Банту језици

С Википедије, слободне енциклопедије
Распрострањеност банту језика

Банту је породица језика која припада нигер-конгоанској групи. [1]Банту језици се говоре у Камеруну, Екваторијалној Гвинеји, Габону, Конгу, Демократској Републици Коного, Централноафричкој Републици, Уганди, Руанди, Бурундију, Кенији, Танзанији, Анголи, Замбији, Малавију, Мозамбику, Зимбабвеу, Намибији, Боцвани, Лесоту, Свазиленду и Јужноафричкој Републици. Ова породица језика је најраспрострањенија у Африци. Преко 200 милиона људи говори банту језике. Ова група обухвата преко 500 језика[1] међу којима дванаест има више од пет милион говорника. Реч банту за ову групу језика је први пут употребљена у 19. веку, а значење јој је „људи”. Заједничка карактеристика банту језика је да се за човека употребљава основ -нту или -ту, док је ба- префикс за множину, тако да ба-нту заједно има значење људи.

Класификација[уреди | уреди извор]

Шеснаест зона банту језика (Ј зона је накнадно додата, није била у првобитној Гатријевој класификацји)
Банту језици (сиво) на мапи нигер-конгоанских и косјанских језика

Зоне у банту језичкој групи које је одредио лингвиста Малколм Гатри (Malcolm Guthrie) су представљене на карти с десне стране. У следећем списку су према Гатријевој класификацији наведени најзначајнији језици у оквиру сваке зоне и број говорника у милионима:

Северозападни банту језици:

  • A - Дуала (1), Бети (2), Фанг (1)
  • B - Нџеби, Теке, Пуну, Кота
  • C - Лингала (10)

Централни банту језици:

  • D - Комо, Лега-Шабунда, Мболе, Ленгола, Бембе
  • E - Кикују (6), Камба (4), Гуси (2), Ромбо (1,5), Меру (1,7)
  • F - Сукума (5), Њамвези (1), Мамбве
  • G - Свахили (35)
  • H - Киконго (6), Кимбунду (3)
  • J - Кирудни (15), Луганда (10), Сога (2), Чига (1,5), Руњанкоре (1,5)
  • K - Чокве (1), Лунда
  • L - Чилуба (6), Килуба (1,5), Каонде
  • M - Бемба (4)
  • N - Чичева (9), Тумбука (2), Њанџа (9)
  • P - Јао (2), Маконде (1,3), Макува (2), Ломве (1,5)
  • R - Умбунду (4), Ндонга (1), Њанека

Јужни банту језици:

  • S - Зулу (9), Хоза (4), Сото (3,5), Цвана (3), Ндебеле (1), Тонга (1), Свази, Цонга, Цва, Венда, Шона (7)

Види још[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. А-Б. Београд: Народна књига : Политика. стр. 105. ISBN 86-331-2075-5.