Хенри Персел
| Хенри Персел | |
|---|---|
Портрет Џона Клостермана, око 1695. | |
| Лични подаци | |
| Пуно име | Хенри Персел |
| Датум рођења | 10. септембар 1659. |
| Место рођења | Вестминстер, Лондон, Енглеска, |
| Датум смрти | 21. новембар 1695. (36 год.) |
| Место смрти | Лондон, Енглеска, |
| Композиторски рад | |
| Период | Барок |
| Најважнија дела | |
Хенри Персел (енгл. Henry Purcell; Вестминстер, око 10. септембра 1659 — Лондон, 21. новембар 1695) био је енглески композитор из епохе барока. Иако је у своје дело уграђивао италијанске и француске стилске елементе, сматра се једним од највећих енглеских композитора који је створио аутентичан енглески барокни стил.[1]
Биографија
[уреди | уреди извор]
Хенри Персел је рођен у Вестминстеру у Лондону. Његов отац, Хенри Персел старији, такође је био музичар и џентлмен Краљевске капеле, а и његов млађи брат, Данијел Персел, био је плодан композитор. Након очеве смрти 1664. године, о Хенрију се старао ујак Томас, који му је омогућио да буде примљен као хорски певач у Краљевску капелу.[2]
Музичко образовање је стекао код истакнутих музичара тог доба, као што су Хенри Кук и Пелам Хамфри, а касније и Џон Блоу. Након што му је глас мутирао 1673. године, постао је помоћник градитеља оргуља. Године 1679. Блоу се повукао са места оргуљаша Вестминстерске опатије у корист Персела, који је ту дужност обављао до своје смрти. Касније је постао и оргуљаш Краљевске капеле.
Персел је умро на врхунцу каријере, у 36. години живота. Сахрањен је у Вестминстерској опатији, испод оргуља. На његовом надгробном споменику пише: "Овде лежи Хенри Персел, Esq., који је напустио овај живот и отишао на оно Блажено Место где се једино Његова хармонија може надмашити."[2]
Стваралаштво
[уреди | уреди извор]Персел је радио у многим жанровима, од музике за краљевски двор и цркву до позоришта. Његово стваралаштво обухвата преко 100 песама, антеме, оде, композиције за чембало и оргуље, као и музику за драме.
Опере и сценска музика
[уреди | уреди извор]Иако је писао музику за бројне позоришне комаде, једина права опера коју је Персел компоновао је Дидона и Енеј (1689). Ово дело се сматра првом великом енглеском опером и представља ремек-дело барокне опере.
Поред тога, створио је низ "полу-опера", где се музички и певани делови смењују са говорним дијалозима. Најпознатије су:
- Краљ Артур (1691)
- Вилинска краљица (1692), адаптација Шекспировог Сан летње ноћи
- Диоклецијан (1690)
- Индијска краљица (1695)
Наслеђе
[уреди | уреди извор]Након смрти, Перселов углед је наставио да расте. Његови савременици, попут Џона Блоуа, одали су му почаст, а његова музика за сахрану краљице Марије II изводи се на свакој британској државној сахрани од тада.
Персел је имао снажан утицај на композиторе енглеске музичке ренесансе почетком 20. века, посебно на Бенџамина Бритна, чије је дело Водич кроз оркестар за младе засновано на теми из Перселовог Абделазара. И данас, Персел се сматра једним од највећих енглеских композитора свих времена.
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Holman, Peter; Thompson, Robert (2001). „Purcell, Henry(ii)”. Grove Music Online. Oxford: Oxford University Press. ISBN 9781561592630. doi:10.1093/gmo/9781561592630.article.6002278249.
- ^ а б Westrup, Jack A. (1975). Purcell. London: Dent & Sons. ISBN 9780460031384 Проверите вредност параметра
|isbn=: checksum (помоћ).
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Хенри Персел (бесплатне песме за субјекат) на сајту IMSLP (језик: енглески)