Споменик природе Два стабла хималајског боровца

Споменик природе „Два стабла хималајског боровца“
Споменик природе „Два стабла хималајског боровца“
IUCN категорија III (споменик природе)
Мјесто	Србија
Најближи град	Београд
Површина	0,82 a
Основано	1912 год.
Управљачко тијело	Ј. К. П. „Зеленило-Београд“

Споменик природе Стабло хималајског боровца (Pinus wallichiana A.B. Jacks.) налази се у Београду, на Савском Венцу, у Темишварској улици број 23. Четири стабла су засађена 1912. године на приватном имању и по својим особинама и историји само једно од њих испуњава услове за заштиту као Значајно природно добро.

Опште карактеристике

Заштићено стабло поседује следеће дендрометријске карактеристике:

Висина стабла	20,5 m
Обим дебла	1,58 m
Пречник крошње	10,2 m
Висина дебла до прве гране	4,0 m
Старост стабла	преко 100 година

Стабло хималајског боровца има делимично редуковану крошњу на страни на којој се налази суседно стабло.

Стабло плодоноси редовно, витално је и поседује мањи број сувих доњих грана. Према казивању власника, 1912. године је сазидана кућа на претходном виноградском имању. Претпоставља се да је исте године засађено и стабло хималајског боровца.

На споменику природе се не примећују никаква оштећења, осим редуковане крошње. Стабло је пејзажно и визуелно угрожено од стране другог стабла хималајског боровца.

Историјат

Решењем бр. 1/49 од 28.07.1949. године, које је донео Завод за заштиту и научно проучавање природних реткости НР Србије, у улици Сање Живановић број 4 заштићено је 4 хималајска бора, једна оморика и једна криптометрија.

Године 1950. су четири стабла хималајског боровца имала висину 10 m и распоне грана од 3 m.^[1]

Ревизијом која је обављена током 1996. и 1997. године, предложено је формално скидање заштите за сва стабла, осим за два стабла хималајског боровца. Након ревизије је урађено скидање заштите са једног од њих, а преостало стабло које испуњава услове се проглашава спомеником природе - ботаничког карактера.^[2]

Заштита

Циљ заштите је очување стабла хималајског боровца као природне реткости. Као такво, ово стабло има велику научну вредност, јер може да послужи за разна посматрања и праћења еколошких и климатских фактора који су специфични за територију на којој расте.

Уважавајући природне вредности овог добра и циљеве заштите стабла, одређен је III степен заштите који подразумева „селективно и ограничено коришћење природних богатстава и контролисане интервенције и активности у простору уколико су усклађене са функцијама заштићеног природног добра, или су везане за наслеђене традиционалне облике обављања привредних делатности и становања, укључујући и туристичку изградњу“.^[3]

Заштита им је укинута 2023. године.^[4]

Види још

Референце

^ Броз, В.; Новаковић, Б. „Заштита егзотичних биљака - сепаратни списак”. Заштита природе (1).
^ Предлог за заштиту природног добра „Стабло хималајског боровца” као споменика природе.
^ Службени гласник Републике Србије, бр. 66/91, 83/92, члан 49.
^ К., А. З. (27. 2. 2023). „ИЗГУБИЛИ СУ ВРЕДНОСТ: Два дрвета хималајског боровца скинута са листе заштићених престоничких природних добара”. Вечерње новости. Приступљено 28. 2. 2023.

[1] Броз, В.; Новаковић, Б. „Заштита егзотичних биљака - сепаратни списак”. Заштита природе (1).

[2] Предлог за заштиту природног добра „Стабло хималајског боровца” као споменика природе.

[3] Службени гласник Републике Србије, бр. 66/91, 83/92, члан 49.

[4] К., А. З. (27. 2. 2023). „ИЗГУБИЛИ СУ ВРЕДНОСТ: Два дрвета хималајског боровца скинута са листе заштићених престоничких природних добара”. Вечерње новости. Приступљено 28. 2. 2023.

[1]

[2]

[3]

[4]