Тешко убиство

С Википедије, слободне енциклопедије
Број убистава на 100.000 становника, подаци за 2011.
  0-1
  1-2
  2-5
  5-10
  10-20
  >20
Убиство Агамемнона, илустрација из Прича из грчких трагедија од стране Алфреда Черча, 1897.

Тешко убиство представља квалификовани облик кривичног дела убиства.[1][2][3] Да би се правила терминолошка разлика између обичног и тешког убиства, раније је за појам тешког убиства употребљавана реч уморство. У страним правима као што је француско прави се разлика између meuertre и assassinat, затим у немачком Totschlag и Mord и енглеском manslaughter и murder.

Стање ума може, у зависности од надлежности, разликовати убиство од других облика незаконитог хомицида, попут убиства из нехата. Убиство је усмрћивање почињено у одсуству злобе[note 1] изазвано разумном провокацијом, или умањеном способношћу. Убиство из нехата, тамо где је признато, убиство је са одсуством зле намере, често услед непромишљености.

Већина друштава сматра убиство изузетно озбиљним злочином, те би особа осуђена за убиство требало да добије оштру казну у сврху одмазде, одвраћања, рехабилитације или онеспособљења. У већини земаља, особи осуђеној за убиство генерално прети дуготрајна затворска казна, доживотна или чак смртна казна.[4]

Квалификовано или тешко убиство постоји када је умишљајно убиство извршено на такав начин, под таквим околностима или према таквом лицу који му дају већи степен тежине и опасности. Извршилац дела може да буде свако лице, а у погледу кривице потребан је умишљај. За ово дело прописана казна затвора најмање десет година или казна затвора од тридесет до четрдесет година. Случајеви које српско кривично законодавство инкриминише као тешко убиство су:

  • Убиство на свиреп и подмукао начин (на пример, убиство из заседе, на спавању, убиство тровањем или када се жртва при извршењу мучи или јој се причињавају тешке патње)
  • Убиство при безобзирном и насилничком понашању
  • Убиство којим је умишљајем доведен у опасност живот још неког лица
  • Убиство при извршењу кривичног дела разбојништва или разбојничке крађе
  • Убиство из користољубља, ради извршења или прикривања неког другог кривичног дела, из крвне или безобзирне освете или из других ниских побуда
  • Убиство службеног или војног лица
  • Убиство детета или бремените жене
  • Убиство члана своје породице којег је учинилац претходно злостављао
  • Унишљајно убиство више лица.

Употреба израза[уреди | уреди извор]

У многим земљама, у новинским извештајима, због забринутости због могућих оптужби за клевету,[5] новинари генерално пазе да осумњиченог не идентификују као убицу док осумњичени не буде осуђен за убиство на суду. На пример, након хапшења, новинари могу написати да је та особа „ухапшена под сумњом за убиство“,[6] док након што је тужилац поднео оптужницу, као „оптужени убица“.[7]

Противници побачаја сматрају абортус обликом убиства.[8][9] У неким земљама фетус је правно лице које може бити убијено, а убијање труднице сматра се двоструким убиством.[10][11]

Дефиниција[уреди | уреди извор]

Енглески правник из осамнаестог века Вилијам Блекстоун (цитирајући Едварда Коука) у својим Коментарима енглеских закона изнео је општеправну дефиницију убиства, која се по овој дефиницији јавља „када особа, здравог памћења и разума, незаконито убије било које разумно створење у постојању и под краљевим миром, са злурадошћу, експлицитном или имплицитном.”[12]}}

Општеправни елементи убиства су:[13]

  • Незаконитост - Ово разликује убиство од убијања која су почињена у границама закона, попут смртне казне, оправдане самоодбране или убијања непријатељских бораца од стране законитих бораца, као и наношења колатералне штете неборцима током рата.[14]
  • Убиство - Према општеправној дефиницији живот се окончава кардиопулмоналним застојем[13] - потпуним и неповратним престанком крвне циркулације и дисања.[13] Са напретком медицинске технологије судови су усвојили неповратан престанак рада свих функција мозга као крај живота.[13]
  • Кривично дело или пропуст - Убиство се може извршити намерно или случајно.[15]
  • Од човека - Овај елемент представља питање почетка живота. Према општем праву, фетус није био људско биће.[16] Живот почиње након што фетус прође кроз вагину и узме први дах.[13]
  • Други човек - У раном обичајном праву, самоубиство се сматрало убиством.[13] Услов да убијена особа буде неко ко није извршилац искључио је самоубиство из дефиниције убиства.
  • Са намерном злурадошћу - Првобитно је злонамерни предумишљај имао свој свакодневни смисао - намјерно и с предумишљајем (претходна намера) убијање другог мотивисано лошом вољом. Убиство је нужно захтевало да прође значајно време између формирања и извршења намере убиства. Судови су проширили опсег убиства елиминишући услов стварног предумишљаја и промишљања, као и истинску злобу. Све што је било потребно да би постојао злонамерни предумушљај је да починилац делује с једним од четири стања ума које представљају „злобу”.

Четири стања ума препозната као „злоба“ су:[17]

  1. Намера да се убије,
  2. Намера да нанесе тешка телесна повреда осим смрти,
  3. Безобзирна равнодушност према неоправдано великом ризику по људски живот (понекад описивано као „напуштено и злоћудно срце“), или
  4. Намера да се изврши опасно кривично дело (доктрина „кривичног дела убиства”).

Под стањем ума (и), у намери да се убије, важи правило смртоносног оружја. Стога, ако окривљени намерно користи смртоносно оружје или оруђе против жртве, таква употреба омогућава дозвољиво закључивање о намери убиства. Другим речима, „намера следи метак“. Примери смртоносног оружја и инструмената укључују, али нису ограничени на пушке, ножеве, смртоносне токсине или хемикалије или гасове, па чак и возила када се намерно користе за наношење штете једној или више жртава.

Под душевним стањем, „напуштеним и злоћудним срцем”, убиство мора бити резултат понашања оптуженог које укључује безобзирну равнодушност према људском животу и свесно занемаривање неразумно великог ризика од смрти или тешких телесних повреда. У аустралијским јурисдикцијама, неразуман ризик мора досећи предвидиву вероватноћу смрти (или тешких телесних повреда у већини држава), за разлику од могућности.[18]

Степени убиства[уреди | уреди извор]

Многе јурисдикције рангирају убиство по степенима. Разлика између убиства првог и другог степена постоји, на пример, у Канадском закону о убиству и Америчком закону о убиству.

Најчешћа подела је између убиства првог и другог степена. Генерално, убиство другог степена је општеправно убиство, а први степен је отежана форма. Отежавајући фактори убиства првог степена зависе од јурисдикције, али могу укључивати и посебну намеру убиства, предумишљај или промишљасе. У неким се убиства почињена радњама попут дављења, тровања или из заседе такође третирају као убиство првог степена.[19] Неколико држава у САД даље разликује убиства трећег степена, али се значајно разликују у томе које се врсте убистава класификују као другостепена у односу на трећестепена. На пример, Минесота дефинише убиство трећег степена као убиство изопаченог срца, док Флорида дефинише убиство трећег степена као кривично дело убиства (осим када је основно кривично дело посебно наведено у дефиницији убиства првог степена).[20][21]

Напомене[уреди | уреди извор]

  1. ^ This is "malice" in a technical legal sense, not the more usual English sense denoting an emotional state. See malice (law).

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ West's Encyclopedia of American Law Volume 7 (Legal Representation to Oyez). West Group. 1997. ISBN 978-0314201607. Приступљено 10. 9. 2017.  ("The unlawful killing of another human being without justification or excuse.")
  2. ^ „Murder”. Merriam-Webster. Архивирано из оригинала на датум 2. 10. 2017. Приступљено 10. 9. 2017. 
  3. ^ The American Heritage Dictionary (5 изд.). Random House Publishing Group. 2012. ISBN 9780553583229. Приступљено 10. 9. 2017.  ("The killing of another person without justification or excuse, especially the crime of killing a person with malice aforethought or with recklessness manifesting extreme indifference to the value of human life.")
  4. ^ Tran, Mark (2011-03-28). „China and US among top punishers but death penalty in decline”. The Guardian. London. Архивирано из оригинала на датум 2017-02-17. 
  5. ^ See, e.g., Goodman, Brenda (27. 5. 2006). „Falsely Accused Suspect Pursues Libel Case”. New York times. Архивирано из оригинала на датум 4. 8. 2019. Приступљено 4. 8. 2019. 
  6. ^ Fisher, Doug (1. 7. 2003). „Getting a hand up on court, crime terms”. Common Sense Journalism. Архивирано из оригинала на датум 24. 6. 2016. Приступљено 3. 10. 2016. 
  7. ^ „Charges & Allegations”. new script.com. Архивирано из оригинала на датум 3. 6. 2016. Приступљено 2. 10. 2016. 
  8. ^ Marquis, Don. „An Argument That Abortion Is Wrong”. web.csulb.edu. 
  9. ^ Stoltzfus, Abby (6. 11. 2019). „Crossfire: Abortion should be illegal.”. Daily American. Архивирано из оригинала на датум 6. 11. 2019. 
  10. ^ „Is killing a pregnant woman a case of double homicide?”. The Star (на језику: енглески). Приступљено 2020-09-13. 
  11. ^ Text of Unborn Victims of Violence Act Архивирано 2012-01-06 на сајту Wayback Machine.
  12. ^ Blackstone, William (1765). Blackstone's Commentaries on the Laws of England. Avalon Project, Yale Law School. Архивирано из оригинала на датум 2011-08-10.  Book the Fourth – Chapter the Fourteenth : Of Homicide.
  13. ^ а б в г д ђ Joshua Dressler (2001). Understanding Criminal Law (3rd изд.). Lexis. ISBN 978-0-8205-5027-5. 
  14. ^ Dennis J. Baker (2012). „Chapter 11”. Glanville Williams Textbook of Criminal Law. London. 
  15. ^ Ashford, Elizabeth. „Killing & Letting Die”. Philosophy 4826, Life and Death. University of St. Andrews. Архивирано из оригинала на датум 2. 2. 2017. Приступљено 10. 9. 2017. 
  16. ^ R v Tait [1990] 1 QB 290.
  17. ^ Wise, Edward. "Criminal Law" in Introduction to the Law of the United States (Clark and Ansay, eds.), 154 Архивирано 2015-05-17 на сајту Wayback Machine (2002).
  18. ^ R v Crabbe [1985] HCA 22, (1985) 156 CLR 464 (26. март 1985.), High Court; but the common law has been modified in NSW: Royall v R [1991] HCA 27, (1991) 172 CLR 378 (25. јун 1991.), High Court.
  19. ^ Murder in the First and Second Degree (14–17) A murder which shall be perpetrated by ... poison, lying in wait, imprisonment, starving, torture, or by any other kind of willful, deliberate and premeditated killing or which shall be committed in the perpetration or attempted perpetration of any arson, rape or sex offense, robbery, kidnapping, burglary, or other felony committed or attempted with the use of a deadly weapon, shall be ... murder in the first degree ... and shall be punished by death or life imprisonment ... except that any person ... under 17 years of age at the time of the murder shall be punished with imprisonment ... for life. All other kinds of murder, including that which shall be proximately caused by the unlawful distribution of opium or any synthetic or natural salt, compound, derivative, or the preparation of opium ... cause the death of the user, shall be ... murder in the second degree and ... shall be punished as a Class C felony
  20. ^ Brenner, Frank (1953). „The Impulsive Murder and the Degree Device”. Fordham Law Review. 22 (3). Архивирано из оригинала на датум 2018-03-13. Приступљено 2018-03-13. 
  21. ^ „Minnesota Second-Degree Murder”. findlaw.com. Архивирано из оригинала на датум 2018-03-14. Приступљено 2018-03-13. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Тешко_убиство&oldid=24070977”