Ускршња офанзива

Из Википедије, слободне енциклопедије
Ускршња офанзива
T-59 VC.jpg
Северновијетнамски тенк Тип 59 заробљен од припадника јужновијетнамске 20. тенковске дивизије јужно од града Донг Ха.
Време: 30. март —22. октобра 1972.
Место: Јужни Вијетнам
Резултат: Победа Северног Вијетнама
Територијалне
промене:
Јужни Вијетнам
Сукобљене стране
 Јужни Вијетнам
 Сједињене Државе
Вијетнам Северни Вијетнамн
FNL Flag.svg
Команданти и вође
I korpus: Јужни Вијетнам Хоанг Ксиуан Лам (заменио га Јужни Вијетнам Нго Куанг Троунг)
II корпус: Јужни Вијетнам Нго Ду (заменио га Јужни Вијетнам Нгујен Ван Тоан)
III корпус: Јужни Вијетнам Нгујен Ван Минх
Регија Три-Тхиен-Хуе: Вијетнам Ван Тиен Дунг
Фронт Б-2: Вијетнам Тран Ван Trà
Фронт Б-3: Вијетнам Хоанг Минх Тхао
Јачина
742 000 200 000
Жртве и губици
непознато непознато

Ускршња офанзива(вијетнамски: Chiến dịch Xuân hè 1972) је била војна операција коју су за време Вијетнамског рата у пролеће 1972. године предузеле снаге Северног Вијетнама и паравојне формације Виет Конга како би војно поразиле тј. срушиле владу Јужног Вијетнама. Представљала је највећу до тада офанзивну операцију, односно други покушај такве врсте после извођења Тет офанзиве четири године раније; за разлику Тет офанзиве, сада суглавнину снага чиниле регуларне снаге Народне армије Вијетнама уместо Виет Конгових герилаца, а стратегија се заснивала на конвенционалним нападима оклопних јединица уместо герилских препада. Један од мотива северновијетнамаца био је да се искористи прелазни период” вијетнамизација ” рата на којој је инсистирао амерички председник Ричард Никсон, који из политичких разлога није више могао непосредно да користити америчке копнене снаге у војним операцијама. Време почетка офанзиве такође је одабрано како би се поклопило са америчким председничким изборима, при чему су вијетнамци рачунали да Никсон због председничке трке неће вући агресивне потезе којима би сукоб још више ескалирао. С друге стране, северновијетнамска офанзива, за разлику од Тет офанзиве била очекивана, па су американци пре њеног почетка уложили огромна финансијска, логистичка средства и труд како би Јужни Вијетнам снабдели најсавременијим наоружањем и подвргли најбољој обуци, јер су сматрали да ће бити способнии да се супродстве северновијетнамским снагама. Недостатак америчких копнених снага је требало надокнадити интензивним коришћењем америчких ваздушних с снага, односно ескалацијом стратешког бомбардовања циљева у Северном Вијетнаму.

Ток офанзиве[уреди]

Током првих месец дана офанзива Северног Вијетнама дала је најбоље резултате, међу којима је и заузимање стратешки важног града Куанг Три на северу. Међутим, нешто касније је напредовање снага Северног Вијетнама успорило, највише због великих губитака у људству и техници услед непрекидног дејства америчких ваздушних снага. Током јуна и јула започела је офанзива јужновијетнамских снага која ће се завршити заузимањем града Куанг Три. Упоредо са тим Северни Вијетнам био је изложен до тада незапамћеној кампањи бомбардовања познатој као Операција Лајнбекер. Када је наступило затишје, америчка и јужновијетнамска страна су прогласиле Ускршњу офанзиву својом великом победом, са чиме се данас слаже само један део истиоричара, с обзиром да Северни Вијетанам њоме није успео да оконча рат. Међу америчким јавним мњењем владало је мишљење да је успешан отпор јужновијетнамске војске потврда Никсонове стратегије ” вијетнамизације ”. С друге стране , током трајања затишја северновијетнамске трупе и снаге Виет Конга држале су под својом контролом 50% територије Јужног Вијетнама, тј. далеко више него пре почетка офанзиве. Тиме је Јужни Вијетнам стекао повољан положај пре почетка Прашке мировне конференције којом је почетком наредне године сукоб био привремено обустављен. Овај предах је касније помога у прегруписавању северновијетнамских снага и реализацији завршне офанзиве која је омогућила обарање јужновијетнамског режима и коначни завршетак рата

Извори[уреди]

  • David Fulghum & Terrance Maitland, et al, South Vietnam on Trial. Boston: Boston Publishing Company, 1984, tr.183
  • kopnena vojska: 410,000 Air zrakoplovstvo: 50,000 marinaca: 14.000 RF: 284.000 ukupno: 742,000. Brigadier General James Lawton Collins, Jr., The Development and Training of the South Viet Namese Army (Washington, D.C.: Department of the Army, 1975). стр. 151.
  • Karnow. стр. 640.
  • Leepson and Hannaford. стр. 115.
  • Sorley. стр. 339.
  • Bách khoa tri thức quốc phòng toàn dân. NXB Chính trị quốc gia. Hà Nội.2003. các trang 280–284 và 1734–1745.
  • Za usporedbe brojki o gubicima, v. Sorley, Chapter. 20, fn. 49. Although North Vietnamese casualties were very high, the figure of 100,000 dead, often quoted in historical sources, is only an approximation. Andrade. стр. 531.
  • web site (1997). "North Vietnamese Army’s 1972 Eastertide Offensive". web site. pristupljeno 1. II 2010.