Софија Суздаљска

Соломонија Јурјевна Сабурова
Лични подаци
Датум рођења	око 1490.
Датум смрти	18. децембар 1542
Световни подаци
Канонизација	од стране 1916.
Празник	18. децембар

Софија Суздаљска (рођ. Соломонија Јурјевна Сабурова, око 1490 - 18. децембар 1542) - прва жена Василија III , великог кнеза московског. Због бездетности је послата у манастир где је замонашена.

Канонизована од Руске православне цркве у чину преподобних. Дан сећања је 29. децембар (16. децембар) и 14. август (1. август).

Биографија

Потицала је из бојарске породице Сабурова. Ћерка Јурија Константиновича Сабурова. Рано је остала без мајке, а одгајала ју је тетка, сестра њеног оца.

Соломонијина сестра, Марија, била је супруга кнеза Василија Семјоновича Стародубског.

4. септембра 1505. Василиј Иванович се оженио Соломонијом. Изабрана је на свадбеној смотри између 500 девојака представљених двору у ту сврху из целе земље (по узору на свадбену параду византијских царева). Пар је венчао митрополит Симон у Успенској катедрали Московског Кремља. По први пут у историји Москве, владајући монарх узео је за жену не страну принцезу или руску принцезу, већ невесту из породице старомосковских бојара.

После двадесет година брака, Соломонија још увек није родила. Василије је био веома забринут због тога, јер се противио да његова браћа или њихови могући синови постану претенденте на престо. Браћи је забранио да се жене док он не добије сина.

Одлуку о разводу подржала је Бојарска дума, али није наишла на подршку међу црквеним јерарсима. Они који су се противили разводу брака, Васијан Патрикејев, митрополит Варлам и монах Максим Грк, прогнани су, а митрополит је рашчињен први пут у руској историји.

„Ти мени, недостојном, постављаш такво питање, какво никада нисам видео нигде у Светом писму, осим питања Иродијаде о глави Јована Крститеља“, одговорио је монах Васијан Василију 1525. године на његово питање о могућност развода од супруге.

Године 1525, по одобрењу митрополита Данила, Василије се развео од Соломоније. Такав развод са принудним прогонством жене у манастир није имао места у историји Русије тог времена.

Почетком следеће 1526. године, велики кнез се оженио младом Еленом Глинском, ћерком литванског кнеза Василија Глинског, из овог брака рођен је Иван Грозни.

25. новембра 1525. године Соломонија је пострижена у московском манастиру Рођења Богородице под именом Софија.

Касније је Соломонија пребачена у Покровски манастир у граду Суздаљу, који је као велика кнегиња патронизовала од 1518. године. Тамо је, помирена са судбином, водила праведан живот. За време регентства Елене Глинске, према неким изворима, била је прогнана у Каргопољ, а затим враћена у Суздаљ.

После 17 година монаштва, сестра Софија је умрла и сахрањена у суздаљском Покровском манастиру.

Канонизација

Глас о монахињиној светости брзо се проширио Русијом. Кнез Андреј Курбски је у свом писму Ивану Грозном назива преподобном мученицом. Под царем Фјодором Ивановичем, сином Грозног, она је већ била поштована као светица. На Софијином гробу догодила су се чудесна исцељења, а 1609. године, током инвазије Пољака, она је спасла Суздаљ од пропасти. Појавила се пред вођом пољског војног одреда Лисовском. Рука му је била парализована од страха, и он се заклео да ће оставити град и манастир на миру. Патријарх Јосиф је 1650. дозволио суздаљском архиепископу да је поштује као светицу. Њене иконе насликане још у 17. веку, опстала је до данас и сматра се чудотворном. Средином 18. века. поставило се питање канонизације. Коначно, уз благослов Светог Синода, њено име је уврштено у православни црквени календар за 1916. годину.

Од 1984. године, указом Патријарха Пимена, Света Софија се поштује у мноштву локално поштованих светитеља Владимиро-Суздаљске земље; уврштен је у Менаион и Православни црквени календар.