Хетимасија

С Википедије, слободне енциклопедије
Христос је приказан као детенце, јагње невино које се жртвује за нас. Хетимасија је кроз векове добијала разне облике,сцене.

Хетимасија је грчка реч (ἑτοιμασία) која значи Уготовљени или Приуготовљени престо.

Порекло појма[уреди | уреди извор]

Овај мотив у источно – хришћанском сликарству заснован је на Псалмима ( 9,7-8; 89,14; 103,19 ). Господ на небесима постави престо свој, и царство његово свима влада (Пс 103,19). Символизује Бога као Свету Тројицу; небески престо, трон Божији, тј. Небеску часну трпезу, већ припремљен, приуготовљени престо; Христову жртву, страдање и смрт на Крсту. Од XI века овај мотив има најчешће значење припремљеног трона Спаситељевог за његов Други долазак. Приказује се: у виду престола ( трпезе ) прекривеног црвеном или пурпурном тканином што представља страдање Христово – Христова страдалничка хаљина (боје: црвена), и са књигом- јеванђељем положеним на њу и голубом. Тада Хетимасија представља Свету Тројицу: престо символизује Бога Оца, књига – Сина, а голуб- Светог Духа. Уз трон, тј. уз леђни наслон престола, постављена су оруђа страдања Христовог: крст о који је на пресеку кракова окачен трнов венац. Уз њега су прислоњени копље и трска с голубом. Испод, односно непосредно испред престола неретко је супеданеум ( клупица) са јастуком и посуда - „хидрија“, попут путира, с Христовом крвљу или дискос са светим хлебом, Агнецом, тј. Телом Христовим принетим на жртву. На клупици – супеданеуму могу бити положени клинови којим је Христос прикован на крст. А на јастуку може бити приказан и Свети Дух у виду голуба. У развијеном или скраћеном облику Хетимасија је често присутна током средњег века, и то нарочито у тематском програму зидног сликарства у просторима намењеним сахрањивању, као и на надгробним споменицима, саркофазима, када представља симбол Христовог Другог доласка (Парусија) и Последњег суда, као скраћена представа Страшног суда.[1]

Референце[уреди | уреди извор]