја и Прењ (2.226 м код Мостара. Значајна планина је и Вран - природна граница између Херцеговине и Босне.

Једина већа река је Неретва, која извире код Гацка и у великом луку дугом 218 км пролази кроз централни део регије. Јужни део Херцеговине припада сливу реке Требишњица, дуге 96,5 км, која извире код Билеће, а понире код Хутова.

Херцеговина нема великих природних језера, али има три велика вештачка: Јабланичко и Рамско на Неретви и Билећко на Требишњици које је највеће вештачко језеро Балкана.

Границе[уреди]

Данас је територија Херцеговине подељена на више делова, иако је и те како живо сећање херцеговачког народа о јединству тих територија. Херцеговина се дели на Источну и Западну Херцеговину, као део Босне и Херцеговине, и Стару Херцеговину у Црној Гори, део око Пријепоља у Србији, и Конавле у Хрватској.

Изразита је географска граница између Босне и Херцеговине чини планински низ Вран-Радуша-Враница-Битовња-Бјелашница-Трескавица-Зеленгора-Маглић. Источна Херцеговина већином припада Републици Српској, а њен остатак Федерацији БиХ, с тим да се Западна Херцеговина подудара са Западнохерцеговачким кантоном, а њен централни дио (неумска, чапљинска, столачка, мостарска, јабланичка и коњичка регија) се подудара са Херцеговачко-неретванским кантоном. У географском смислу, од наведених општина северни дио општине Прозор припада Босни, док Херцеговини припадају и јужни дијелови општина Томиславград и Фоча, чији се већи дијелови такође налазе у Босни, а исто тако Херцеговини, у целини, географски припада и подручје бивше општине Улог, иначе у саставу општине Калиновик. Сматра се да је прелаз из Босне у Херцеговину на превоју Иван седло. Некада се у географском смислу под Херцеговином подразумевају сливови река Неретве и Требишњице.

Историјска Стара Херцеговина је саставни део Црне Горе, тј. њен северни, планински део (Пива, Никшић, Шавник, Жабљак,(Засада (Бобово) ) и Боко-Которски залив. У Стару Херцеговину спадају и области око Фоче, Горажда у Босни, Пријепоља у Србији, и област Конавле у Хрватској.

Историја[уреди]

Херцеговина је своје име добила по великом српском војводи Стефану Вукчићу Косачи, који је владао тим подручјем средином 15. века. Он се 1448. крунисао титулом херцега од Светога Саве у манастиру Милешева. Позната је још и као Војводство Светог Саве, зато што је овај српски просветитељ био владар у Хумској земљи, а потом и организатор Српске православне Митрополије Захумско-Херцеговачке. Територија којом је владао простирала се од Лима до Цетине и од Раме до Которског залива.

У својој повељи Сплићанима, издатој управо у вријеме владавине Хумском земљом принца Растка Немањића, око 1190—1192. године, Стефан Немања, „сабиратељ свих Српских Земаља“, међу којима су биле и Травунија и Хум, или Захолмије (Захумље) - данашња Херцеговина, каже:

„Ја велики жупан Немања дозвољавам Сплићанима да слободно излазе у моју земљу, и сина ми Растка у Хумску земљу, и сина ми Вукана у Зету, и да слободно тргују, и да им се никаква неправда не догоди.”

Каснији српски владари у српским земљама, укључујући херцеговачке и босанске, са поносом су своју власт и титуле везивали за име Светога Саве.

Средњовековна Херцеговина[уреди]

Средњовековна Херцеговина (тзв. Косачина Херцеговина) је заузимала територију јужне Босне и мостарске регије, те делове црногорског приморја с луком Херцег-Нови.

Херцеговина под Отоманском влашћу[уреди]

Османлије су први почели ту регију називати Херцеговина у ствари Вилајет Херцеговина, по њеном тадашњем владару херцегу Косачи. Херцеговина је и под Османлијама задржавала облик самоуправе у виду Херцеговачког пашалука. Херцеговина је држава која је дуго одолијевала нападима Турака, а по освајању нису престајали са устанцима и бунама, највећи је устанак Невесињска пушка који је Херцеговини требао да донесе коначну слободу и обнову независности а потом и уједињења са осталим српским државама.

Херцеговина под Аустро-Угарском влашћу[уреди]

Аустроугарска је анектирала Херцеговину након Берлинског Конгреса. Само дио Херцеговине је ослобођен али као дио Црне Горе у којој је остао до дана данас. Херцеговина је задржала неку врсту аутономије и у Аустро-Угарској. Херцеговци се опет највише истичу у борби против окупатора и делују у виду организације Млада Босна.

Херцеговина у Краљевини СХС[уреди]

На жалост Херцеговина тада по први пут губи своје име и своју територију и бива подељена на Зетску и Приморску бановину. Приморска бановина после постаје дио Хрватске бановине па тако и дио Херцеговине.

Херцеговина у НДХ[уреди]

Источни Херцеговици су се и тада истицали и борили против злочиначког окупатора многобројним устанцима у којима су поразили злочиначку јединицу озлоглашеног усташе Мија Бабића-Ђованија, десне руке Анте Павелића. Херцеговачки устаници су усташку јединицу поразили а Мија усмртили.

Стварање Југославије и СР Босне и Херцеговине[уреди]

Стварањем СФРЈ, Херцеговина се по први пут присаједињује са Босном у једну федералну јединицу СР БиХ, задржава своје име али не добија федералну јединицу засебно, што су многи сматрали неправдом узевши у обзир да је добила Македонија, Словенија, Црна Гора, па и Војводина и Косово и Метохија који су имали велики степен аутономије.


Распад Југославије[уреди]

У време распада Југославије, септембра 1991. године, проглашена је Српска Аутономна Област Херцеговина (САО Херцеговина). Област је постала део Српске Републике Босне и Херцеговине 1992. године.

Херцеговина данас[уреди]

Градови и општине које обухвата Херцеговина су:

Херцеговина данас обухвата око 20% територије и око 10% становништва данашње Босне и Херцеговине. Обухвата Источну Херцеговину (регију у Републици Српској), Херцего-Неретванску жупанију (кантон у ФБиХ) и Западну Херцеговину (Кантон у ФБиХ).

Знаменити Херцеговци[уреди]

Галерија (култура)[уреди]

Галерија (природа)[уреди]

Заставе и грбови Херцеговине[уреди]

Референце[уреди]

Литература[уреди]

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]