Сомуа S35

Из Википедије, слободне енциклопедије
Jump to navigation Jump to search
Сомуа S-35/S-40

Сомуа S-35
Сомуа S-35

Основне карактеристике
Земља порекла  Француска
Намена коњички тенк
Произвођач Сомуа
Почетак производње 1935.
Број примерака 418[1]
Брзина на путу 37-40 km/h
Димензије и маса
Дужина 5.38 m
Ширина 2.12 m
Висина 2.62 m
Тежина 19,3 t
Опрема
Главно наоружање топ СА35 од 47 mm
Споредно наоружање спрегнути митраљез од 7.5 mm
Оклоп 40-56 mm
Снага (КС) 190/220 КС
Посада
Посада 3 (заповедник (тобџија, пунилац), возач, радиста)

Сомуа S35 је био француски коњички тенк. После капитулације Француске у Другом светском рату, овај тенк је ушао у састав Вермахта под ознаком PzKpfw S35 739 (f).

Развој[уреди]

Француски план наоружања из 1931. предвиђао је 3 врсте возила за коњицу:

  • Automitrailleuse de Découverte (АМД) морало је бити брзо возило великог домета за даља извиђања, у пракси оклопни аутомобил.
  • Automitrailleuse de Reconnaissance (АМР) требало је да буде лако возило са два члана посаде за блиско извиђање.
  • Automitrailleuse de Combat (АМЦ) било је борбено возило коњице, у пракси тенк.

Први АМЦ био је оклопни аутомобил (полугусеничар) П-16/М1929, иако у пракси није био ни боље оклопљен ни боље наоружан од других оклопних аутомобила (АМД) тог времена. Зато је Рено почео да развија лаке тенкове за коњицу: АМЦ 34 и АМЦ 35. [2] Војска није била задовољна са АМЦ 35 због сувише малог радијуса дејства за коњицу (160 km), што је довело до развоја новог тенка Сомуа С-35.[2]

Опрема[уреди]

Труп се састојао из 3 ливена сегмента спојена закивцима, који су пружали одличну заштиту, осим ако би граната погодила спој између горњег и доњег дела трупа са стране. Возач је седео напред лево, са великим визиром и три прореза за осматрање. Радио-оператер седео је напред, а трећи члан посаде, који је био командир, нишанџија и пунилац, био је у куполи APX-4 наоружаној топом СА35 од 47 mm и спрегнутим митраљезом од 7.5 mm.[3]

Оперативна историја[уреди]

На папиру, С-35 је вероватно био најбољи тенк на свету 1939., са јаким оклопом, великом брзином и снажним топом. У пракси, купола за једног човека знатно је смањила учесталост ватре, док је застарело вешање ограничило покретљивост ван друма.[2]

Варијанте[уреди]

До почетка рата 1939. направљена је побољшана верзија са јачим мотором (220 КС) - С-40.[2]

Корисници[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Ness (2002). стр. 75.
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 Ness (2002). стр. 74-75.
  3. ^ Ness (2002). стр. 80.

Спољашње везе[уреди]

Види још[уреди]


Литература[уреди]

  • Ness, Leland (2002). Jane's-World War II Tanks And Fighting Vehicles-The Complete Guide. London: HarperCollinsPublishers. ISBN 978-000711228-9.