Пређи на садржај

Халфорд Макиндер

С Википедије, слободне енциклопедије
Халфорд Џон Макиндер
Лични подаци
Датум рођења(1861-02-15)15. фебруар 1861.
Место рођењаГејнсбороу, Уједињено Краљевство
Датум смрти6. март 1947.(1947-03-06) (86 год.)

Халфорд Џон Макиндер (Гејнсбороу, 15. фебруар 18616. март 1947) био је енглески географ, академик и политичар.

Сматра се једним од оснивача геополитике и геостратегије. Био је први директор универзитетског стручног колеџа у Редингу (који је постао Универзитет Рединг) од 1892. до 1903. и директор Лондонске школе економије од 1903. до 1908. године. Док је хонорарно наставио академску каријеру, био је и члан парламента Глазгова Камлачија од 1910. до 1922. године. Од 1923. био је професор географије на Лондонској школи економије.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Макиндер је рођен у Гејнсбороу, Линколншир, у Енглеској, као син доктора, и школовао се у гимназији краљице Елизабете у Гејнсбороу, Епсом колеџу и Крист Черчу у Оксфорду. На Оксфорду је почео да студира природне науке, специјализујући зоологију код Хенрија Нотиџа Мозлија, који је био природњак у експедицији Челенџера. Када се окренуо проучавању историје, приметио је да се враћа „старом интересовању и да се бави модерном историјом са идејом да види како ће се теорија еволуције појавити у људском развоју“. Био је снажан заговорник третирања и физичке географије и људске географије као једне дисциплине. Макиндер је био председник Оксфордске уније 1883.[1]

Дипломирао је биологију 1883. и дипломирао је модерну историју следеће године.[2]

Године 1904. Макиндер је у Краљевском географском друштву дао рад на тему „ Географски стожер историје“, у коме је формулисао теорију Хартленда.[3][4] Ово се често сматра кључним, ако не и кључним моментом геополитике као области проучавања, иако Макиндер није користио тај термин. Док је Хеартланд теорија у почетку добијала мало пажње изван географије, ова теорија ће касније имати одређени утицај на спољну политику светских сила.[5] Вероватно разочаран што није добио пуну столицу, Макиндер је напустио Оксфорд и постао директор Лондонске школе економије исте године.[6] После 1908. концентрисао се на заговарање империјалног јединства и држао предавања само повремено.[7] Неуспешно се кандидовао као либерални униониста на допунским изборима за Хавицк Бургхса 1909. године. Изабран је у парламент у јануару 1910. као члан либералног униониста у изборној јединици Глазгов Камлачи и поражен је 1922. као униониста. Проглашен је витезом (sir) 1920. за своје заслуге као посланик.

Макиндеров рад утро је пут за успостављање географије као посебне дисциплине у Уједињеном Краљевству. Његова улога у подстицању наставе географије је вероватно већа од улоге било ког другог британског географа.

Макиндеру се често приписује увођење два нова термина у енглески језик: „манпавер“ и „хартленд“.

Године 1944. добио је медаљу Чарлса П. Дејлија од Америчког географског друштва, а 1945. је награђен медаљом покровитеља Краљевског географског друштва за заслуге у унапређењу еографије.[8]

Хартленд теорија и уопштено говорећи класична геополитика и геостратегија били су изузетно утицајнe у креирању америчке стратешке политике током периода Хладног рата а вероватно и касније.[9] Теорија је поново актуеилозвана у контексту примене на кинеску иницијативу Појас и пут.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Edmund W. Gilbert (1972). British Pioneers in Geography. Newton Abbot, David & Charles. стр. 141. 
  2. ^ Sloan, Geoffrey R. (1. 1. 1988). Geopolitics in United States Strategic Policy, 1890–1987. St. Martin's Press. стр. 6. ISBN 9780312019549. 
  3. ^ MacKinder, H. J. (1904). „The Geographical Pivot of History”. Geographical Journal. 23 (4): 421—37. Bibcode:1904GeogJ..23..421M. JSTOR 1775498. doi:10.2307/1775498. 
  4. ^ Pascal Venier (децембар 2004). „The Geographical Pivot of History and Early 20th Century Geopolitical Culture” (PDF). Geographical Journal. 170 (4): 330—336. doi:10.1111/j.0016-7398.2004.00134.x. Архивирано из оригинала 15. 12. 2007. г. Приступљено 22. 8. 2009. .
  5. ^ G. R. Sloan, "Sir Halford Mackinder: The heartland theory then and now", in C. S. Gray and G. R. Sloan (eds.), Geopolitics, Geography and Strategy. London: Frank Cass, pp. 15–38.
  6. ^ Galli, Giorgio (1. 4. 2016). Hitler and the magic Nazism (Hitler e il Nazismo magico) (на језику: италијански). Trabesaleghe (Padua, IT): Rizzoli. стр. 76. ISBN 978-88-17-00634-7.  See chapter 3: "Astrology and Geopolitics" (Astrologia e geopolitica).
  7. ^ Blouet, Brian W. (2004). „The imperial vision of Halford Mackinder”. Geographical Journal. 170 (4): 322—329. Bibcode:2004GeogJ.170..322B. doi:10.1111/j.0016-7398.2004.00133.x. 
  8. ^ „List of Past Gold Medal Winners” (PDF). Royal Geographical Society. Архивирано из оригинала (PDF) 27. 09. 2011. г. Приступљено 24. 8. 2015. 
  9. ^ Sloan, G.R. Geopolitics in United States Strategic Policy, Brighton: Wheatsheaf Books, 1988.

Литература

[уреди | уреди извор]