Стојан Живадиновић

С Википедије, слободне енциклопедије
Стојан Живадиновић
Лични подаци
Датум рођења(1889{{month}}{{{day}}})1889.
Место рођењаСокобања, Краљевина Србија
Датум смрти1941.(1941-Недостаје неопходни параметар 1, месец!-00) (51/52 год.)
Место смртиБеоград, Окупирана Србија
Занимањекњижевник

Стојан Живадиновић (Сокобања, 1889 – Београд, 1941) је био српски књижевник најпознатији по трилогији историјских романа о славним јунацима из Првог српског устанка. Неки извори наводе да је умро 1942. године.

Биографија[уреди | уреди извор]

Школовао се у Француској, где је завршио права. Био је такође оперски певач, и новинар, и дипломата Краљевине Југославије од 1924–1941.[1] У својим делима често је описивао свој крај Сокобању, планину Озрен и алексиначку котлину.[2] Његов рад је донедавно био заборављен и скрајнут због цензуре у комунистичкој Југославији, јер је један његов рођак, брат од стрица Ратко Живадиновић, био члан Југословенског народног покрета Збор.[3] Завичајни музеј Сокобања се налази у кући која је конфискована његовој породици, и у њој се иронично сада налази његова спомен соба. У Сокобањи данас постоји Удружење књижевника Стојан Живадиновић. Гојко Тешић је у публикацији "Утуљена баштина" о забрањеним писцима, сазнао да је Стојан био добитник награде Српске краљевске академије за збирку "Испод Озрена", и да је био превођен на немачки, француски и мађарски језик, али је због свог стрица касније забрањен и дела су му пала у заборав.[4] Његов роман "Змија у недрима" из 1940. године је једна од последњих књига које је објавио Геца Кон, и у питању је ремек дело психолошке и криминалистичке литературе. Роман говори о седамнаестогодишњем младићу Стевану који се са студија враћа у родни крај како би открио ко му је убио родитеље.[5]

Дела[уреди | уреди извор]

  • До последње даха - роман (1923)
  • Испод Озрена - приповетке (1923)
  • Догађаји и људи - приповетке (1924)
  • Госпођа загонетка - приповетке (1924)
  • Писмо Милану Ракићу (рукопис) (1927)
  • Карађорђе - роман (1930) први део трилогије
  • У ђавољим канџама (1931)
  • Хајдук Вељко - роман (1932) други део трилогије
  • Вујица Вулићевић - роман (1933) трећи део трилогије
  • Бетовен (1937)
  • Приповетке (1937)
  • Тридесет година ћутања (1937)
  • Змија у недрима (1940)
  • О раду (1941)[6]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ https://www.juznevesti.com. „Nepravedno zaboravljeni Sokobanjac – Stojan Živadinović”. Južne vesti (на језику: српски). Приступљено 2023-10-14. 
  2. ^ „Стојан Живадиновић”. Порталибрис књижара (на језику: српски). Приступљено 2023-10-14. 
  3. ^ „Online knjižara Dereta | Autori”. Online knjižara Dereta (на језику: српски). Приступљено 2023-10-14. 
  4. ^ Gojko Tešić: Utuljena tradicija - proganjani i streljani pisci (на језику: српски), Приступљено 2023-10-14 
  5. ^ „Змија у недрима – Стојан Живадиновић”. Порталибрис књижара (на језику: српски). Приступљено 2023-10-14. 
  6. ^ Марибор, IZUM-Институт информацијских знаности. „Резултати претраживања стојан живадиновић NBS :: COBISS+”. plus.cobiss.net (на језику: српски). Приступљено 2023-10-14. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Стојан_Живадиновић&oldid=27017796”