Хајдучке и ускочке пјесме

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Хајдучке и ускочке пјесме су циклус српске епске народне поезије из периода османске власти. Правилнији назив за пјесме из овог периода био би пјесме средњих времена, јер поред пјесама о хајдуцима и ускоцима у овом циклусу има пјесама о дешавањима из међународне историје (османски покушај освајања Беча, туско-руски ратови) или о односу хришћанске (српске) цркве и Османског царства. У хајдучком и ускочком циклусу нема довољне повезаности, ни јединственог прегледа догађаја, па се дешава да исти ликови, посебно турски, гину више пута.[1]

Пјесме о временима османске владавине, као и преткосовске и косовске пјесме, сабирају се у више тематских кругова, у чијем средишту су јунаци или групе јунака, као што су: круг око Старине Новака и његове дружине и његовог сина Грујице, круг око Мијата Томића, око Баје Пивљанина, круг око сењских ускока гдје су главни јунаци Сењанин Иво, Сењаних Тадија, Комнен Барјактар и други, круг око котарских ускока, где се јављају Стојан Јанковић, његов отац Јанко Митровић, Илија Смиљанић, Вук Мандушић и многи други.[1]

У хајдучки и ускочки циклус спадају сљедеће пјесме:

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 Деретић 2001, стр. 48.

Литература[уреди]