Антропогеографија

Из Википедије, слободне енциклопедије

Антропогеографија је део друштвене географије. Бави се проучавањем односа између природне средине и човека, просторног размештаја људи, као и културних и привредних одлика простора.

Настанак науке и развој[уреди]

Оснивач антропогеографије је немачки научник Фридрих Рацел (нем. Friedrich Ratzel). Из ове науке су се развиле остале друштвеногеографске дисциплине: географија становништва, географија насеља, економска географија, политичка географија и др.

У Србији се њоме бавио и на светски научни ниво уздигао Јован Цвијић у делима Антропогеографски проблеми Балканског полуострва (Бг 1902) и Балканско полуострво и јужнословенске земље, које је најпре објављено на француском (Париз 1918), а потом на српском језику (1: Зг 1922; 2: Бг 1931).

Под Цвијићевим руководством из антропогеографије су се развиле посебне научне области:

  • географија становништва
  • географија насеља
  • етнологија
  • економска, социјална и политичка географија

Литература[уреди]

  • Мастило, Наталија (2005): Речник савремене српске географске терминологије, Географски факултет, Београд
  • В. С. Радовановић, Јован Цвијић, Бг 1957.