Пређи на садржај

Uzanse

С Википедије, слободне енциклопедије

Uzanse lat. usus – upotreba, običaj, navika; franc. usance – običaj koji je u trgovini usvojen kao zakon. Uzansa (ili trgovački običaj) jeste poslovni običaj koji je prerastao u pravilo koje se primenjuje u trgovinskim transakcijama, a koje je kodifikovalo (objavilo, sakupilo i sistematizovalo) neko ovlašćeno telo. Stvaranje uzansi teorijski znači konstatovanje postojećih običajnih normi i njihovo objavljivanje radi lakše primene. Prema ustaljenom shvatanju u poslovnim običajima i trgovačkom pravu trgovačke uzanse primenjuju se samo onda ako njihovu primenu stranke izričito ugovore. Takođe ova pravila usvaja Međunarodna trgovačka komora sa sedištem u Parizu.[1]

U našem ranijem pravu uzanse su imale veoma značajno mesto u pravnom poretku, s obzirom da su SFRJ - vlasti ukinule propise vezane za obligaciono pravo Kraljevine Jugoslavije, pa je bilo nužno nekako premostiti period od ukidanja starog do usvajanja novog zakona. To je činjeno uz pomoć uzansi, ali su vlasti odstupile od koncepta uzanse kao običaja i donele opšte uzanse za promet robe, što je uzansama dalo zakonsku snagu (tako da se suštinski i ne može govoriti o uzansama, već o pravnim normama). Kasnije je (1978. godine) ovaj zakonski dokument inkorporiran u Zakon o obligacionim odnosima - ZOO, što je označilo faktičko ograničavanje dometa uzansi u jugoslovenskom i, kasnije, srpski pravu. Međutim ZOO je ostavio mogućnost primene uzansi ako nisu u suprotnosti sa imperativnim zakonskim odredbama i ako ugovorne strane nisu isključile njihovu primenu.

Donosilac uzansi

[уреди | уреди извор]

Donosilac uzansi po pravilu je nedržavni organ, ali ako se državni organ pojavi kao redaktor uzansi, uglavnom je to sud koji ima tesnu vezu sa privrednim životom. Kod nas uzanse donosi Vrhovni sud, a ranije ih je donosila glavna državna arbitraža. Uzanse spadaju u autonomno privredno pravo bez obzira ko ih donosi. Donosilac uzansi su ovlašćene javne ili polujavne organizacije (npr. berze) i profesionalna udruženja (komore). Oni sistematizuju dobre poslovne običaje iz domena svog delovanja. Uzanse važe samo na osnovu volje stranaka, a pristanak na primenu uzansi može biti na različit način:

  • članstvo u organizaciji koja je stvorila uzanse podrazumeva i pristanak na primenu uzansi uvek kada u međusobne odnose stupaju članovi organizacije. Kada ne bi htele da koriste uzanse one bi to izričito naglasile. Dakle kod članova ćutanje znači pristanak na uzanse.
  • ona lica koja nisu članovi uzanse obavezuju samo onda kada su pristale izričito ili na neki drugi način nedvosmisleno pokazale da pristaju na uzanse (poslovanje u okviru institucije koja je donela uzanse).

Državni organi vrše ograničenu kontrolu nad donošenjem uzansi, bilo prilikom davanja ovlašćenja, bilo prilikom njihovog formulisanja. Cilj kontrole je zaštita javnog interesa.

Zavisno od toga koji su običaji predmet sistematizacije, uzanse se mogu podeliti na opšte - one koje važe za sve poslove u privredi, i posebne - one koje se primenjuju samo u pojedinim strukama ili određenim vrstama poslova jedne struke. U slučaju međusobnog sukoba, jače su uzanse koje dolaze sa užeg područja.[тражи се извор]

  • se mogu primeniti na ona pitanja koja su regulisana dispozitivnim pravilom Zakona o obligacionim odnosima - ZOO što znači da se ne mogu se primeniti u onom delu koji je imperativno regulisan
  • one će se moći da koriste samo ako su to stranke izričito predvidele ili ugovorile. Do donošenja ZOO bilo je usvojeno pravilo da se uzanse primenjuju ukoliko ih stranke izričito ne isključe.
  • opšte uzanse se primenjuju i onda kada iz okolnosti proizilazi da su njihovu primenu hteli

Opšte uzanse se odnose prvenstveno na ugovor o prodaji pokretnih stvari u robnom prometu. [2]

Važe samo za pojedine struke. Donosi ih nadležna komora ili drugi oblik udruživanja privrednika.

  1. Lučke uzanse
  2. Za promet određene vrste robe
  3. U ugostiteljstvu[тражи се извор]
  4. U građevinarstvu[3]

Takođe za jednu vrstu posla mogu postojati samo jedne posebne uzanse na području čitave države.

  1. ^ Poslovno pravo | Studenti.rs
  2. ^ „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала 30. 08. 2011. г. Приступљено 13. 12. 2011. 
  3. ^ „Архивирана копија” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 02. 07. 2021. г. Приступљено 13. 12. 2011. 

Spoljašnje veze

[уреди | уреди извор]