Снежана Минић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Минић Снежана (Ниш, 22. јануар 1958) професорка је немачког језика у Нишу. Основну школу и Гимназију „Стеван Сремац” завршила је у родноме Нишу (1976), а германистику (1976—1981) и постдипломске студије на Филолошком факултету у Београду.[1]

Рад[уреди]

Прву песму објавила је у Листу младих 68 (1973). Преводи многобројне песме и есеје са немачког језика. Била је члан редакције часописа Знак (1978—1981). Добила је награду Смели цвет, Републичке конференције ССО Србије (1981) за књигу песама Слике иза кулиса.[1]

Библиографија[уреди]

Песме:

  • Слике иза кулиса, Београд 1981
  • Девет душа, Београд 1987

Преводи са немачког:

  • Сенке заиста и никакво сажаљење (есеј), Р. В. Фасбиндер, 1981.

Преводи на енглески:

  • Relation (1982, 1983)
  • The american poetry review (1985)

Сарадња са часописима[уреди]

Сарађује са многобројним часописима и листовима:

  • Лист младих 68 (1973—1976)
  • Народне новине (1973—1976)
  • Градина (1974—1976, 1982—1984)
  • Студент (1976—1978, 1982)
  • Повеља октобра (1875, 1980)
  • Књижевна реч (1976—1981, 1983—1984)
  • Видици (1977—1979, 1982)
  • Дело (1978)
  • Савременик (1978)
  • Омладинске новине (1978)
  • Књижевна критика (1979)
  • Даље (1981, 1982)
  • Поља (1982)
  • Књижевне новине (1984, 1986—1987)
  • Књижевност (1985)
  • Летопис МС (1986)
  • Писмо (1986)
  • Живот (1987)
  • Свеске Задужбине Иве Андрића (1987)

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 Leksikon pisaca Jugoslavije IV M-NJ. Novi Sad: Matica srpska. 1997. стр. 491. 

Литература[уреди]

  • С. Хаџи Танчић: Поздрав поетесама, Лист младих 68, 1971, 83, 7
  • Исти: Корак међу тајнама, Народне новине, 4-5.7.1980,10
  • Д. Драшковић: Сви хвале значи, добро је..., Омладинске новине, 31.10.1981, 13
  • Љ. Лабовић: Голи у "Пегазовом седлу", Младост, 1259, 1981, 16
  • Д. Станојевић: О вештини писања поезије, Књижевна реч, 183, 1982
  • С. Радуловић: Сан и мора савремености, Књижевне новине, 1983
  • Б. Стојановић: Чудовиште, ево Андромеде (о алузивности као компоненти поетске информације), Видици, 3, 1983, 172-177
  • М. Пантић: Смисао који измиче, Књижевна реч, 305, 1987