Ускочка улица (Београд)
  УСКОЧКА
улица | |
|---|---|
  | |
| Општина | Стари град |
| Почетак | Цара Лазара |
| Крај | Кнеза Михаила |
| Дужина | 110 m |
| Ширина | 9 m |
| Створена | 1871 |
| Названа | 1896 |
| Стари називи | Малајничка улица |
 | |
 
| |
Ускочка улица налази се у самом центру Београда, на територији Општине Стари град. Ова уска београдска уличица простире се између Цара Лазара број 13 и познатог престоничког шеталишта Кнез Михаилове улице, у дужини од свега неких стотинак метара.
Име улице[уреди | уреди извор]
Улица је добила име по ускоцима, који су били избеглице из Босне и Херцеговине после турских освајања у XV веку. Крајеви познати по ускоцима били су Клис и Сењ. Када су Турци завладали Клисом 1587. године ускоци су се преселили у Сењ. Они су имали чак и морнарицу која је била позната по нападима на млетачке бродове. После мадридског мира 1617. године под притиском Млетака, под чијом су службом били, на Аустрију, ускоци су расељени и тако је престала и њихова активност.[1]
Историја[уреди | уреди извор]
У време 1839. године Палилула и Савамала су, по писању Београдских општинских новина, биле такорећи села независна од Београда, да би 1839. године ушла у састав београдске општине, али су и даље сматрана предграђима. Другачије није било ни у центру града, где су улице Ускочка, Делијска и Николе Спасића просечене тек 1871. године. Њих је просекло друштво „Слога”, у чијем власништву су у том моменту била земљишта на којима се ове улице налазе, као и део Кнез Михаилове улице, и то све од „Руског цара” до Академије наука. Пре тога ове три улице су, све до 1868. биле су башта кнеза Александра. Друштво „Слога” је потом просекло улице на своју руку, а општина је касније, 1872. одобрила и да се Ускочка и улица Николе Спасића продуже, све до Цара Лазара, која се тада звала Сараф Костина, али са условом да друштво на њима изради калдрму.[2]
Првобитно се ова улица звала Малајничка улица. Тако је било све од њеног званичног именовања 1872. године, па до 1896. када је њен назив промењен у Устаничка улица. [3]
Суседне улице[уреди | уреди извор]
- Улица Николе Спасића
- Улица Вука Караџића
Значајни објекти[уреди | уреди извор]
С обзиром да се налази у самом срцу града у овој улици налазе се бројни престонички кафићи, попут кафетерије Кофеин (Kafe Koffein) или кафеа Дистрикт У2 (Distrikt U2). [4]
Галерија[уреди | уреди извор]
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Радојевић, Данило М. (1966). Београд и његове улице. Београд: Туристичка штампа - Научно дело. стр. 168.
- ^ „Шетња кроз стари Београд - Историјске новине УБСМ”.
- ^ Радојевић, Данило М. (1966). Београд и његове улице. Београд: Туристичка штампа - Научно дело. стр. 229.
- ^ „План плус”. Приступљено 01. 12. 2021.