Пређи на садржај

Сото (језик)

С Википедије, слободне енциклопедије
сото
сесото
Распрострањеност језика Сото у Јужноафричкој Републици.
Говори се уЛесото, Јужноафричка Република
Етничка
припадност
Басото
Бр. говорника
(5,6 милиона cited 2001—2011)[1]
7,9 милиона L2 speakers у Јужноафричкој Републици (2002)[2]
латинична Сесото ортографија
Сото брајева азбука
Потписани сото
Службени статус
Службени
језик у
Лесото
Јужноафричка република
Зимбабве
РегулишеПан јужноафрички језички одбор
Језички кодови
ISO 639-1st
ISO 639-2sot
ISO 639-3sot
Глотологsout2807
S.33[3]
Лингосфера99-AUT-ee укључ. варијетете од 99-AUT-eea до 99-AUT-eee

Сото[4] или сесото (сот. Sesotho), познат и као јужни сото или јужни сесото[5], јужни је банту језик групе сото-тсвана (S.30) који се говори првенствено у Јужноафричкој републици, где је један од једанаест службених језика, у Зимбабвеу, где је један од шеснаест службених језика и у Лесоту, где је и национални језик.

Попут свих банту језика, сесото је аглутинативни језик, који користи бројне суфиксе, променска правила и правила за извођење за изградњу целовитих речи.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ сото на сајту Ethnologue (18. изд., 2015)
  2. ^ Webb, Vic (2002). . „Language in South Africa: the role of language in national transformation, reconstruction and development.”. Impact: Studies in Language and Society. 14.  :78
  3. ^ Jouni Filip Maho, 2009. New Updated Guthrie List Online
  4. ^ „Sotho”. . Oxford English Dictionary (3rd изд.). Oxford University Press. септембар 2005.  (Потребна је претплата или чланска картица јавне библиотеке УК.)
  5. ^ Историјски писан и као Суто, Суту, Сисуто, или Сесуту.

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Batibo, H. M., Moilwa, J., and Mosaka N. (1997). . „The historical implications of the linguistic relationship between Makua and Sotho languages”. 11 (1). . In PULA Journal of African Studies,
  • Doke, C. M., and Mofokeng, S. M (1974). Textbook of Southern Sotho Grammar. Cape Town: Longman Southern Africa. ISBN 978-0-582-61700-1. . 3rd. impression. .
  • Ntaoleng, B. S. (2004), , Sociolinguistic variation in spoken and written Sesotho: A case study of speech varieties in Qwaqwa . M.A. thesis. University of South Africa.
  • Tšiu, W. M. Basotho family odes (Diboko) and oral tradition. 2001. . M.A. thesis. University of South Africa

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]