22. јануар
Из Википедије, слободне енциклопедије
Догађаји[уреди]
| јануар | ||||||
| П | У | С | Ч | П | С | Н |
| 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | |
| 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 |
| 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 |
| 21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 |
| 28 | 29 | 30 | 31 | |||
- 565. — Цар Јустинијан I је свргнуо цариградског патријарха Евтихија, пошто је патријарх одбио царево наређење да усвоји принципе монофизитске секте афтартодокета.
- 1517. — Војска турског султана Селима и потукла, у бици код Рајданије, близу Каира, мемелучке снаге и седам дана потом ушла у Каиро, прикључивши Египат Отоманском царству.
- 1771. — Шпанија уступила Фолкландска Острва Великој Британији.
- 1808. — Португалски краљ Жоао VI побегао пред Наполеоновим трупама, с краљевском породицом у Бразил и преместио двор из Лисабона у Рио де Жанеиро.
- 1840. — Први британски досељеници стигли на Нови Зеланд.
- 1863. — У делу Пољске који је на основу одлуке Бечког конгреса 1814. и 1815. прикључен Русији избио устанак под вођством „странке црвених“ Јарослава Домбровског. Устанак угушен после неколико месеци, а Пољска 1864. претворена у руску губернију.
- 1905. — Мирни демонстранти, предвођени оцем Гапоном, су масакрирани испред Зимског дворца у Санкт Петербургу.
- 1924. — Ремзи Макдоналд је ступио на дужност као први британски премијер из редова Лабуристичке партије.
- 1941. — Италијанске снаге у Другом светском рату капитулирале у Тобруку пред британском Осмом армијом после 11 дана опсаде.
- 1944. — Савезници су започели операцију Шингл, амфибијско искрцавање против сила Осовине у области Анција и Нетуна у Италији.
- 1973. — У удесу јорданског „боинга 707“ с муслиманским ходочасницима на повратку из Меке, који се у пламену срушио на аеродрому у нигеријском граду Кано, погинуло 176 особа.
- 1980. — Совјетски дисидент, физичар Андреј Сахаров, добитник Нобелове награде за мир 1975, ухапшен, одузете му почасти и протеран из Москве у Горки.
- 1984. — Епл је представио макинтош, први успешан лични рачунар који је користио графички кориснички интерфејс, током Супербоула XVIII.
- 1990. — Прекинут 14. конгрес СКЈ након одласка словеначких и хрватских делегата.
- 1993. — После годину дана релативног мира, поново се распламсао рат у Хрватској, када су хрватске снаге напале крајишке Србе у зонама под заштитом Уједињених нација. Председник Републике Српске Крајине Горан Хаџић прогласио ратно стање и затражио помоћ Југославије, а у Србији почела присилна мобилизација српских избеглица из Хрватске. Паравојне формације Жељка Ражнатовића Аркана и Драгана Васиљковића из Србије стигле на хрватско ратиште.
- 1995. — У самоубилачкој бомбашкој акцији палестинског терористе у Израелу погинуло 19 и повређено око 60 људи, међу којима је био већи број израелских војника који су на аутобуској станици чекали превоз.
- 1998. — Амерички војници из састава СФОР у Бијељини ухапсили Горана Јелисића оптуженог за ратне злочине на подручју Брчког 1992.
- 2001. — Југославија добила статус специјалног госта у Савету Европе, као знак подршке демократским променама у земљи по одласку са власти Слободана Милошевића, у октобру 2000.
- 2002. —
- Босна и Херцеговина постала пуноправан члан Парламентарне скупштине Савета Европе.
- На дводневној међународној донаторској конференцији за обнову Авганистана, у Токију, обећана помоћ од 4,5 милијарди долара.
- 2006. — Поларна зима у Москви однела је још 5 живота - број умрлих од последица смрзавања се попео на 130.
Рођења[уреди]
- 1440. — Иван III Васиљевич, велики кнез московски († 1505.)
- 1729. — Готхолд Ефрајм Лесинг, немачки писац, критичар и теоретичар уметности († 1781.)
- 1775. — Андре Мари Ампер, француски математичар и физичар, оснивач електродинамике и теорије магнетизма. († 1836.)
- 1788. — Џорџ Гордон Бајрон, енглески писац († 1824.)
- 1863. — Димитрије Т. Леко, српски архитекта и урбаниста. († 1914.)
- 1878. — Тома Росандић, вајар, професор и први ректор Академије ликовних уметности у Београду. († 1958.)
- 1896. — Сава Шумановић, српски сликар († 1942.)
- 1898. — Сергеј Ајзенштајн, најзначајнији руски филмски режисер и теоретичар. († 1948.)
- 1906. — Густав Шебеш, мађарски фудбалски играч и тренер. († 1986)
- 1908. — Лав Ландау, руски физичар и математичар; нобеловац. († 1968).
- 1909. — У Тант, бурмански политичар. († 1974.)
- 1920. — Алф Ремзи, енглески фудбалер и тренер. (†1999)
- 1924. — Мира Траиловић је један од оснивача, а потом и дугогодишњи управник Атељеа 212, познатог позоришта у Београду. († 1989.)
- 1933. — Синиша Павић, српски драмски писац
- 1934. — Јован Деретић, српски историчар књижевности. († 2002.)
- 1943. — Марилија Пера, бразилска глумица.
- 1949. — Драган Малешевић Тапи, српски сликар. († 2002.)
- 1953. — Џим Џармуш, амерички филмски редитељ.
- 1955. — Рајко Жижић, кошаркаш и спортски радник. († 2003.)
- 1959. — Урс Мејер, немачки фудбалски судија.
- 1968.— Франк Лебеф, француски фудбалски репрезентативац.
- 1972. — Сулејман Рушити, македонски политичар.
- 1974. — Ана Радмиловић, српска књижевница, новинарка и глумица. († 2017.)
- 1973. — Рожерио Цени, бразилски фудбалер.
- 1977. — Хидетоши Наката, јапански фудбалер.
- 1978. — Рајан Милар, амерички одбојкаш.
- 1980. — Џонатан Вудгејт, енглески фудбалер.
- 1980. — Јевгениј Алдоњин, руски фудбалер.
- 1982. — Фабрицио Колоћини, аргентински фудбалер.
- 1984. — Денис Кимето, кенијски атлетичар.
- 1990. — Ализе Корне, француска тенисерка.
Смрти[уреди]
- 1552. — Едвард Симор, енглески политичар
- 1799. — Орас-Бенедикт од Сосира, швајцарски физичар.
- 1894. — Војислав Илић, српски песник (* 1862.)
- 1901. — Викторија Хановерска, британска краљица (* 1819.)
- 1917. — Јован Илкић, српски архитекта (* 1857.)
- 1973. — Линдон Џонсон, бивши председник САД (* 1908.)
- 1989. — Миодраг Андрић - Љуба Мољац, позоришни, филмски и ТВ глумац. (* 1943.)
- 2004. — Антон Марти, позоришни и ТВ редитељ. (* 1925.)
- 2008. —
- Миленко Заблаћански, српски глумац (* 1955.)
- Хит Леџер, аустралијски глумац (* 1979.)
- 2009. — Звонимир Скерл, диригент, пијаниста, тромбониста, композитор и аранжер, диригент Биг Бенда РТС-а . (* 1934.)
- 2010. — Џин Симонс, британска позоришна, филмска и ТВ глумица и певачица. (* 1919.)
- 2015. — Ксенија Мартинов Павловић, српска позоришна, филмска и ТВ глумица. (* 1948.)
Празници и дани сећања[уреди]
- Српска православна црква слави[1]:
Види још[уреди]
Референце[уреди]
- ↑ Житија светих - 9. јануар; Архимандрит Јустин Поповић (књига на интернету)
