22. јануар
Иди на навигацију
Иди на претрагу
22. јануар је двадесет други дан у години у Грегоријанском календару. 343 дана (344 у преступним годинама) остаје у години после овог дана.
Догађаји[уреди]
| јануар | ||||||
| П | У | С | Ч | П | С | Н |
| 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | |
| 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 |
| 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 |
| 21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 |
| 28 | 29 | 30 | 31 | |||
- 565 — Цар Јустинијан I је свргнуо цариградског патријарха Евтихија, пошто је патријарх одбио царево наређење да усвоји принципе монофизитске секте афтартодокета.
- 1517 — Војска турског султана Селима и потукла, у бици код Рајданије, близу Каира, мемелучке снаге и седам дана потом ушла у Каиро, прикључивши Египат Отоманском царству.
- 1771 — Шпанија уступила Фолкландска Острва Великој Британији.
- 1808 — Португалски краљ Жоао VI побегао пред Наполеоновим трупама, с краљевском породицом у Бразил и преместио двор из Лисабона у Рио де Жанеиро.
- 1840 — Први британски досељеници стигли на Нови Зеланд.
- 1863 — У делу Пољске који је на основу одлуке Бечког конгреса 1814. и 1815. прикључен Русији избио устанак под вођством „странке црвених“ Јарослава Домбровског. Устанак угушен после неколико месеци, а Пољска 1864. претворена у руску губернију.
- 1905 — Мирни демонстранти, предвођени оцем Гапоном, су масакрирани испред Зимског дворца у Санкт Петербургу.
- 1924 — Ремзи Макдоналд је ступио на дужност као први британски премијер из редова Лабуристичке партије.
- 1941 — Аустралијске и британске снаге су заузеле Тобрук од Италијана после 11 дана опсаде.
- 1944 — Савезници су започели операцију Шингл, амфибијско искрцавање против сила Осовине у области Анција и Нетуна у Италији.
- 1973 — У удесу јорданског „боинга 707“ с муслиманским ходочасницима на повратку из Меке, који се у пламену срушио на аеродрому у нигеријском граду Кано, погинуло 176 особа.
- 1980 — Совјетски дисидент, физичар Андреј Сахаров, добитник Нобелове награде за мир 1975, ухапшен, одузете му почасти и протеран из Москве у Горки.
- 1984 — Епл је представио макинтош, први успешан лични рачунар који је користио графички кориснички интерфејс, током Супербоула XVIII.
- 1990 — Прекинут 14. конгрес СКЈ након одласка словеначких и хрватских делегата.
- 1993 — После годину дана релативног мира, поново се распламсао рат у Хрватској, када су хрватске снаге напале крајишке Србе у зонама под заштитом Уједињених нација. Председник Републике Српске Крајине Горан Хаџић прогласио ратно стање и затражио помоћ Југославије, а у Србији почела присилна мобилизација српских избеглица из Хрватске. Паравојне формације Жељка Ражнатовића Аркана и Драгана Васиљковића из Србије стигле на хрватско ратиште.
- 1995 — У самоубилачкој бомбашкој акцији палестинског терористе у Израелу погинуло 19 и повређено око 60 људи, међу којима је био већи број израелских војника који су на аутобуској станици чекали превоз.
- 1998 — Амерички војници из састава СФОР у Бијељини ухапсили Горана Јелисића оптуженог за ратне злочине на подручју Брчког 1992.
- 2001 — Југославија добила статус специјалног госта у Савету Европе, као знак подршке демократским променама у земљи по одласку са власти Слободана Милошевића, у октобру 2000.
- 2002 —
- Босна и Херцеговина постала пуноправан члан Парламентарне скупштине Савета Европе.
- На дводневној међународној донаторској конференцији за обнову Авганистана, у Токију, обећана помоћ од 4,5 милијарди долара.
- 2006 — Поларна зима у Москви однела је још 5 живота - број умрлих од последица смрзавања се попео на 130.
Рођења[уреди]
- 1440 — Иван III Васиљевич, велики кнез московски († 1505)
- 1729 — Готхолд Ефрајм Лесинг, немачки писац, критичар и теоретичар уметности († 1781)
- 1788 — Џорџ Гордон Бајрон, енглески писац († 1824)
- 1863 — Димитрије Т. Леко, српски архитекта и урбаниста. († 1914)
- 1875 — Дејвид В. Грифит, амерички филмски редитељ и продуцент. († 1948)
- 1878 — Тома Росандић, вајар, професор и први ректор Академије ликовних уметности у Београду. († 1958)
- 1896 — Сава Шумановић, српски сликар († 1942)
- 1898 — Сергеј Ајзенштајн, најзначајнији руски филмски режисер и теоретичар. († 1948)
- 1906 — Густав Шебеш, мађарски фудбалски играч и тренер. († 1986)
- 1908 — Лав Ландау, руски физичар и математичар; нобеловац. († 1968).
- 1909 — У Тант, бурмански политичар. († 1974)
- 1920 — Алф Ремзи, енглески фудбалер и тренер. (†1999)
- 1924 — Мира Траиловић је један од оснивача, а потом и дугогодишњи управник Атељеа 212, познатог позоришта у Београду. († 1989)
- 1933 — Синиша Павић, српски драмски писац
- 1934 — Јован Деретић, српски историчар књижевности. († 2002)
- 1943 — Марилија Пера, бразилска глумица.
- 1949 — Драган Малешевић Тапи, српски сликар. († 2002.)
- 1953 — Џим Џармуш, амерички филмски редитељ.
- 1955 — Рајко Жижић, кошаркаш и спортски радник. († 2003)
- 1959 — Урс Мејер, немачки фудбалски судија.
- 1968 — Франк Лебеф, француски фудбалски репрезентативац.
- 1972 — Сулејман Рушити, македонски политичар.
- 1974 — Ана Радмиловић, српска књижевница, новинарка и глумица. († 2017)
- 1973 — Рожерио Цени, бразилски фудбалер.
- 1977 — Хидетоши Наката, јапански фудбалер.
- 1978 — Рајан Милар, амерички одбојкаш.
- 1980 — Џонатан Вудгејт, енглески фудбалер.
- 1980 — Јевгениј Алдоњин, руски фудбалер.
- 1982 — Фабрицио Колоћини, аргентински фудбалер.
- 1984 — Денис Кимето, кенијски атлетичар.
- 1990 — Ализе Корне, француска тенисерка.
Смрти[уреди]
- 1552 — Едвард Симор, енглески политичар
- 1799 — Орас-Бенедикт од Сосира, швајцарски физичар.
- 1901 — Викторија Хановерска, британска краљица (* 1819)
- 1917 — Јован Илкић, српски архитекта (* 1857)
- 1973 — Линдон Џонсон, бивши председник САД (* 1908)
- 1989 — Миодраг Андрић - Љуба Мољац, позоришни, филмски и ТВ глумац. (* 1943)
- 2004 — Антон Марти, позоришни и ТВ редитељ. (* 1925)
- 2008 — Миленко Заблаћански, српски глумац (* 1955)
- 2008 — Хит Леџер, аустралијски глумац (* 1979)
- 2009 — Звонимир Скерл, диригент, пијаниста, тромбониста, композитор и аранжер, диригент Биг Бенда РТС-а . (* 1934)
- 2010 — Џин Симонс, британска позоришна, филмска и ТВ глумица и певачица. (* 1919)
- 2015 — Ксенија Мартинов Павловић, српска позоришна, филмска и ТВ глумица. (* 1948)
- 2019 — Дина Рутић, југословенска глумица. (* 1943)
Празници и дани сећања[уреди]
- Српска православна црква слави[1]:
Види још[уреди]
Референце[уреди]
- ^ Житија светих - 9. јануар; Архимандрит Јустин Поповић (књига на интернету) Архивирано на сајту Wayback Machine (фебруар 11, 2009) (на језику: енглески)
