Сецесија

Из Википедије, слободне енциклопедије
Прочеље Главне жељезничке станице у Прагу

Сецесија је последњи уметнички универзални правац који је успео да унесе сопствени уметнички печат у све области модерног живота, створио је моду и стил живота на крају 19. и почетком 20. века иако је у различитим земљама наступао под различитим именима. Сецесија је правац који се одразио пре свега у високој уметности архитектуре, сликарства и скулптуре међутим, такође је оставила јасан печат и у декоративној и примењеној уметности.

У различитим земљама овај правац је попримио различита имена. У Аустрији био је познат као Бечка сецесија (нем. Winer Secession), у Немачкој као Југендстил (нем. Jugendstil, по авангардном часопису "Jugend") у Француској и Белгији као Арт Нуво (фр. Art Noveau) у англосаконским земљама као Модерни стил или Либерти (енгл. Modern Style или Liberty), у Каталонији (Шпанија) као каталонски модернизам (катал. Modernisme català), у Италији су овај правац звали Цветни стил (итал. Stile floreale), а у Русији Свет уметности (рус. Мир искусства).

Главне карактеристике[уреди]

Хидроцентрала у Хајмбаху
Стамбена зграда у Хомбургеру из 1905. године

Овај уметнички правац се развија у Европи и САД половином 19. века и потпуно се развио 1900. године. Настао је када се нагло развија привреда и као реакција против привредне цивилизације, која жели повратак на занатску производњу и сматра је као лек против привредног кича. Сецесија покреће индустријски дизајн.

За главне знакове сецесије сматра се орнаментика, а даје се предност површини, и примењују се необичне боје те се естетски користе различити материјали. Сецесни орнамент изјашњава посебан квалитет сецесног осећања и тежи ка изравнаности у осећању. Сецесна линија је валовито развијана кривуља која изазива осећење покрета у површини у којој је монотонија спречена употребом необичних боја. Она тражи необичне боје и слаже их по принципима хармоније и контраста. Сецесија се окреће равно ка природним формама у орнаменту као што су лист, цвет, људска и животињска тела.

Сецесија у архитектури[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Архитектура сецесије

Сецесија се развија у архитектури када нови начин конструкције од армираног бетона и челичних конструкција захтева и нове приступе у решавању објеката, у сликарству, скулптури и примењеној уметности (намештај и витражи), и у литератури. У архитектури код Антонија Гаудија откривамо архитектуру пуну изненађења и он се не залаже за било који облик функционалности, док се у Чикашкој школи у САД остварују нове структуре те се одбацују сви некорисни украси и окрећу се чистој функционалности а у Европи су у овом погледу највише одмакли у Белгији и Холандији код Хенрија ван де Велдеа и у супротности је са архитектуром Виктора Хорта који је у Брислу употребио гвожђе и остварио свечане фасаде зграда.

Сецесија у сликарству[уреди]

Међу многим сликарима нарочито је наклоњен овом стилу Густав Климт и заборављен је излазком из моде ове декоративности. Прва дела Пабла Пикаса спадају такође у сецесионистичка дела и ако је овог уметника „открио“ критичар и поборник авангардног сликарства Аполинер.

Сецесија у књижевности[уреди]

У књижевности, носиоци сецесије обележени су као симболизам и декаденција. Карактеристика за сецесију у књижевности је орнаментика у равни језичкој и с тим је у вези ритмизација реченице и строфе, понављање речи и гласовних група.

Сецесија је значајно утицала на начин живота у 19. веку и почетком 20. века и уписала се у лица многих градова у Европи као што су Парис, Беч, Минхен, Берлин, Праг и други. У ово је доба створено много дела од велике уметничке вредности али и предмета за свакодневну употребу. Сецесија је неодмисаони део не само Европске културе.

Сецесија у разним земљама[уреди]

У Француској „Нова уметност“-Арт нуво или „Art Nuoveau“ је уметнички и дизајнерски правац који је кулминирао почетком 20. века започео је 1880.године и доживео кулминацију 1892.-1902. године.

У Италији, „Stile Liberty“ је назван по лондонској продавници која је продавала модерну дизајнерску робу проистеклу из покрета "Arts and Crafts".

Једна од најважнијих карактеристика овог стила је динамична, валовита линија пуна ритма. Облици изгледају као да ће оживети и „расту“ у форме попут биљака.

Код нас је овај покрет релевантан културним и уметничким збивањима у другим европским земљама где се јавља под различитим називима: "Sezession" Аустрија, "Jugendstil" Немачка, "Art Nouveau" Француска и Енглеска, "Modern Style" Енглеска.

Заједнички програм свима био је прекид с традицијском, академском уметношћу 19. века и стварање нових облика уметничког израза.

Ајфелов торањ познат симбол Париза.

У Енглеској се сецесија развија на челу са Вилијамом Морисом који је био песник, књижевник и сликар и тежио је да обнови занате и створи индустријски дизајн и пао је под историјске утицаје од којих се ослободила тек нова генерација уметника која је прешла на орнаменталне облике геометријских форми.

У Белгији на челу овог покрета је архитекта Хенри ван де Велде који је схватио значај примењене уметности и схватио да предмети морају бити јефтини, једноставни и функционални. Постао је заљубљеник у инжињерске зграде а орнаменту је давао форму која се активно запажа и давао је предност динамичким представама.

У Француској сецесија се развијала под именом Арт нуво на коју је утицао белгијски архитекта Хенри ван де Велде. Хектор Гимар је пројектовао париски метро у овом стилу. Париски уметници су желели орнаментима да изразе виталност у животу и предлагали су орнаменте у виду морских таласа. Назван је по продавници у Паризу власника Самуела Бинга, са стварима дизајниранима у том стилу.

У Немачкој се овај стил шири под иманом Југендстил и има више група у овој земљи. Минхенска група имала је свој посебан програм и орнамент под називом стил флореал. Другу групу створила је колонија у Дармштату где су радили Јозеф Марија Олбрих и Петер Беренс. Значајна је била и комплексна школа архитектуре у Вајмару коју је 1901. године основао Хенри ван де Велде.

У Немачкој су се створиле следеће групе у градовима:

  • Минхен
  • Дармштат
  • Бад Нојхајм
  • Берлин
  • Хаген

У Аустрији је сецесија настала мало касније око 1897. године и била је под енглеским утицајем и развијала се под именом Бечка сецесија. Бечка сецесија је критиковала немачки југендстил и израдила је сопствени орнамент са геометријским формама. Најзначајнији је био архитекта Ото Вагнер са својим ученицима.

Ни Србија није имуна на оваква стремљења, поготово у архитектури. У већини српских градова су изграђена значајна здања која се одликују слободним приступом орнаментици, форми и боји.

Важнији представници[уреди]

Г. Климт:Мадам Фриц Вадлер, Беч, Национална галерија

Градови у којима је сецесија оставила траг[уреди]

Види још[уреди]

Литература[уреди]

  • Историја уметности, Јансон, Београд 1982.
  • Општа историја уметности, Ђина Пискел, Београд 1974.
  • ск Википедија чланак о сецесији


Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Сецесија

, the most complete site with texts and links


Покрети у уметности
Ренесанса · Маниризам · Барок · Рококо · Неокласицизам · Романтизам · Реализам · Прерафаелити · Академизам · Импресионизам · Неоимпресионизам · Постимпресионизам
ХХ век
Модернизам · Кубизам · Експресионизам · Апстракција · Плави јахач · Die Brücke · Дадаизам · Фовизам · Нова уметност · Plakatstil · Баухаус · Поп арт · Де стијл · Декоративна уметност · Апстрактни експресионизам · Футуризам · Супрематизам · Конструктивизам · Надреализам · Минимализам · Концептуална уметност · Постмодернизам