Василиј III Иванович

Из Википедије, слободне енциклопедије
Василиј III Иванович
Vasiliy3 titularnik.jpg
Датум рођења (1479-03-25)25. март 1479.
Место рођења Москва
Датум смрти 3. децембар 1533.(1533-12-03) (54 год.)
Место смрти Москва
Династија Рјуриковичи
Отац Иван III Васиљевич
Мајка Софија Палеолог
Супружник Solomonia Saburova, Јелена Глинска
Потомство Иван IV Грозни, Yuri of Uglich
Претходник Иван III
Наследник Иван Грозни

Василиј III Иванович (25. март 14793. децембар 1533) је био велики московски кнез од 1505. године.

Био је други од пет синова Ивана III и Софије Палеолог. Током своје ране младости он се налази у средишту дворских сплетки за власт које га настоје поставити за будућег великог кнеза уместо Ивановог унука Дмитрија.

Никон смрти његовог оца Ивана III 27. октобра 1505. године Василиј III постаје делимично оспорени велики кнез Москве. Тек смрћу свога нећака Димитрија 1509. његова је власт потврђена. Без обзира на те првобитне проблеме одмах по преузимању власти Василиј наставља ширење велике руске кнежевине. Године 1510. осваја област Псков, чији истоимени главни град постаје други по величини град велике кнежевине.[1]

1514. године заузима Смоленск. Као одговор на ту победу започиње мобилизација Пољско-литванских снага које 8. септембра 1514. у бици код Орше побећују и масакрирају Московску војску од 40.000 војника. Ефекат тога пораза је заустављање даљег ширења државе Василија III, који ће убрзо потписати мир са опасним противником. Тадашњу војну слабост државе искоришћава Кримски канат чија војска долази 1519. године све до Москве где јој је велики кнез био принуђен да плати откупнину да се врати кући.

Потреба враћања барем слике негдашњег сјаја резултује освајањем области Рјазан 1521. године, и Северног Новгорода годину дана касније. До краја његове владавине десетак година мира помаже државном опоравку тако да је она у могућности 1531. године наметнути Татарском канату свога човека на власт.

Пошто није имао наследника са првом женом Соломоном, Василиј се раставља 1525. године, а недуго затим поново жени Еленом Глински 1526. У другом браку му се напокон 1530. године рађа дубоко прижељкивани син Иван Грозни. Године 1533. рађа му се и други син по имену Јурај.

Василиј је умро 3. децембра 1533. године од тровање крви. Непосредно пре смрти одредио је за наследника свога сина Ивана а своју супругу Елену за његовог регента.

Владавина Василија је запамћена као ера грађевинског бума у ​​Русији, која је започела још за време владавине његовог оца Ивана. У Москви су у његово време изграђени Кремљ, храм светих Арханђела и Вазнесењска Црква. Направљени су утврђени градови у Тули, Нижњи Новгород, Коломна, и други градови. Успостављена су нова насеља, утврђења, тврђаве.[2]

Породично стабло[уреди]

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
16. Дмитриј Донски
 
 
 
 
 
 
 
8. Василиј I Дмитријевич
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
17. Eudoxia Dmitriyevna of Suzdal
 
 
 
 
 
 
 
4. Vasily II Vasiliyevich of Moscow
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
18. Vytautas, Grand Duke of Lithuania
 
 
 
 
 
 
 
9. Софија од Литваније
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
19. Anna of Smolensk
 
 
 
 
 
 
 
2. Иван III Васиљевич
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
20. Vladimir Andrejevich, Prince of Serpukhov and Borovsk
 
 
 
 
 
 
 
10. Yaroslav Vladimirovich, Prince of Serpukhov, Borovsk and Maloyaroslavets
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
21. Elena of Lithuania
 
 
 
 
 
 
 
5. Maria Yaroslavna of Borovsk
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
22. Feodor Feodorovich "Goltiay" Koshkin
 
 
 
 
 
 
 
11. Maria Feodorovna Goltiayeva Koshkina
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
1. Василиј III Иванович
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
24. Јован V Палеолог
 
 
 
 
 
 
 
12. Манојло II Палеолог
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
25. Јелена Кантакузин
 
 
 
 
 
 
 
6. Тома Палеолог
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
26. Константин Драгаш Дејановић
 
 
 
 
 
 
 
13. Јелена Драгаш
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
3. Софија Палеолог
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
28. Andronikos Asen Zaccaria
 
 
 
 
 
 
 
14. Центурионе II Захарија
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
29. Daughter of Erard III Le Maure, Baron of Arcadia
 
 
 
 
 
 
 
7. Катарија Захарија
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
30. Леонардо II Токо
 
 
 
 
 
 
 
15. Creusa Tocco
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

Извори[уреди]

  1. Јелачић, Алексеј (1929). „Доба Ивана III и Василија III. Образовање великоруске државе”. Историја Русије. Београд: Српска књижевна задруга. 
  2. Миљуков, Павле; Сењобос Шарл, Езенман Луј (1939). „Василиј III (1505-1533)”. Историја Русије. Београд: Народна култура. стр. 1019. 

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]