Уснено-зубни сугласник

Лабиодентални или уснено-зубни сугласник (али не и усненозубни) јесте сугласник артикулисан помоћу доње усне и горњих зуба. Такви сугласници у српском језику су: ф и в.

Лабиодентални сугласници наведени у међународној фонетској абецеди (ИПА) су:

ИПА	Опис	Пример
		језик	правопис	ИПА	значење
p̪	безвучни лабиодентални плозив
b̪	звучни лабиодентални плозив
p̪͡f	безвучни лабиодентални африкат	цонга	не постоји	[tiɱp̪͡fuβu]	нилски коњи
b̪͡v	безвучни лабиодентални африкат	цонга	не постоји	[ʃileb̪͡vu]	брада
ɱ	лабиодентални назал	енглески	symphony	[ˈsɪɱfəni]	симфонија
f	безвучни лабиодентални фрикатив	енглески	fan	[fæn]	лепеза
v	звучни лабиодентални фрикатив	енглески	van	[væn]	комби/камионет
ʋ	лабиодентални апроксимант	холандски	wang	[ʋɑŋ]	образ
ⱱ	лабиодентални флап	моно	vwa	[ⱱa]	слати

Најчешћи лабиодентални сугласници у пракси су фрикативи и апроксимант. Лабиодентални флап се фонетски појављује у десетак језика, али су сви они у централној и југоисточној Африци. За остале врсте артикулације, карактеристични су билабијални сугласници.

Глас [ɱ] се често појављује, али најчешће као алофон гласа m испред лабиоденталних сугласника v и f.