Пређи на садржај

Слепа гусларка из Гргуреваца

С Википедије, слободне енциклопедије

Слепа гусларка из Гргуреваца која је остала анонимна, била је једна од слепих жена певачица и спада у ред Вукових певача.

Вук Караџић је за њу чуо 1816. године док је боравио у Срему где је певачица била знана захваљујући „три косовске песме”, због чега се претпоставља да је била родом са Косова. Вук је у неколико наврата из Беча писао Лукијану Мушицком у манастир Шишатовац молећи га да му запише поменуте песме. Почетком 1817. године Мушицки је Вуку испунио жељу и послао му не три, већ шест песама. Захваљујући Вуковим белешкама познато нам је да су у питању песме: Пропаст царства Српскога, Косовка девојка, Обретеније главе кнеза Лазара и Марко Краљевић укида свадбарину. Каснији истраживачи су у песме слепице из Гргуревца убројали и песме Марко Краљевић и орао и Мусић Стеван.[1]

Поред судбине владара и војсковођа, слепица из Гргуреваца је певала и о судбини слабих и незаштићених у временима општег страдања попут Косовке девојке.

Види још[уреди | уреди извор]

Литература[уреди | уреди извор]

  • Јован Деретић, Српска народна епика, Београд 2000.

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Слепица из Гргуровца”. Ризница српска. Архивирано из оригинала 01. 12. 2017. г. Приступљено 13. 1. 2017.