Сокобања

Координате: 43° 38′ 22″ СГШ; 21° 52′ 10″ ИГД / 43.639333° СГШ; 21.869333° ИГД / 43.639333; 21.869333
С Википедије, слободне енциклопедије
Сокобања
Centar-Sokobanje.jpg
Турско купатило
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округЗајечарски
ОпштинаСокобања
Становништво
 — 2011.Пад 7982
Географске карактеристике
Координате43° 38′ 22″ СГШ; 21° 52′ 10″ ИГД / 43.639333° СГШ; 21.869333° ИГД / 43.639333; 21.869333
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Сокобања на мапи Србије
Сокобања
Сокобања
Сокобања на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број18230
Позивни број018
Регистарска ознакаZA

Сокобања је градско насеље и бања у општини Сокобања у Зајечарском округу. Према попису из 2011. било је 7982 становника.

Географске одлике[уреди | уреди извор]

Сокобањска Моравица

Налази се висини од око 400 m надморске висине. Кроз Сокобању протиче река Сокобањска Моравица. Позната је туристичка одредница за рекреативни, а посебно бањски туризам. Налази се између карпатских и балканских планина, Ртња и Озрена. За Сокобању су везани и Лептерија, излетиште које се налази уз Сокобањску Моравицу, и познати средњовековни град — Соко Град (бањски). У близини бање налази се водопад Рипаљка, који је периодичан и висок је двадесетак метара. Сокобања је позната по манифестацији „Прва хармоника”, традиционалном такмичењу хармоникаша које се одржава сваке године крајем августа.

Овде се налазе Термоминерални извори Сокобање.

Историја[уреди | уреди извор]

Први пут је поменута 1690. године, први пут је описана 1737, када се каже да овде долазе Турци чак из Азије. После Првог светског рата је имала најмање посетилаца, док 1932. није откривена радиоактивност њених извора.[1]

Организовани бањски туризам почео је 1837. године, за време књаза Милоша Обреновића. Још и данас у центру насеља на корзоу је Милошев конак. Неки од познатих посетилаца су били Исидора Секулић, Стеван Сремац, Иво Андрић и Бранислав Нушић.[2]

Демографија[уреди | уреди извор]

У насељу Сокобања живи 6757 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 40,1 година (38,8 код мушкараца и 41,3 код жена). У насељу има 2914 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,88.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

Демографија[3]
Година Становника
1948. 3.370
1953. 3.984
1961. 4.227
1971. 5.554
1981. 7.204
1991. 8.439 8.283
2002. 8.407 8.729
2011. 7.982
Етнички састав према попису из 2002.‍[4]
Срби
  
 8.059 95,86%
Роми
  
 112 1,33%
Црногорци
  
 61 0,72%
Македонци
  
 24 0,28%
Југословени
  
 15 0,17%
Горанци
  
 10 0,11%
Албанци
  
 9 0,10%
Власи
  
 8 0,09%
Хрвати
  
 7 0,08%
Муслимани
  
 7 0,08%
Мађари
  
 4 0,04%
Словенци
  
 3 0,03%
Украјинци
  
 2 0,02%
Бугари
  
 2 0,02%
Чеси
  
 1 0,01%
Словаци
  
 1 0,01%
Русини
  
 1 0,01%
Бошњаци
  
 1 0,01%
непознато
  
 50 0,59%


Становништво према полу и старости[5]
м
ж
? 9
  
  
 15
80+ 68
  
  
 118
75—79 112
  
  
 192
70—74 171
  
  
 212
65—69 179
  
  
 235
60—64 204
  
  
 248
55—59 220
  
  
 216
50—54 374
  
  
 394
45—49 344
  
  
 397
40—44 321
  
  
 316
35—39 249
  
  
 292
30—34 240
  
  
 259
25—29 265
  
  
 260
20—24 327
  
  
 270
15—19 279
  
  
 296
10—14 262
  
  
 264
5—9 219
  
  
 212
0—4 194
  
  
 174
Просек : 38,8 41,3
Домаћинства
Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002.
Број домаћинстава 1.003 1.147 1.322 1.809 2.451 2.844 2.914
Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просек
Број домаћинстава 583 718 590 675 208 111 24 2 3 0 2,88
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол Укупно Неожењен/Неудата Ожењен/Удата Удовац/Удовица Разведен/Разведена Непознато
Мушки 3.362 953 2.130 155 121 3
Женски 3.720 731 2.156 618 211 4
УКУПНО 7.082 1.684 4.286 773 332 7
Становништво по делатностима које обавља
Пол Укупно Пољопривреда, лов и шумарство Рибарство Вађење руде и камена Прерађивачка индустрија
Мушки 1.470 91 0 182 96
Женски 1.239 44 0 41 70
УКУПНО 2.709 135 0 223 166
Пол Производња и снабдевање Грађевинарство Трговина Хотели и ресторани Саобраћај, складиштење и везе
Мушки 70 62 203 117 91
Женски 19 12 180 118 38
УКУПНО 89 74 383 235 129
Пол Финансијско посредовање Некретнине Државна управа и одбрана Образовање Здравствени и социјални рад
Мушки 23 18 105 68 227
Женски 27 17 82 102 430
УКУПНО 50 35 187 170 657
Пол Остале услужне активности Приватна домаћинства Екстериторијалне организације и тела Непознато
Мушки 47 0 0 70
Женски 31 1 0 27
УКУПНО 78 1 0 97

Познате личности везане за Сокобању[уреди | уреди извор]

Занимљивости[уреди | уреди извор]

Иво Андрић, Бранислав Нушић, Меша Селимовић, Стеван Сремац, Исидора Секулић, Добрица Ерић — само су неке од знаменитих личности које су одседале у Сокобањи, која је од давних дана важила за боемско место и место сусрета уметника, писаца, сликара, редитеља, глумаца итд.[6]

Иво Андрић је за време Другог светског рата живео и писао у Сокобањи у својеврсној изолацији због тога што је као предратни дипломата одбио да сарађује са Немцима. У хотелу Моравица постоји спомен-соба Иве Андрића, у апартману 144 у коме је увек одседао када је посећивао Сокобању.[6]

Ја не знам чега стварно има овде, али знам да после 15-20 дана боравка у Сокобањи радим целу годину у Београду као препорођен. Овде у Сокобањи, гледајући ову раскош природе, ову лепоту светлости земље и неба, често ме обузме нека необјашњива туга или занос, па сам тако опуштен размишљао како би било лепо, бар за тренутак, поново се вратити романтизму.

— Иво Андрић, српски и југословенски књижевник и дипломата Краљевине Југославије.[7]

Сокобања,
Соко град
дођеш стар,
одеш млад.

— Бранислав Нушић, српски књижевник, писац романа, драма, прича и есеја, комедиограф, зачетник реторике у Србији и истакнути фотограф аматер.[8]

Легенда о Сокобањи[уреди | уреди извор]

Некад, у времена давна, силан велможа, господар тврдог Сокограда, јахаше котлином. Одједном, смрачи се небо над Озреном, севну муња са Оштре чуке. Груну гром и задрхта земља све до Шиљка на суром Ртњу. Подскочи уплашени хат. Јахач паде са коња и изгуби свест. Када се господар Сокограда освести учини му се да су му све кости поломљене. Није могао на ноге да се ослони. Лежао је тако и чекао смрт. Изненада, зачу клокот воденог кључа. Полако и болно се придиже, да се бар жедан од света не растави. Када велможа први гутљај воде са дотле врела непознатог попи, у глави му се намах све разбистри. Кад десницу руку у воду стави снага у њој оживе. Када то господар тврдог Сокограда виде, онако у оделу господскоме, окупа се у кладенцу и одмах оздрави, па се орно врати у тврди град. Одмах нареди да се кућа над извором дигне.

Замало, прочу се глас о води исцелитељици на све четири стране света. Са свих страна навали кљасто и богаљасто, они што им душа у носу бејаше, да на кључу воде видарице мелемом својим бољкама потраже. Оздравише многи од воде у котлини међу Озреном и Ртњем. Они што су највише болни били ту и домове изградише. [9]

Спорт[уреди | уреди извор]

Галерија Сокобања[уреди | уреди извор]

  • Панорамски поглед на Сокобању и Ртањ

  • Панорамски поглед на околину Сокобање са видиковца

  • Панорамски поглед на Сокобању са видиковца

  • Центар Сокобање

  • Милошев конак

  • Црква Светог Преображења

  • Река Моравица

  • Поглед на Сокоград

  • Соко Град Кула

  • Водопад Рипаљка на Озрену

  • Рипаљка без воде 2019. април (Сушни период и немар)

  • Хамам

  • Хамам

  • Хамам после реновирања стаза и клупа

  • Скулптуре од дрвета у парку

  • Мостић у парку

  • Основна школа „Митрополит Михаило”

  • Споменик у центру

  • Пешачка зона

  • Сокобањска Моравица

  • Моравица

  • Скулптура Николе Тесле у парку поред Моравице

  • Црква Светог Преображења Господњег

  • Лимун бања

  • Лептерија

  • Борићи

  • Извор Водомара Лептерија

  • Центар током зиме

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Политика”, 4. јун 1940
  2. ^ За Сокобању приватизација није лековита („Политика”, 6. јануар 2017)
  3. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  4. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  5. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 
  6. ^ а б „Знамените личности о Сокобањи”. sokobanjanadlanu.rs. 27. 2. 2018. Приступљено 23. 6. 2019. 
  7. ^ Живковић, Марика (19. 12. 2015). „Сокобања у очима Иве Андрића”. Јужне вести. Приступљено 23. 6. 2019. 
  8. ^ Јанковић, Сузана (19. 2. 2015). „Прича о..... Сокобања, Соко град — дођеш стар, одеш млад”. Портал Млади. Приступљено 23. 6. 2019. 
  9. ^ Тодоровић, Стојан (2002). Сокобањски споменар. Сокобања. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]


Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Сокобања&oldid=23882528”