Стилолит

Из Википедије, слободне енциклопедије
Сталолитес

Стилотит (Грчки: stylos, стуб; lithos, стена) лепезасте су површине на којима је минерална материја уклоњена силом притиска распадањем, у процесу који смањује укупан обим стене. Не раствара минерале као што су глина, пирит, стене које не растави остану и учини их боље видљивим.[1] Понекад домаће стене не садрже минерале, па се у том случају стилотит препознаје по промени текстуре стене. Они се јављају најчешће у хомогеним стенама,[2] карбонатима, рожнацима, пешчарима, али се могу наћи и у одређеним магматским стенама као и у леду.

Њихова величина варира од микроскопских контаката између два зрна микростилотита до великих размера до 20m дужина и до 10m амплитуда у леду. Стилотит обично чине паралелне плоче, због притиска јаловине, али они могу бити коси или чак да нормално леже на плочи као резултат тектонских активности.[3][4][5]

Референце[уреди]

  1. Middleton, Gerard V., Encyclopedia of sediments and sedimentary rocks, 2003, p. 90-92
  2. Golding, H.G., and Conolly, J.R., 1962, Stylolites in volcanic rocks, Journal of Sedimentary Petrology. 32: 534-538
  3. Park, W.C., Schot, E.K., 1968. Stylolites: Their nature and origin. Journal of Sedimentary Petrology, 38: 175-191
  4. Andrews, L.M., and Railsbak, L.B., 1997. Controls on stylolite development: morphologic, lithologic, and temporal evidence form bedding-parallel and transverse stylolites from the US Appalachians. Journal of Geology, 105: 59-73.
  5. Petrology of the sedimentary rocks, F.H. Hatch, R.H. Rastall p. 382

Спољашње везе[уреди]