Камера

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Фото-апарат)
Различити фото-апарати

Камера и фото-апарат, називи су за уређај[а] који служи за стварање слика (обично фотографија), било појединачних или у низу, са снимањем тона или без њега, као што је то на пример видео камера. Камера која слике прави појединачно се понекад назива фотографском камером да би се разликовала од видео-камере. Име је изведено од латинског camera obscura, („мрачна комора”), што је био рани механизам за пројектовање слика у коме је цела просторија функционисала као унутрашњост модерних фотографских камера, осим што тада није постојао начин да се слика забележи него да се ручно нацрта. Камера може да снима видљиви спектар или било који други део електромагнетног спектра.

Реч камера потиче од camera obscura, што је латински за „тамну комору” и односи се на оригинални уређај који се користио за пројектовање 2Д слике на равну површину. Модерна фотографска камера је еволуирала из камере обскуре. Прву трајну фотографију снимио је 1825. године Жозеф Нисефор Нијепс.[1]

Историја[уреди | уреди извор]

Израз „камера“ потиче од „camera obscura“ (латински за мрачне собе).[2] Прототип камере обскуре коришћен је за посматрање потпуног помрачења Сунца бушењем мале рупе у једном зиду мрачног простора и пројектовањем пејзажа изван камере на супротни зид од рупе. Камеру обскуру је дизајнирао Леонардо да Винчи,[3] али Гернсајмово објашњење је да је Бејкон знао и посматрао помрачење. Порта је такође користио камеру обскуру као алатку за сликање уметника у својој књизи из 1558. Магија природе.[4]

Прву практичну камеру је 1685. развио Јохан Јен из Немачке и била је довољно мала да се носи.[5] То је било око 120 година пре него што су камере коришћене међу обичним људима. Прве камере су биле налик проналаску стакла, фокусирајући се на померање кутије са јединицом за снимање напред-назад и излагање фотоосетљиве плоче светлости за снимање слике. Године 1839. измишљена је дагеротипска фотографија Луја Дагера помоћу бакарних плоча и нашироко је коришћена у јавности.[6] Године 1841, Вилијам Фокс Талбот је изумео калатипску фотографију за снимање слика на папир.[7]

Камере су имале велики утицај на историју, као на пример када се помоћу камера осведочава страшна стварност. На пример, у белгијској колонији Конго почињено је грубо злостављање над онима који би прикупили мање од квоте гуме, те је неко камером пренео то свету. То је спречило поданике Леополда II да наставе са таквом праксом у Конгу.[8]

Током 2000-их, како су функције фотографије додате мобилним телефонима, камере су се постепено развијале.[9]

Заслон и дубинска оштрина[уреди | уреди извор]

Отвор за улаз светлости је опремљен заслоном („бленда”) и омогућава промену величине и количине светлости и тиме резултат осветљавања фотографисане сцене. Уједно важи правило да што је мањи отвор, то је ужи упадни зрак захваћеног објекта и његова слика је оштрија – са растућим заслоном расте и дубинска оштрина слике (поље испред и иза изоштреног објекта у коме ће се објекти бити оштро исцртани).

Захваљујући отвореном заслону f/5.6 оштар је само голуб док је позадина неоштра

Количина упадајућег светла зависи од жижне даљине објектива (која одређује просторни угао снимања), не користи се заслон у апсолутним вредностима већ се користи број заслона који изражава однос жижне даљине (обележен са „f“) и отвора заслона. Максимална вредност се зове светлосна јачина објектива. У случају да је објектив са променљивом жижном даљином (трансфокатор који се такође назива и зум) ова вредност зависи од употребљене жижне даљине и светлост објектива је већа за краћу жижну даљину (фокусна даљина).

Затварач[уреди | уреди извор]

Примарни задатак затварача је да брани улазак светлости на осетљиви слој филма у апарат када се са њиме не слика. Време отварања затварача приликом експозиције исто тако утиче на резултат сликања – што је дуже затварач отворен, то је више осветљен филм у камери и то се назива „време експозиције”. Ако је време експозиције веће јавља се неоштрина због покрета објекта. Кратком експозицијом покрет се може „замрзнути“ хватањем једног кратког тренутка.

Експозиција 1/200 sec што је проузроковало „заустављање“ тока воде

Објектив[уреди | уреди извор]

За тачно осликане фотографије камеру треба изоштрити да се зраци из објектива саставе и сусретну на правом месту на осетљивом слоју филма и ако то није случај тачка на објекту се не пресликава као тачка, и резултат би била неоштрина. Оштрина се подешава механизмом за изоштравање на објективу, која цео оптички склоп објектива помера напред и назад да би се зраци састали у равни осетљивог слоја (изузетак су апарати са фиксним фокусом - то су компактни фото-апарати или мобилни телефони код којих је јачина објектива мања и код којих је дубинска оштрина довољно велика).

Изоштравање се може обавити ручно или аутоматски (аутофокус) и решава се на два начина - активним одбијањем инфрацрвеног зрака од објекта који изоштрава камеру или пасивно када камера заоштрава „одока” где се мери контраст захваћене сцене. Како активно изоштравање искључује могућност промене објектива оно се употребљава само код компактних камера, док су рефлексни фото-апарати изоштравају пасивно и објектив се може променити.

Пасивно изоштравање не функционише у случају недостатка светла и у таквим случајевима се мора изоштрити ручно, а неки фото-апарати за овај случај имају уграђене мале лампе које осветљавају објекат снимања. Ове лампе за осветљавање објеката снимања могу имати и неки екстерни блицеви.

Подела камера[уреди | уреди извор]

Фото-апарати се могу поделити на неколико начина:

На основу осетљивог слоја[уреди | уреди извор]

Фото-апарат „Практика“
  • Камере које користе плоче - осетљиви слојеви су нанесени на стаклене плоче, код камера које су се развијале на почетку развоја фотографије 185. – 1880. године.
  • Камере које користе филм - осетљиви слој је нанесен на цеулоидни траку
  • Дигиталне камере - код којих се користи сензор осетљив на светло CCD или CMOS и захваћене информације се дигитално преносе у слике.

На основу конструкције[уреди | уреди извор]

  • Камере са тражилом - код којих фотограф компонује своју фотографију у тражилу - посебном прозору поред објектива - које не омогућава да се објекат снимања види кроз објектив, већ приближно показује шта би објектив могао да захвати.
  • Рефлексне камере - једнооке (SLR) – опремљене тражилом са рефлексним огледалцем, које је склопиво и омогућава да се сцена које се фотографише одреди кроз објектив. У ову категорију се могу сврстати и неправе рефлексне камере, које немају огледало и које приказују сцену фотографисања на екрану.
  • Двооке рефлексне камере - имају два објектива: горњи објектив ствара слику на мат плочи (стаклу) коју фотограф може да прати и доњи објектив, који служи за експозицију.

Паралакса[уреди | уреди извор]

Недостатак камера са тражилом и апарата са двооким огледалским апаратима је паралакса - просторна разлика између погледа који има фотограф пре снимања и резултатом снимања. На великим удаљеностима је утицај паралаксе занемарљив, али на мањим удаљеностима је теже компоновати сцену или предложак. Овај недостатак се јавља за предлошке који су удаљени мање од једног метра од објектива.

Марке камера[уреди | уреди извор]

Напомене[уреди | уреди извор]

  1. ^ Обично фото-апарат може да прави само фотографије, а камера само снимке. Мада, сви савремени примерци апарата могу и једно и друго, па су уједно и камере. Реч камера за фото-апарат потиче из енглеског језика јер се тамо за фото-апарат користи реч камера (енгл. camera).

Галерија модела[уреди | уреди извор]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „World's oldest photo sold to library”. BBC News. 21. 3. 2002. Приступљено 17. 11. 2011. „The image of an engraving depicting a man leading a horse was made in 1825 by Nicéphore Niépce, who invented a technique known as heliogravure. 
  2. ^ Lee, Gyu Hyun (2023-03-10). „영남대 박물관, '카메라 옵스큐라 속에 비친 코리아' 문화강좌 개설” [Yeungnam University Museum Opens Cultural Lecture on 'Korea Reflected in Camera Obscura']. 노컷뉴스. Приступљено 2023-06-26. 
  3. ^ Science Today (2023-03-17). „[사이언스 in Art] 호기심이 만든 천재 '레오나르도 다 빈치' ["Leonardo da Vinci," a genius created by curiosity]. YTN 사이언스 (на језику: корејски). Приступљено 2023-06-26. 
  4. ^ „초기 카메라 용도는 '그림 보조장치' [Initial camera usage is 'Picture aids']. 이웃집과학자 (на језику: корејски). 2018-01-23. Приступљено 2023-06-26. 
  5. ^ „[공감신문] '봄 여행 필수 아이템' 카메라 종류 바로알기” ['Spring travel must-have item' To know the type of camera right away]. 공감신문 (на језику: корејски). 2017-03-31. Приступљено 2023-06-26. 
  6. ^ Kim, Tae Gwun (2017-01-08). „[나는 역사다] 1월9일의 사람, 새 사진술 소개한 루이 다게르(1787~1851)” [Louis Daguerre (1787-1851), who introduced new photography, a man on January 9th]. www.hani.co.kr (на језику: корејски). Приступљено 2023-06-26. 
  7. ^ Lee, Yun Sun (2019-01-12). „사진술에 빛의 연구를 더하다! ‘윌리엄 헨리 폭스 탤벗’ [인포그래픽_세계인물편]” [Add the study of light to photography! William Henry Fox Talbot]. 시선뉴스 (на језику: корејски). Приступљено 2023-06-26. 
  8. ^ Park, Min Seek (2022-06-11). „콩고 국민들 손목 잘랐던 벨기에 유감 표명했지만...” [The Congolese people expressed regret for cutting their wrists, but...]. 한국일보 (на језику: корејски). Приступљено 2023-06-26. 
  9. ^ Kim, Dong Gwang (2007-09-05). „디카가 휴대전화에 들어간 까닭은 : 과학 : 문화&과학 : 한겨레21” [The reason why the digital camera went into the cell phone is because]. legacy.www.hani.co.kr. Приступљено 2023-06-26. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]