Холандска лака крстарица Де Ројтер

С Википедије, слободне енциклопедије
Холандска лака крстарица Де Ројтер
Лака крстарица Де Ројтер
Општи подаци
КаријераХоландска морнаричка застава
Кобилица постављена6. септембар 1933.
Поринут11. март 1935.
Завршетак градње3. октобар 1936.
СудбинаПотопљена 28. фебруара 1942.
Главне карактеристике
Депласман6.545 тона стандардни депласман
7.669 тона пуни депласман
Дужина170.92 метара
Ширина15.70 метара
Газ5.11 метара
Погон6 котла Јаров, снаге 66.000 КС
Брзина32 чвора
Посада473 официра и морнара
НаоружањеТопови: 7 × 150 mm, 10 × 40 mm
Митрљези: 8 × 12,7 mm
Авиони: 2

Хр. Мс. Де Ројтер (холандски: Hr. Ms. De Ruyter) је била холандска лака крстарица, једина у својој класи. Поринута је у луци Шидам 1935. године. Користила ју је холандска краљевска ратна морнарица током Другог светског рата и изгубила у бици у Јаванском мору.[1]

Историја[уреди | уреди извор]

Након изградње колонијалних крстарица класе Јава (наоружаних са по десет топова калибра 150 mm) средином двадесетих година, холандска ратна морнарица је од октобра 1936. за потребе одбране тадашње Холандске Источне Индије (садашња Индонезија) у флоти имала и лаку крстарицу Хр. Мс. Де Ројтер наоружану са седам топова калибра 150 mm, десет против-авионских топова калибра 40 mm, осам митраљеза калибра 12,7 mm и са два хидроавиона Фоккер Ц.XI-W.

Највећи депласман брода је био 7669 тона, дужина 170,92 m, ширина 15,7 m, а газ 5,11 m, док је на крстарици служило 35 официра и 438 подофицира и морнара. Погонску скупину чинило је шест водоцевних котлова типа Јаров и две турбинске скупине типа Парсонс, свака снаге 33.000 КС, а брод постизао највећу брзину 32 чвора.

Све време службе крстарица Де Ројтер служила је у Холандској Источној Индији, а потонула је током битке у Јаванском мору 28. фебруара 1942, погођена торпедом јапанске тешке крстарице Хагуро.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Никола Гажевић, Војна енциклопедија (књига 4), Војноиздавачки завод, Београд (1972), стр. 34-35

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Напомена: Овај текст или један његов део је преузет са веб сајта хрватског часописа Хрватски војник. Види дозволу.