Станко Обад

С Википедије, слободне енциклопедије
Станко Обад
Stanko Obad.jpg
инж. Станко Обад (1953.)
Пуно имеСтанко Обад
Датум рођења(1911-01-28)28. јануар 1911.
Место рођењаНови Сад
  Аустроугарска
Датум смрти23. јануар 1979.(1979-01-23) (67 год.)
Место смртиЗагреб
  СФР Југославија

Станко Обад (Пула 28. јануар 1911Загреб 23. јануар 1979) је био ваздухопловни инжењер, конструктор летелица и ракета. Са конструкцијама једрилица достигао је сам светски врх.

Биографија[уреди | уреди извор]

Једрилица Муса СО-2
Авион Икарус 214
Једрилица Орао
Једрилица Икарус Метеор

Станко Обад је основну школу похађао је у Трсту, Крању и Загребу у којем је и матурирао 1931. године. Током 1936. и 1937. радио је у Загребу на преправци авионете (ултралаког авиона) Небеска Ваш (Mignet HM.14) коју није завршио до рата априла 1941. године. Припремни испит на Машинском одсеку ТФ у Загребу положио је 1937, али га је љубав према ваздухопловству одвела у Београд и студије наставио на тек основаној Ваздухопловној групи ТФ у Београду. Још као студент, конструисао је 1938. школско-тренажну једрилицу Муса ОС-2, чији је прототип израђен у Радионици Академског аероклуба у Београду а летео је у једриличарском цетру на Златибору. Укупно је направљено 4 примерка, по два у Београду и Загребу.

У току рата запослио се као техничар у Аеропланској радионици у Загребу и Светој Недељи. Одмах после ослобођења 1945. вратио се у Београд где је наставио студије и дипломирао октобра 1946. године. Убрзо је ангажован у конструкторском бироу бр. 4 ГДВИ у којој је са професором С. Милутиновићем радио на разради пројекта авиона тип 214. У Конструкционом бироу Икаруса је радио до половине 1955. године на разним ваздухопловним конструкцијама. Када се овај биро затвара он прелази у КБ Соко из Мостара који је отворен у Земуну јер многи инжењери и техничари нису хтели да пређу у Мостар. У овом биро је Обад радио до 1958. године. Од марта 1958. до августа 1968. радио је у Ракетном институту у Београду а затим од септембра 1968. Обад је сарађивао и са Аеротехничким заводом (АТЗ) у Загребу на реконструкцији спортског авиона В-55 (Вајић 55). Каријеру је завршио у грађевинском предузећу „Југомонт-Југобетон“ на увођењу нових технологија[1].

Списак летелица на којима је радио[уреди | уреди извор]

  • Муса СО-2 је једноседа ваздухопловна једрилица, мешовите конструкције (дрво и платно). Направљена је на основу планова студента технике Станка Обада у Краљевини Југославија 1938. године а намењена је обуци и тренажи спортских пилота и једриличара.
  • Муса Кесеђија СО-3 је једноседа ваздухопловна једрилица, мешовите конструкције (дрво и платно). Направљена је на основу побољшане верзије предратне једрилице Муса СО-2 Станка Обада.
  • Икарус 214 је југословенски вишенаменски двомоторни авион који је био у служби ЈРВ-а од 1951. до 1967. године. Инж. Станко Обад од 1947. са Проф. С. Милутиновићем ради на разради пројекта овог авиона.
  • Орао је високо способна једрилица Отворене класе. Једрилица је једноседа саграђена од дрвета а производила се на основу планова које су направили инжењери Борис Цијан и Станко Обад у Југославији 1949. године (Икарус из Земуна) а намењена је спортским такмичењима и тренажи пилота једрилица.
  • Икарус Метеор је једноседа такмичарска једрилица потпуно металне конструкције са увлачивом амортизационом скијом и точком за слетање испод трупа. Производила се на основу планова које су направили инжењери Борис Цијан, Станко Обад и Михо Мазовец у фабрици Икарус у Земуну 1956.
  • Скакавац је жицом вођени против тенковски пројектил пројект почет 1958. године.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Јанић, Чедомир; Петровић Огњан (2017). Творци ваздухопловства Краљевине Југославије (на језику: (језик: српски)). Београд: Музеј науке и технике Београд. ISBN 978-86-82977-60-5. 

Види још[уреди | уреди извор]

Библиографија[уреди | уреди извор]

  • Stanko Obad, e. ing. zrakoplovstva, Nadopuna proračuna vijaka po metodi klizanja, Hrvatska Krila, br. 13, 1943;
  • S. Obad, Mehanika vazduhoplova, Beograd, 1950;
  • Stanko Obad: jedrilica, vazduhoplovna (одредница у: VE 4, 1972, с. 46-49)

Литература[уреди | уреди извор]

  • Јанић, Чедомир; Петровић Огњан (2017). Творци ваздухопловства Краљевине Југославије (на језику: (језик: српски)). Београд: Музеј науке и технике Београд. ISBN 978-86-82977-60-5. 
  • Krunić, Čedomir (2013). Civilno vazduhoplovstvo Kraljevine Jugoslavije -druga knjiga (на језику: (језик: српски)). Београд: Č.Krunić. ISBN 978-86-901623-4-5. 
  • Јанић, Чедомир; Петровић Огњан (2011). Кратка историја ваздухопловства у Србији (на језику: (језик: српски)). Београд: Аерокомуникације. ISBN 978-86-913973-1-9. 
  • Janić, Čedomir; Petrović Ognjan (2011). The Century of Sport Aviation in Serbia (на језику: (језик: енглески)). Београд: Aerokomunikacije. 
  • Јанић, Чедомир; Симишић, Јово (2007). Више од летења - Осам деценија Аеропута и ЈАТ-а. Београд. ISBN 978-86-7086-004-9. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]