Двоуснени сугласник
Изглед
У фонетици, двоуснени или билабијални сугласник је сугласник артикулиран (изговорен) са обе усне. Двоуснени сугласници у српском језику су: б, п и м.
Билабијални сугласници наведени у међународној фонетској абецеди (ИПА) су:
ИПА | Опис | Пример | |||
---|---|---|---|---|---|
језик | правопис | ИПА | значење | ||
билабијални назал | енглески | man | [mæn] | човек | |
безвучни билабијални плозив | енглески | spin | [spɪn] | котрљање | |
звучни билабијални плозив | енглески | bed | [bɛd] | кревет | |
безвучни билабијални фрикативи | јапански | 富士山 (fujisan) | [ɸuʥisaɴ] | Планина Фуџи | |
звучни билабијални фрикативи | евешки | ɛʋɛ | [ɛ̀βɛ̀] | Еве | |
билабијални апроксимант | шпански | lobo | [loβ̞o] | вук | |
билабијални вибрант | |||||
билабијални клокник |
Оверијски игбошки језик у Нигерији има шест различитих билабијална плозива: [p pʰ ɓ̥ b b̤ ɓ]. Око 0,7% светских језика немају билабијалне сугласнике. Мећу њима су: тлингитски, чипевјански, онеидашки и вичитански језик[1].
Извори
[уреди | уреди извор]- ^ Maddieson, Ian. 2008. Absence of Common Consonants. In: Haspelmath, Martin & Dryer, Matthew S. & Gil, David & Comrie, Bernard (eds.) The World Atlas of Language Structures Online. Munich: Max Planck Digital Library, chapter 18. Available online at http://wals.info/feature/18 Архивирано на сајту Wayback Machine (1. јун 2009). Accessed on 2008-09-15.