Свијажск
| Свијажск рус. Свия́жск | |
|---|---|
| Град | |
| Административни подаци | |
| Држава | |
| Република | Татарстан |
| Основан | 1551 |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — 2010. | 276 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 55° 46′ 00″ С; 48° 40′ 00″ И / 55.766667° С; 48.666667° И |
| Временска зона | UTC+4 |
| Остали подаци | |
| ОКАТО код | 92228000095 |
| Веб-сајт | |
| www | |
Свијажск (рус. Свия́жск) село је у Русији у Републици Татарстан.
Налази се на ушћу река Волге и Свијаге. Често се назива острвом од изградње акумулације Кујбишев низводно код Тољатија 1955. године, али је заправо повезан са копном насипом.[1]
Године 2017. Успенски сабор и манастир додати су на листу светске баштине УНЕСКО-а.
Свијажск је основан 1551. године као тврђава, која је изграђена у року од четири недеље од делова направљених у Угличу и транспортованих низ Волгу. Постао је војна база руске војске током опсаде Казања (1552).
Од 18. века, Свијажск је служио као центар ујезда. Од 1920. до 1927. године био је центар Свијажског кантона; 1927–1931. године — административни центар Свијажског округа. Године 1932. деградиран је у сеоски статус.
Двадесет година НКВД је управљао затвором и логором у граду. Средином 1990-их, остаци неких од мртвих или погубљених затвореника сахрањени су на имању манастира Успења Пресвете Богородице, а над њима је подигнут споменик.[2]
У Свијажску постоје школа и клуб, као и манастир повезан са именом Макарија Унже.
Железничка станица Свијажск налази се 6 километара западно од острва и повезана је са самим Свијажском аутопутем који иде дуж насипа.
Други начин да се стигне тамо је бродом из луке Казањ.
Становништво
[уреди | уреди извор]| 2002. | 2010. |
|---|---|
| 252[3] | 276[4] |
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Roam, Home To (2012-06-20). „home to roam: Sviyazhsk”. home to roam. Приступљено 2026-07-29.
- ^ Jazzy (2014-08-20). „Sviyazhsk [C]** Reburial of the executed & camp prisoners”. Russia's Necropolis of Terror and the Gulag (на језику: енглески). Приступљено 2026-07-29.
- ^ Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.
- ^ Федеральная служба государственной статистики (2011). „Предварительные итоги Всероссийской переписи населения 2010 года (Прелиминарни резултати националног пописа становништва 2010)”. Всероссийская перепись населения 2010 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.