Хајдучка чесма
| Хајдучка чесма | |
|---|---|
 Хајдучка чесма на Кошутњаку | |
| Опште информације | |
| Место | Београд |
| Општина | Чукарица |
| Држава |  Србија |
| Координате | 44° 45′ 58″ С; 20° 26′ 09″ И / 44.766° С; 20.43595° И |
| Време настанка | крај 18. века |
| Тип културног добра | чесма и Споменик |
| Надлежна установа за заштиту | Градска општина Чукарица |
| www | |
Хајдучка чесма једна је од најстаријих београдских чесама са изворском водом и један од симбола Београда. Налази се у источном делу београдског парка Кошутњак, у његовом подножју, са десне стране пута који води до Пионирског града.[1] Околни простор представља заштићени природни резерват.[2] Поузданих података о времену када је овај извор претворен у јавну чесму нема, али се предпоставља да је сама чесма подигнута у 18. веку, за време владавине кнеза Милоша и његовог сина Михаила, кад је Кошутњак претворен у ловиште.[3]
Историјат
[уреди | уреди извор]Порекло имена ове чесме није познато, као ни када је тачно подигнута, али се претпоставља да је то било крајем 18. века. Као чесма уређена је у доба кнеза Милоша и његовог сина кнеза Михајла, у време када је Кошутњак претворен у ловиште.[1] Према неким изворима, уређена је 1828. године.[2]
О Хајдучкој чесми има мало сачуваних записа. Први у коме се она помиње је тестамент Доситеја Обрадовића, у коме је изнео жељу да буде сахрањен поред Хајдучке чесме. У каснијем запису, из 1828. године, спомиње се уређење чесме, а у запису из 1904. првомајски скуп српских социјалиста који је поред ње одржан. Запис у „Београдским општинским новинама“ из 1937. године каже: „Хајдучка чесма у Кошутњаку озидана каменом. Зид дуг 4-5 метара, а висок до 3 метра. У зиду се налазе три удубљења и у сваком по једна славина. Вода тече само из једне славине и то врло слабо.“[4]
Хајдучка чесма место је многих историјских и културних догађаја, који су се десили у њеној близини. Обновљена је између 2001. и 2003. године.
Место погибије кнеза Михајла
[уреди | уреди извор]Недалеко од Хајдучке чесме налази се место погибије кнеза Михајла Обреновића.. На пропланку на којем је 29. маја 1868. године убијен, налази се подзидана зараван са ниским каменим стубовима између којих је разапет масивни украсни ланац. Место уоквирује ограда од кованог гвожђа.[1]
Првомајски уранак
[уреди | уреди извор]Кошутњак је средином 20. века постао веома популарно излетиште Београђана. Нити један велики празник није могао да прође без масовног окупљања у овом парку. Као велико излетиште први пут спомиње 1904. године, када су српски социјалисти управо поред Хајдучке чесме[4] по први обележели 1. мај.[5]
Концерти код Хајдучке чесме
[уреди | уреди извор]Идеја да се на простору код Хајдучке чесме на Топчидеру одржавају музички догађаји није нова. Први је на овом месту концерт организовао Зоран Мишчевић са својом групом Силуете још 1969. године. Ту је 1972. и 1973. свирала и група Поп машина (касније Рок машина), на челу са Робертом Немечеком. На другом концерту, 1973. као једна од предгрупа је свирала и група Јутро, од које се касније формирало Бијело дугме.[6]
Хајдучка чесма посебно је постала популарна после 1977. године када је у близини одржан концерт рок групе Бијелог дугмета, који се сматрао југословенским Вудстоком. Овом догађају присуствало је око 80.000 посетилаца.[2] Концерт код Хајдучке чесме сматра се једним од најчувенијих концерата седамдесетих година у тадашњој Југославији.[7]
Изглед
[уреди | уреди извор]
Садашњи изглед чесме датира с краја XIX века са каменим деловима профилације, док су остале површине покривене вештачким каменом у XX веку.
Фасада чесме је обликована у неоренесансном стилу, са класичним соклом, три засведене нише са лулама за воду, које су по вертикали подељене јонским пиластерима, и профилисаним кровним венцем. Чесма је широка 55 цм, а укупна висина фасадног дела је 350 цм.[1]
Исправност воде
[уреди | уреди извор]Вода са овог извора некада је била позната као добра.[8] У народу се чак веровало и да је лековита, али за то никада није било званичних доказа.[3] Према подацима Градског завода за јавно здравље, тренутно (август 2026) није безбедна за пиће.[9]
Види још
[уреди | уреди извор]- Београдске јавне чесме
- Концерт код Хајдучке чесме
- Концерт код Хајдучке чесме (музички албум)
- Шума храста лужњака и граба код Хајдучке чесме
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в г Vujović, Branko (2003). Beograd : kulturna riznica. Beograd: Idea. ISBN 978-86-7547-053-3.
- ^ а б в „HAJDUČKA ČESMA I SPOMEN OBELEŽJE KNEZU MIHAILU”. Beotura. Приступљено 2026-04-08.
- ^ а б „HAJDUČKA ČESMA U KOŠUTNJAKU: Jedna od najstarijih i najmisterioznijih u Beogradu”. www.beograd.rs (на језику: српски). Приступљено 2026-04-08.
- ^ а б Bunjac, Vladimir (1986). Česme i fontane Beograda. Beograd: Turistička štampa.
- ^ „HAJDUČKA ČESMA U KOŠUTNjAKU”. Turistička organizacija Čukarica. 2020-11-09. Приступљено 2026-04-08.
- ^ Nikolić, M.S.; Dvizac, R.R. (septembar 1981). „Bu-bu, gu-gu, gili-gili, aaaaaaaa!!!”. Reporter. Uživo u Jugoslaviji. Приступљено 5. 10. 2019.
- ^ „Mesto koje je svedok istorije i početka bunta”. blic.rs. Приступљено 27. 9. 2018.
- ^ Leko, Milan (2003). Beogradske ulice i trgovi. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. ISBN 978-86-17-10816-6.
- ^ „Градски завод за јавно здравље - Београд - Јавне чесме”. www.zdravlje.org.rs. Приступљено 01. 08. 2026.
