 | Овај чланак је започет или проширен кроз пројекат семинарских радова. Потребно је проверити превод, правопис и вики-синтаксу. Када завршите са провером, допишете да након |проверено=. |
У нумеричкој анализи, Хермитова интерполација, названа по француском математичару Шарл Ермиту је метод интерполације. Тако створен Хермитов полином је сличан Њутновом интерполационом полиному у томе што су оба настала од рачунања са подељеним разликама.
Међутим, за разлику од Њутнове интерполације, Хермитова одређује непознату функцију и за дату вредност и за дату вредност у првих m извода. То значи да n(m + 1) вредности

морају бити познате, за разлику од првих n вредности потребне за Њутнову интерполацију. Добијени полином имати највећи могући степен n(m + 1) − 1, за разлику од Њутновог чији је највећи степен n − 1.
Када користимо подељене разлике да израчунамо Хермитов полином функције f, први корак је да сваку тачку умножимо m пута. (Овде ћемо разматрати најједноставнији случај
за сваку тачку.) Тада ако нам је дато
тачака
и вредности у тачкама
и
за функцију коју желимо да интерполирамо, креирамо

тако да су

Потом, правимо табелу подељених разлика за тачке
. Мада за неке подељене разлике
![{\displaystyle z_{i}=z_{i+1}\implies f[z_{i},z_{i+1}]={\frac {f(z_{i+1})-f(z_{i})}{z_{i+1}-z_{i}}}={\frac {0}{0}}}](https://wikimedia.org/api/rest_v1/media/math/render/svg/cc3588ca4962f1f296e2cdea2c000c7ec2a8e66f)
што није дефинисано!
У том случају, заменимо подељену разлику са
.
У општем случају, претпоставимо да је функција у тачки
k пута диференцијабилна. Онда
има k копија
. Када правимо табелу подељених разлика, разлике од
ће имати исте врености и оне се рачунају са

На пример,
![{\displaystyle f[x_{i},x_{i},x_{i}]={\frac {f''(x_{i})}{2}}}](https://wikimedia.org/api/rest_v1/media/math/render/svg/7c91d4c08fb6c07b2424b18296c29c7218bb9247)
![{\displaystyle f[x_{i},x_{i},x_{i},x_{i}]={\frac {f^{(3)}(x_{i})}{6}}}](https://wikimedia.org/api/rest_v1/media/math/render/svg/9f1bcb9dc5877fe78decc13e34091095a94988ec)
итд.
Нека је функција
. Са вредностима ове функције и њена прва два извода у
, добијамо
x |
ƒ(x) |
ƒ'(x) |
ƒ''(x)
|
−1 |
2 |
−8 |
56
|
0 |
1 |
0 |
0
|
1 |
2 |
8 |
56
|
Пошто имамо информације из прва два извода, можемо направити скуп
. Наша табела подељених разлика је онда
![{\displaystyle {\begin{matrix}z_{0}=-1&f[z_{0}]=2&&&&&&&&\\&&{\frac {f'(z_{0})}{1}}=-8&&&&&&&\\z_{1}=-1&f[z_{1}]=2&&{\frac {f''(z_{1})}{2}}=28&&&&&&\\&&{\frac {f'(z_{1})}{1}}=-8&&f[z_{3},z_{2},z_{1},z_{0}]=-21&&&&&\\z_{2}=-1&f[z_{2}]=2&&f[z_{3},z_{2},z_{1}]=7&&15&&&&\\&&f[z_{3},z_{2}]=-1&&f[z_{4},z_{3},z_{2},z_{1}]=-6&&-10&&&\\z_{3}=0&f[z_{3}]=1&&f[z_{4},z_{3},z_{2}]=1&&5&&4&&\\&&{\frac {f'(z_{3})}{1}}=0&&f[z_{5},z_{4},z_{3},z_{2}]=-1&&-2&&-1&\\z_{4}=0&f[z_{4}]=1&&{\frac {f''(z_{4})}{2}}=0&&1&&2&&1\\&&{\frac {f'(z_{4})}{1}}=0&&f[z_{6},z_{5},z_{4},z_{3}]=1&&2&&1&\\z_{5}=0&f[z_{5}]=1&&f[z_{6},z_{5},z_{4}]=1&&5&&4&&\\&&f[z_{6},z_{5}]=1&&f[z_{7},z_{6},z_{5},z_{4}]=6&&10&&&\\z_{6}=1&f[z_{6}]=2&&f[z_{7},z_{6},z_{5}]=7&&15&&&&\\&&{\frac {f'(z_{7})}{1}}=8&&f[z_{8},z_{7},z_{6},z_{5}]=21&&&&&\\z_{7}=1&f[z_{7}]=2&&{\frac {f''(z_{7})}{2}}=28&&&&&&\\&&{\frac {f'(z_{8})}{1}}=8&&&&&&&\\z_{8}=1&f[z_{8}]=2&&&&&&&&\\\end{matrix}}}](https://wikimedia.org/api/rest_v1/media/math/render/svg/751e0b3ad317c2c01256fc99f6b192f1cf99a4ae)
и полином изгледа

узимајући коефицијенте са дијагонале табеле подељених разлика и множећи k-ти коефицијент са
, као што бисмо радили и код Њутновог полинома.
Ако имамо полином H и функцију f, Код одређивања тачке
функција грешке је

где је c непозната унутар интервала
, K број тачака плус један и
број извода познат за сваки
плус један.