Седам Нојевих заповести

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу

Седам Нојевих заповести (хебр. שבע מצוות בני נח Шева Мицвот Бнеј Ноа), такође познати и као Ноахидски закони је скуп заповести који се односи на Нојеву децу, тј. цело човечанство. Сваки нејевреј који поштује и поступа по овим законима, заслужује Свет који долази (хебр. עולם הבא Олам Аба), крајњу награду за праведне.

У Седам Нојевих заповести спадају:

  1. Забрана идолопоклонства
  2. Забрана богохуљења
  3. Забрана убиства
  4. Забрана крађе
  5. Забрана прељубе и одређених сексуалних односа
  6. Забрана једења меса одстрањених са живих животиња
  7. Обавеза успостављања судова правде

Шест од седам заповести Бог је заповедио Адаму, првом човеку а седму је заповедио Ноју и то је она која се односи на забрану једења меса одстрањених са живих животиња.[1] Као додатак држању седам заповести сваки човек (нејевреј) је обавезан да се понаша на исправан начин (према Б-г-у, другим људима и друштву у целини) који је у складу са људском интелигенцијом и моралним обавезама.[2]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ рабин Вајнер, Моше. The Divine Code,Third Edition,"Author's Introduction". Ask Noah International. стр. 24. ISBN 978-1-7323735-0-1. 
  2. ^ рабин Вајнер, Моше. The Divine Code,Third Edition,"Author's Introduction". Ask Noah International. стр. 25—26. ISBN 978-1-7323735-0-1. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]