Харалд III
| Харалд III Строги | |
|---|---|
Новчић са ликом Харалда, краља Норвешке. | |
| Лични подаци | |
| Пуно име | Харалд Сигурдсон |
| Датум рођења | око 1015. |
| Место рођења | Рингерик, Норвешка |
| Датум смрти | 25. септембар 1066. (50/51 год.) |
| Место смрти | Стемфорд Бриџ, Јорк, Енглеска |
| Супружник | Јелисавета Јарославовна Кијевска[а], Тора Торбергсдатер |
| Потомство | Магнус II Норвешки, Олаф III Норвешки |
| Родитељи | Сигурд Сир Аста Гудбрандсдатер |
| Династија | Хардрада |
| Краљ Норвешке | |
| Период | 1047–1066. |
| Претходник | Магнус Добри |
| Наследник | Магнус II Норвешки |
Харалд III Строги (норв. Harald III Haardraade) био је норвешки краљ од 1047. до 25. септембра 1066. У младости се истакао у византијској служби, као члан чувене варјашке гарде византијских царева.[1]
Биографија
[уреди | уреди извор]После битке код Стиклесте (норв. Stiklestad) 29. јула 1030. пребегао је у Новгород, затим у Цариград (1033) где постаје командант царске гарде, са којом предузима успеле походе у Италију, Сицилију, северну Африку и на Јерусалим. Византију напушта 1042. и долази у Шведску где ступа у савез са данским краљем Свеном II (дан. Sven Estrithson) против норвешког краља Магнуса I (норв. Magnus I Olafsson). Ускоро је постао савладар Магнуса I, а када је он умро (1047), и краљ целе Норвешке. Покушао је да овлада Данском, али без успеха. Предузео је инвазију на Енглеску 1066. и стигао до Јорка, али га је енглески краљ Харолд II победио код Стемфордбриџа (енгл. Stamfordbridge) 25. септембра 1066, где је и погинуо.[1]
Напомене
[уреди | уреди извор]- ^ Кћер Јарослава Мудрог.
Референце
[уреди | уреди извор]Литература
[уреди | уреди извор]- Гажевић, Никола (1972). Војна енциклопедија. Београд: Војноиздавачки завод.