Хабанија

Координате: 33° 22′ 55″ С; 43° 34′ 38″ И / 33.381944° С; 43.577222° И / 33.381944; 43.577222
С Википедије, слободне енциклопедије
Хабанија
الحبانية
Административни подаци
Држава Ирак
Становништво
Становништво
 — 2018.32.300
Географске карактеристике
Координате33° 22′ 55″ С; 43° 34′ 38″ И / 33.381944° С; 43.577222° И / 33.381944; 43.577222
Хабанија на карти Ирака
Хабанија
Хабанија
Хабанија на карти Ирака
Поштански број31008

Хабанија (енгл. Habbaniyah, арап. الحبانية‎) је град у централном Ираку, око 70 км западно од Багдада.[1] Град лежи на западној обали Еуфрата, у близини истоименог језера. По попису из 2018, град је имао 32.300 становника.

У Хабанији се налази један од најважнијих војних аеродрома у Ираку.[1]

У Другом светском рату, у граду се налазио британски војни аеродром, РАФ Хабанија, око кога су у априлу и мају 1941. вођене главне борбе англо-ирачког рата.[1]

Опсада Хабаније (1941)[уреди | уреди извор]

Опсада Хабаније (1941)
Део Англо-ирачког рата током Другог светског рата

Хабанија на мапи Ирака током Другог светског рата.
Време2. мај-7. мај 1941.[2]
Место
Исход Британска победа.
Сукобљене стране
 Велика Британија  Ирак
 Трећи рајх
Команданти и вође
Уједињено Краљевство Хари Смарт Ирак Рашид Али ал Гајлани
Јачина
Уједињено Краљевство 2.200 војника[2]
Уједињено Краљевство 82 авиона[3]
Ирак 9.000 војника[3]
Ирак 50 топова[3]Ирак 60 авиона[3]
Нацистичка Њемачка 1 ескадрила[2]
Жртве и губици
40 мртвих и рањених
22 авиона уништена
400 заробљеника
10 оклопних кола
12 топова[3]
60 авиона уништено[3]

Позадина[уреди | уреди извор]

После про-немачког државног удара у Ираку, 1. априла 1941, збачена је дотадашња про-британска влада и отказан војни споразум са Великом Британијом из 1930. У одговор, Британци су одбили да признају нову владу и 18. априла у Басри искрцали 1 индијску бригаду. Нова ирачка влада Рашид Али ал-Гајланија одлучила је да нападне Британце, чије су главне снаге у Ираку биле сконцентрисане у Хабанији.[2]

Битка[уреди | уреди извор]

Очекујући да непријатељства отпочну, Британци су у ваздухопловној бази у Хабанији прикупили све расположиве снаге - нешто преко 2.200 војника (Британаца и њима наклоњених Ирачана) и око 9.000 ненаоружаних цивила.[2]Уз то, ваздухопловна база и пилотска школа уз њу располагале су са 82 авиона разних типова, већином застарелих, од којих су формиране 4 ескадриле.[3] Гајлани је 2. маја затражио помоћ од Немаца и ирачке трупе су опселе Хабанију, али је нису могле заузети, мада их је подржавала немачка авијација која је средином маја пребазирала неке јединице у Сирију и Ирак; нису успеле да униште ни индијску бригаду у Басри.[2]

Британци су брзо прешли у противнапад: из Палестине је упућен у Ирак одред састављен од арапских и британских јединица[2] - 1 моторизована бригада под називом Хабфорс (енгл. Habforce)[3] - са задатком да деблокира Хабанију и заузме Багдад. Британска авијација напала је немачке аеродроме у Сирији, а одбрана Хабаније, уз издашну подршку ваздухопловства, нанела је опсадним снагама осетне губитке у живој сили и наоружању и принудила их да се повуку 7. маја.[2]

Последице[уреди | уреди извор]

Немци су против Хабаније и одреда из Палестине ангажовани мање снаге, пошто су управо у то време завршавали припреме за инвазију на Крит; Хитлерова директива о пружању помоћи Ираку од 23. маја дошла је прекасно. Палестински одред Хабфорс је стигао у већ деблокирану Хабанију 18. маја, а већ 27. маја британске снаге из Хабаније су кренуле на Багдад, који су заузеле 1. јуна. Про-осовинска ирачка влада је већ 30. маја напустила земљу, чиме је англо-ирачки рат ефективо завршен у корист Велике Британије.[2]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в Гажевић, Никола (1972). Војна енциклопедија (књига 3). Београд: Војноиздавачки завод. стр. 642—643. 
  2. ^ а б в г д ђ е ж з Гажевић, Никола (1975). Војна енциклопедија (књига 9). Београд: Војноиздавачки завод. стр. 380. 
  3. ^ а б в г д ђ е ж Черчил, Винстон (1965). Други светски рат (књига 3). Београд: Просвета. стр. 231—244.