Сокобања
Сокобања | |
---|---|
![]() Турско купатило | |
Административни подаци | |
Држава | ![]() |
Управни округ | Зајечарски |
Општина | Сокобања |
Становништво | |
— 2011. | ![]() |
Географске карактеристике | |
Координате | 43°38′22″ СГШ; 21°52′10″ ИГД / 43.639333° СГШ; 21.869333° ИГДКоординате: 43°38′22″ СГШ; 21°52′10″ ИГД / 43.639333° СГШ; 21.869333° ИГД |
Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
Остали подаци | |
Поштански број | 18230 |
Позивни број | 018 |
Регистарска ознака | ZA |
Сокобања је градско насеље и бања у општини Сокобања у Зајечарском округу. Према попису из 2011. било је 7982 становника.
Географске одлике[уреди | уреди извор]
Налази се висини од око 400 m надморске висине. Кроз Сокобању протиче река Сокобањска Моравица. Позната је туристичка одредница за рекреативни, а посебно бањски туризам. Налази се између карпатских и балканских планина, Ртња и Озрена. За Сокобању су везани и Лептерија, излетиште које се налази уз Сокобањску Моравицу, и познати средњовековни град — Соко Град (бањски). У близини бање налази се водопад Рипаљка, који је периодичан и висок је двадесетак метара. Сокобања је позната по манифестацији „Прва хармоника”, традиционалном такмичењу хармоникаша које се одржава сваке године крајем августа.
Овде се налазе Термоминерални извори Сокобање.
Историја[уреди | уреди извор]
Организовани бањски туризам почео је 1837. године, за време књаза Милоша Обреновића. Још и данас у центру насеља на корзоу је Милошев конак. Неки од познатих посетилаца су били Исидора Секулић, Стеван Сремац, Иво Андрић и Бранислав Нушић.[1]
Демографија[уреди | уреди извор]
У насељу Сокобања живи 6757 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 40,1 година (38,8 код мушкараца и 41,3 код жена). У насељу има 2914 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,88.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).
![]() |
|
м | ж |
|||
? | 9 | 15 | ||
80+ | 68 | 118 | ||
75—79 | 112 | 192 | ||
70—74 | 171 | 212 | ||
65—69 | 179 | 235 | ||
60—64 | 204 | 248 | ||
55—59 | 220 | 216 | ||
50—54 | 374 | 394 | ||
45—49 | 344 | 397 | ||
40—44 | 321 | 316 | ||
35—39 | 249 | 292 | ||
30—34 | 240 | 259 | ||
25—29 | 265 | 260 | ||
20—24 | 327 | 270 | ||
15—19 | 279 | 296 | ||
10—14 | 262 | 264 | ||
5—9 | 219 | 212 | ||
0—4 | 194 | 174 | ||
Просек : | 38,8 | 41,3 |
| ||||||||||||||||||||||||
|
Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
---|---|---|---|---|---|---|
Мушки | 3.362 | 953 | 2.130 | 155 | 121 | 3 |
Женски | 3.720 | 731 | 2.156 | 618 | 211 | 4 |
УКУПНО | 7.082 | 1.684 | 4.286 | 773 | 332 | 7 |
Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
---|---|---|---|---|---|
Мушки | 1.470 | 91 | 0 | 182 | 96 |
Женски | 1.239 | 44 | 0 | 41 | 70 |
УКУПНО | 2.709 | 135 | 0 | 223 | 166 |
Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
Мушки | 70 | 62 | 203 | 117 | 91 |
Женски | 19 | 12 | 180 | 118 | 38 |
УКУПНО | 89 | 74 | 383 | 235 | 129 |
Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
Мушки | 23 | 18 | 105 | 68 | 227 |
Женски | 27 | 17 | 82 | 102 | 430 |
УКУПНО | 50 | 35 | 187 | 170 | 657 |
Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
Мушки | 47 | 0 | 0 | 70 | |
Женски | 31 | 1 | 0 | 27 | |
УКУПНО | 78 | 1 | 0 | 97 |
Познате личности везане за Сокобању[уреди | уреди извор]
- Митрополит београдски Михаило
- Милош Обреновић
- Хајдук Вељко
- Иво Андрић
- Исидора Секулић
- Бранислав Нушић
- Стеван Сремац
- Епископ нишки Доментијан Поповић
- Емилијан Јосимовић, први српски урбаниста и професор архитектуре, рођен у Старој Молдави у Румунији умро у Сокобањи,
Занимљивости[уреди | уреди извор]
Иво Андрић, Бранислав Нушић, Меша Селимовић, Стеван Сремац, Исидора Секулић, Добрица Ерић — само су неке од знаменитих личности које су одседале у Сокобањи, која је од давних дана важила за боемско место и место сусрета уметника, писаца, сликара, редитеља, глумаца итд.[5]
Иво Андрић је за време Другог светског рата живео и писао у Сокобањи у својеврсној изолацији због тога што је као предратни дипломата одбио да сарађује са Немцима. У хотелу Моравица постоји спомен-соба Иве Андрића, у апартману 144 у коме је увек одседао када је посећивао Сокобању.[5]
Ја не знам чега стварно има овде, али знам да после 15-20 дана боравка у Сокобањи радим целу годину у Београду као препорођен. Овде у Сокобањи, гледајући ову раскош природе, ову лепоту светлости земље и неба, често ме обузме нека необјашњива туга или занос, па сам тако опуштен размишљао како би било лепо, бар за тренутак, поново се вратити романтизму.
— Иво Андрић, српски и југословенски књижевник и дипломата Краљевине Југославије.[6]
Сокобања,
Соко град
дођеш стар,
одеш млад.— Бранислав Нушић, српски књижевник, писац романа, драма, прича и есеја, комедиограф, зачетник реторике у Србији и истакнути фотограф аматер.[7]
Легенда о Сокобањи[уреди | уреди извор]
Некад, у времена давна, силан велможа, господар тврдог Сокограда, јахаше котлином. Одједном, смрачи се небо над Озреном, севну муња са Оштре чуке. Груну гром и задрхта земља све до Шиљка на суром Ртњу. Подскочи упласени хат. Јахач паде са коња и изгуби свест. Када се господар Сокограда освести учини му се да су му све кости поломљене. Није могао на ноге да се ослони. Лежао је тако и чекао смрт. Изненада, зачу клокот воденог кључа. Полако и болно се придиже, да се бар жедан од света не растави. Када велможа први гутљај воде са дотле врела непознатог попи, у глави му се намах све разбистри. Кад десницу руку у воду стави снага у њој оживе. Када то господар тврдог Сокограда виде, онако у оделу господскоме, окупа се у кладенцу и одмах оздрави, па се орно врати у тврди град. Одмах нареди да се кућа над извором дигне.
Замало, прочу се глас о води исцелитељици на све четири стране света. Са свих страна навали кљасто и богаљасто, они што им душа у носу бејаше, да на кључу воде видарице мелемом својим бољкама потраже. Оздравише многи од воде у котлини међу Озреном и Ртњем. Они што су највише болни били ту и домове изградише. [8]
Спорт[уреди | уреди извор]
Галерија Сокобања[уреди | уреди извор]
Види још[уреди | уреди извор]
- Соко Град
- Црква Светог Преображења Господњег у Сокобањи
- Специјална болница Сокобања
- Специјална болница Озрен
- Термоминерални извори Сокобање
- Врмџа фест
- Озрен (Србија)
- Ртањ
- Рипаљка
- Сокобањска котлина
- Завичајни музеј Сокобања
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ За Сокобању приватизација није лековита („Политика”, 6. јануар 2017)
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
- ^ а б „Знамените личности о Сокобањи”. sokobanjanadlanu.rs. 27. 2. 2018. Приступљено 23. 6. 2019.
- ^ Живковић, Марика (19. 12. 2015). „Сокобања у очима Иве Андрића”. Јужне вести. Приступљено 23. 6. 2019.
- ^ Јанковић, Сузана (19. 2. 2015). „Прича о..... Сокобања, Соко град — дођеш стар, одеш млад”. Портал Млади. Приступљено 23. 6. 2019.
- ^ Тодоровић, Стојан (2002). Сокобањски споменар. Сокобања.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
![]() |
Сокобања на Викимедијиној остави. |
- Туристички портал града
- Општина Сокобања
- Вести, форум, галерије
- Сокобања: смештај и туристички водич Сокобање
- Туристички водич Сокобање
- Сокобања: смештај, лечење и излетишта
- Сателитска мапа (Wikimapia)[мртва веза]