Херијет Бичер Стоу

Из Википедије, слободне енциклопедије
Харијет Бичер Стоу
Harriet Beecher Stowe - Project Gutenberg eText 16786.jpg
Харијет Бичер Стоу
Пуно име Харијет Елизабет Бичер Стоу
Датум рођења (1811-06-14)14. јун 1811.
Место рођења Личфилд
САД
Датум смрти 1. јул 1896.(1896-07-01) (85 год.)
Место смрти Хартфорд
САД
Занимање писац
Родитељи Лајман Стоу
Роксана Фут Бичер
Најважнија дела

Потпис

Харијет Елизабет Бичер Стоу (енгл. Harriet Beecher Stowe; Личфилд, 14. јун 1811[1]Хартфорд, 1. јул 1896[2]) била је аболициониста и писац више од 10 књига, од којих је најчувенија Чича Томина колиба, која описује живот у ропству[3] и која је први пут објављена у наставцима 1851. и 1852 у аболиционистичком гласилу National Era.[4]

Живот и дело[уреди]

Харијет Елизабет Бичер је рођена 14. јуна 1811. у Личфилду, у Конектикату, као седма од деветоро деце и најмлађа кћерка Лајмана Бичера, конгрегационалистичког свештеника, и Роксане Фут Бичер. Након што је њена мајка умрла од туберкулозе 1816. године, њен отац се оженио са Херијет Портер, са којом је имао још четворо деце. С обзиром да је потицала из веома утицајне породице, Харијет је имала прилику да се образује у веома угледној школи – Женској академији у Личфилду (Litchfield Female Academy), где је уписана 1819. године.[5] Још од малих ногу показивала је велики потенцијал, такав да је њен отац, свестан потешкоћа са којима ће се сусрести због тога што је жена, наводно једном рекао да му је жао што се није родила као мушкарац.[6]

Године 1824. преселила се у Хартфорд како би похађала једну од првих образованих институција за жене (Hartford Female Seminary) коју је основала и водила њена сестра Кетрин Е. Бичер.[7] Не само да је ту добила академско образовање које је у то доба било углавном доступно само мушкарцима, већ је и убрзо и сама почела да подучава (од 1827. године).[8] Почела је да пише средином двадесетих година 19. века, а њена прва дела су један теолошки есеј и недовршена трагедија у бланкверсу „Клеон” (1825). Њена прва објављена дела су приче за часопис Western Monthly Magazine (1833).[9]

Године 1832. са породицом се преселила у Синсинати (Кентаки).[10] Године које је провела у Синсинатију, према неким изворима, представљају кључни период у животу Харијет Бичер Стоу, јер се тада изградила и као предавач, и као писац. [11] До 1837. године била је асистент на Западњачком институту за жене, који је такође основала њена сестра Кетрин, а 1836. удала се за Келвина Елиса Стоуа, професора библијске књижевности у школи њеног оца, са којим је имала седморо деце.[12] У Синсинатију се такође по први пут сусрела са проблемом робовласништва, а како су и њена и мужевљева породица били противници ропства, убрзо су се придружили аболиционистичком покрету. [13]

Слике ропства са којима се сусретала током живота у држави Кентаки поново ће оживети у чувеном роману Чича Томина колиба. [14] Овај роман написала је у Брансвику, Мејн, где се преселила 1850. године. Роман је најпре објављиван у наставцима у часопису National Era, а у целини је први пут објављен 1852. године. Преведен је на најмање двадесет и три језика и доживео је велики успех, али је и жестоко нападан на „робовласничком Југу“ САД. [15] Године 1856. објавила је још један антиробовласнички роман (Dred: A Tale of the Great Dismal Swamp), али он није доживео успех.[16]

Од 1852. до 1864. живела је у Андоверу, у Масачусетсу, да би се, након што се њен муж пензионисао, поново преселила у Хартфорд. Док је живела у Андоверу објавила је још неколико романа, који представљају хронике живота у Новој Енглеској.[17] Такође је објављивала чланке у часопису Atlantic Monthly, што јој је доносило профит све до 1869. када је часопис изгубио више од 15,000 претплатника због њеног чланка „Права прича о животу Лејди Бајрон“ („The Truе Story of Lady Byron’s Wife“), где је представила њене брачне проблеме и развод од чувеног песника. Ипак, ово је није спречило да чланак прошири и објави као књигу под насловом Одбрана Лејди Бајрон (Lady Byron Vindicated)[18] Поред поменутих дела, Харијет Бичер Стоу је писала и објављивала и књиге за децу. [19] Умрла је у Хартфорду 1. јула 1896, у 85. години, од можданог удара.[20]

Чича Томина колиба[уреди]

Роман Чича Томина колиба објављен је 20. марта 1852. године и само годину дана након објављивања распродат је у преко 300,000 примерака широм Сједињених Америчких Држава и у преко 2 милиона примерака широм света. [21] Овај роман је, према многим изворима, један од узрока због којих је избио Амерички грађански рат (1861-1865). Веома је позната прича о томе како је Харијет Бичер Стоу једном приликом посетила Абрахама Линколна у Белој кући, а он ју је поздравио речима: „То је та мала жена због које је избио велики рат.” [22] [23] Као главни повод за писање овог романа наводи се доношење Закона о одбеглим робовима 1850. године, који је захтевао да се сви одбегли робови, након што их ухвате, морају вратити својим господарима.[24]

Иако је у наслову романа истакнут један лик, Чича Томина колиба се заправо бави двема причама, чији су протагонисти двојица Црнаца - Том и Џорџ Харис, који покушавају да се одупру дехуманизацији коју намеће ропство. На почетку романа, породице обојице главних ликова погођене су истом несрећом - њихови чланови биће продати другим робовласницима. [25] На овај начин, Херијет Бичер Стоу приказује како је ропство раздирало породице и везе између родитеља и деце, мужа и жене, што је за њу један од најстрашнијих последица робовласништва. [26] Док прича Џорџа Хариса прати раздвајање једне породице и потешкоће које пролазе до поновног, коначног уједињења, чича Томина прича представља његово жртвовање и мирно прихватање свих недаћа које су га снашле.[27] На тај начин, чича Тома је представљен као хришћански мученик, односно неко ко трпи овоземаљске муке, црпећи снагу из несаломиве вере у оноземаљско постојање - у бољи живот који ће бити награда за све претрпљене недаће.[28] Чича Томина патња и смрт дали су подстрек младом Џорџу Шелбију (сину његовог господара) да ослободи све робове који су били у власништву његове породице и тако главни лик овог романа постаје истински херој, који је страдао за опште добро.[29] Стога, без обзира на то што овај роман има доста слабости на пољу нарације, то је једно снажно дело, чија се вредност темељи на моћним ликовима.[30]

Референце[уреди]

  1. McFarland, Philip. Loves of Harriet Beecher Stowe. New York: Grove Press. 2007: 112. ISBN 978-0-8021-4390-7.
  2. Wilson, Scott. Resting Places: The Burial Sites of More Than 14,000 Famous Persons, 3d ed.: 2 (Kindle Location 45342). McFarland & Company, Inc., Publishers. Kindle Edition.
  3. Vollaro, Daniel R. 'Lincoln, Stowe, And The Little Woman/Great War' Story: The Making, And Breaking, Of A Great American Anecdote'. Journal of the Abraham Lincoln Association 30.1 (2015): 1. Web. 30 Mar. 2015.
  4. Hedrick, Joan D. (1. 6. 1995). Harriet Beecher Stowe: A Life. Oxford University Press. стр. 208. ISBN 978-0-19-802310-4. 
  5. Weinstein, Cindy. The Cambridge Companion to Harriet Beecher Stowe. Cambridge University Press. стр. xi. ISBN 978-0-511-22184-2. 
  6. Robbins, Sarah. The Cambridge Introduction to Harriet Beecher Stowe. Cambridge University Press. стр. 3. ISBN 978-0-511-27388-9. 
  7. Weinstein, Cindy. The Cambridge Companion to Harriet Beecher Stowe. Cambridge University Press. стр. xi. ISBN 978-0-511-22184-2. 
  8. Weinstein, Cindy. The Cambridge Companion to Harriet Beecher Stowe. Cambridge University Press. стр. xi. ISBN 978-0-511-22184-2. 
  9. Bloom, Harold. Bloom's Guides: Uncle Tom's Cabin. Bloom's Literary Criticism. ISBN 978-0-7910-9789-2. 
  10. Weinstein, Cindy. The Cambridge Companion to Harriet Beecher Stowe. Cambridge University Press. ISBN 978-0-511-22184-2. 
  11. Robbins, Sarah. The Cambridge Introduction to Harriet Beecher Stowe. Cambridge University Press. ISBN 978-0-511-27388-9. 
  12. Bloom, Harold. Bloom's Guides: Uncle Tom's Cabin. Bloom's Literary Criticism. ISBN 978-0-7910-9789-2. 
  13. Bloom, Harold. Bloom's Guides: Uncle Tom's Cabin. Bloom's Literary Criticism. ISBN 978-0-7910-9789-2. 
  14. Robbins, Sarah. The Cambridge Introduction to Harriet Beecher Stowe. Cambridge University Press. ISBN 978-0-511-27388-9. 
  15. Bloom, Harold. Bloom's Guides: Uncle Tom's Cabin. Bloom's Literary Criticism. ISBN 978-0-7910-9789-2. 
  16. Bloom, Harold. Bloom's Guides: Uncle Tom's Cabin. Bloom's Literary Criticism. ISBN 978-0-7910-9789-2. 
  17. Bloom, Harold. Bloom's Guides: Uncle Tom's Cabin. Bloom's Literary Criticism. ISBN 978-0-7910-9789-2. 
  18. Bloom, Harold. Bloom's Guides: Uncle Tom's Cabin. Bloom's Literary Criticism. ISBN 978-0-7910-9789-2. 
  19. Bloom, Harold. Bloom's Guides: Uncle Tom's Cabin. Bloom's Literary Criticism. ISBN 978-0-7910-9789-2. 
  20. Weinstein, Cindy. The Cambridge Companion to Harriet Beecher Stowe. Cambridge University Press. ISBN 978-0-511-22184-2. 
  21. Bloom, Harold. Bloom's Guides: Uncle Tom's Cabin. Bloom's Literary Criticism. стр. 7. ISBN 978-0-7910-9789-2. 
  22. Bloom, Harold. Bloom's Guides: Uncle Tom's Cabin. Bloom's Literary Criticism. стр. 11. ISBN 978-0-7910-9789-2. 
  23. Weinstein, Cindy. The Cambridge Companion to Harriet Beecher Stowe. Cambridge University Press. стр. 1. ISBN 978-0-511-22184-2. 
  24. Robbins, Sarah. The Cambridge Introduction to Harriet Beecher Stowe. Cambridge University Press. стр. 31. ISBN 978-0-511-27388-9. 
  25. Robbins, Sarah. The Cambridge Introduction to Harriet Beecher Stowe. Cambridge University Press. стр. 36. ISBN 978-0-511-27388-9. 
  26. Bloom, Harold. Bloom's Guides: Uncle Tom's Cabin. Bloom's Literary Criticism. стр. 17. ISBN 978-0-7910-9789-2. 
  27. Robbins, Sarah. The Cambridge Introduction to Harriet Beecher Stowe. Cambridge University Press. стр. 36. ISBN 978-0-511-27388-9. 
  28. Bloom, Harold. Bloom's Guides: Uncle Tom's Cabin. Bloom's Literary Criticism. стр. 20. ISBN 978-0-7910-9789-2. 
  29. Robbins, Sarah. The Cambridge Introduction to Harriet Beecher Stowe. Cambridge University Press. ISBN 978-0-511-27388-9. 
  30. Bloom, Harold. Bloom's Guides: Uncle Tom's Cabin. Bloom's Literary Criticism. стр. 7. ISBN 978-0-7910-9789-2. 

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]