Седам Нојевих заповести

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Седам Нојевих заповести (хебр. שבע מצוות בני נח Шева Мицвот Бнеј Ноа), такође познати и као Ноахидски закони је скуп заповести који се односи на Нојеву децу, тј. цело човечанство. Сваки нејевреј који поштује и поступа по овим законима, заслужује Свет који долази (хебр. עולם הבא Олам Аба), крајњу награду за праведне.

У Седам Нојевих заповести спадају:

  1. Забрана идолопоклонства
  2. Забрана богохуљења
  3. Забрана убиства
  4. Забрана крађе
  5. Забрана прељубе и одређених сексуалних односа
  6. Забрана једења меса одстрањених са живих животиња
  7. Обавеза успостављања судова правде

Шест од седам заповести Бог је заповедио Адаму, првом човеку а седму је заповедио Ноју и то је она која се односи на забрану једења меса одстрањених са живих животиња.[1] Као додатак држању седам заповести сваки човек (нејевреј) је обавезан да се понаша у складу са оним што налаже савест.[2]

Референце[уреди]

  1. ^ рабин Вајнер, Моше. The Divine Code. Ask Noah International. стр. 27. ISBN 978-0-9814811-6-6. 
  2. ^ рабин Вајнер, Моше. The Divine Code. стр. 29. 

Спољашње везе[уреди]