Споменик у Белановцу

„Рођени да не буду робови, створени да не остану патници, били су јаки, смели, усправни. И далеко и велико видели. Били су партизани, комунисти, патриоти и умрли за слободу и социјализам и живе у срцу земље, у срцу народа.“ 06.07.1969. Белановце Текст на другој табли:

1. Александар М. Марковић 36. Петар Ђ. Павловић 2. Благоје Г. Петровић 37. Радивоје Ђ. Јанковић 3. Божидар Ј. Стевановић 38. Радомир Г. Стевановић 4. Борислав М. Благојевић 39. Спаса Т. Спасић 5. Борислав М. Марјановић 40. Станко О. Трајковић 6. Борислав К. Миленковић 41. Станко Илић 7. Бранислав Р. Митић 42. Стеван М. Костић 8. Василије П. Костић 43. Стеван М. Цветковић 9. Верка В. Стевановић 44. Стојадин Ј. Николић 10. Влајко С. Глигоријевић 45. Стојан Д. Димитријевић 11. Војислав В. Стефановић 46. Стојан М. Крстић 12. Горча Ј. Станковић 47. Тихомир Ј. Милић 13. Данко М. Спасић 48. Чедомир М. Стевановић 14. Добривоје Б. Марјановић 49. Лазар Л. Стојковић 15. Драги С. Стојковић 50. Милан Д. Марковић 16. Драгољуб М. Илић 51. Миливоје М. Стојановић 17. Драгутин Т. Стефановић 52. Миливоје Д. Станојевић 18. Ђорђе С. Станковић 53. Милица Андрић 19. Ђорђе Т. Цоцић 54. Михајло С. Андрејевић 20. Живојин Илић „Жути“ 55. Никола Игњатовић 21. Живојин М. Стојановић 56. Радивоје Н. Николић 22. Ђура Б. Коцић 57. Светислав Д. Ђорђевић 23. Јован Ђ. Јанковић 58. Тихомир Игњатовић 24. Јован Д. Мишић 59. Александар Р. Стевановић 25. Љубомир М. Илић 60. Благоје Коцић 26. Љубомир В. Костић 61. Благоје Д. Николић 27. Милан Ј. Стевановић 62. Глигорије С. Симоновић 28. Милентије С. Динић 63. Дена Д. Милутиновић 29. Мирко М. Мишић 64. Димитрије С. Станковић 30. Милутин Л. Ђокић 65. Ђорђе С. Златановић 31. Милутин Д. Мишић 66. Зорица В. Јосић 32. Младен Г. Петровић 67. Јовта М. Димитријевић 33. Младен Т. Спасић 68. Миливоје Арсић 34. Младен С. Трајковић 69. Стојадин Д. Крстић 35. Милутин Б. Стевановић 70. Стојан Ј. Митровић

Споменик се састоји од рељефне композиције у бронзи дужине 3.60 м и висине 70 цм и носача овог рељефа у виду рама од белог вештачког камена висине 2 м и дужине 5 м. Рам се налази на постољу од црвеног камена из Косјерића. Споменик је подигнут на плато насуте земље висине 1.50 м са кога се благо спуштају шкарпе. Рељефна композиција у виду фриза говори о стрељању преко 40 сељака Белановца, после збора који су одржали Бугари 18.02.1942. године испред села. Кроз неке фигуре уметник је приказао отпор народа окупатору, а на крају рељефа је жена са заставом као симболом слободе. На другој страни споменика су исписана имена стрељаних. Око споменика је засађена борова шума. Иницијативу за подизање споменика дао је Савез бораца Народноослободилачког рата Лесковца. Приликом откривања говорили су преживели са стрељања Мија Стефановић и Милија Радовановић, предесдник СУБНОР-а Србије. Споменик је откривен 06.06.1969. године. Аутор је академски вајар Стојан Цветковић из Белановца, који живи у Београду.