Слањача

Слањача
Научна класификација
Царство:	Fungi
Дивизија:	Basidiomycota
Класа:	Agaricomycetes
Ред:	Agaricales
Породица:	Agaricaceae
Род:	Agaricus
Врста:	A. bernardii
Биномно име
	Agaricus bernardii; (Quél.) Sacc. (1887)
Синоними
	Psalliota bernardi Quél. (1879); Pratella bernardii (Quél.) Quél. (1888); Fungus bernardii (Quél.) Kuntze (1898); Agaricus campestris subsp. bernardii (Quél.) Konrad & Maubl. (1937);

Agaricus bernardii (Quél.) Sacc или у народу позната као гљива Слањача. Врста је више халофитна него медитеранска. Ова гљива је јестива иако има непријатан мирис који се после кувња не осећа. Већином расте на пешчаном тлу.

Клобук[уреди | уреди извор]

Клобук је величине 6-14 cm. У младости је високо избочен а касније средње удубљен или спљоштен. Кожица је наборана, у већини случајева крљушаста. Крљушти могу бити тамније од основе а у већини случајева су истобојне.

Листићи[уреди | уреди извор]

Листићи су слободни и густи. Прво су сивкасти, после тога сиво-ружичасти, па пурпурно-ружичасти и на крају тамносмеђи. Величине су 3-5 cm а оштрица је светлија.

Стручак[уреди | уреди извор]

Стручак је кратак али масиван, 3,5-5,5/2,5-4,5 cm. При дну је крушколик или дебље заобљен.

Отрусина[уреди | уреди извор]

Отрусина је црно-смеђе боје.

Месо[уреди | уреди извор]

Месо је дебело и сочно. Боја му је мутно-бијела. Када се пререже одмах поцрвени, прво добије ружићчасто-црвену боју а касније љубичасту. Има непријатан мирис.

Микроскопија[уреди | уреди извор]

Споре су скоро округле, 5,5-7/5-6 mi.

Станиште[уреди | уреди извор]

Ова врста гљива је више медитеранска него халофитна. На Балканским просторима већином расте уз уски појас морске обале, до границе продирања соли у земљу.