28. фебруар
Изглед
28. фебруар (28.02) је 59. дан у години по грегоријанском календару. До краја године има још 306 дана (307 у преступној години).
Догађаји
[уреди | уреди извор]фебруар | ||||||
П | У | С | Ч | П | С | Н |
1 | 2 | 3 | ||||
4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 |
11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 |
18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 |
25 | 26 | 27 | 28 | 29 | ||
- 1525 — Шпански освајач Ернан Кортес погубио последњег астечког цара Куаутемока.
- 1825 — Русија и Велика Британија потписале уговор којим је одређена граница између Аљаске и Канаде.
- 1832 — У Београду основана Народна библиотека Србије као део Државне штампарије. Библиотека потом била под Министарством просвете, а од 1871. самостална установа. Одлуку о оснивању донео кнез Милош Обреновић.
- 1844 — Током приказивања нове фрегате "Принстон", које је на реци Потомак приредила Морнарица САД, на броду експлодирао један од топова, усмртивши државног секретара, министра морнарице и још неколико функционера Владе.
- 1845 — Конгрес САД је одбио анексију Тексаса.
- 1862 — У Србији донет први закон о адвокатури.
- 1916 — Завршено пребацивање главнине српске војске, од око 140.000 војника, из окупиране Србије, у Првом светском рату, на острво Крф. Опорављена наредних месеци, реорганизована и наоружана, српска војска се у лето исте године вратила у борбу на Солунском фронту. Током повлачења преко Албаније од децембра 1915. више од 200.000 војника и цивила умрло од глади, исцрпљености и зиме.
- 1921 — У Кронштату је избила Кронштатска побуна морнара руске флоте против бољшевика.
- 1922 — Велика Британија формално прогласила независност Египта, али задржала контролу над Суецким каналом и пословима одбране земље.
- 1931 — Члан Доњег дома британског парламента Освалд Мозли основао Нову партију, која је годину дана касније постала Британска унија фашиста.
- 1933 — Адолф Хитлер, дан по паљењу Рајхстага, убедио председника Немачке Паула фон Хинденбурга да потпише Декрет о пожару у Рајхстагу, којим су укинуте личне слободе, слобода говора и штампе и право на окупљање. У неколико наредних дана ухапшено више од 4.000 комуниста.
- 1939 — Изашао први број часописа "Политикин забавник".
- 1948 — Последње британске војне јединице напустиле Индију. Лабуристичка влада 1947. укинула британску владавину над Индијом.
- 1953 — Југославија, Грчка и Турска у Анкари потписале споразум о политичкој, привредној и војној сарадњи, познат као Балкански савез.
- 1974 — САД и Египат после седам година прекида обновили дипломатске односе.
- 1975 — У најтежој подземној железничкој несрећи у Великој Британији 42 путника погинула кад је воз у пуној брзини ударио у ограду у станици "Мургејт" у лондонском метроу.
- 1986 — У центру Стокхолма убијен премијер Шведске и лидер Социјалдемократске странке Улоф Палме. Један од најпопуларнијих европских политичара у то време убијен на улици док се са супругом враћао кући из биоскопа. Атентатор није откривен.
- 1991 —
- Заједничком одлуком Извршног вијећа САО Крајине и Српског националног вијећа усвојена "Резолуција о раздруживању Републике Хрватске и САО Крајине".
- Завршен Заливски рат, који су 42 дана САД и савезници водили против Ирака. Ирачке снаге присиљене да напусте Кувајт који су окупирале 1. августа 1990.
- 1993 — Амерички војни транспортери изнад источне Босне избацили прве товаре хуманитарне помоћи у храни и лековима, чиме је почела "Операција падобран" у ратом захваћеној Босни и Херцеговини.
- 1994 — У зони забрањеног лета изнад БиХ западно од Бањалуке два америчка авиона F-16 срушила су четири српска "јастреба".
- 1997 — У Ирану земљотрес разорио више од 20 села, погинуло око 1.000 људи.
- 1998 — После убиства четири српска полицајца код Глоговца и Србице, на подручју Дренице на Косову почели сукоби српских снага безбедности и косовских Албанаца, припадника Ослободилачке војске Косова.
- 2002 — У потрази за Радованом Караџићем, припадници Сфора спровели опсежну акцију на подручју Челебића, али нису успели да ухапсе бившег председника Републике Српске оптуженог пред Међународним судом у Хагу за ратне злочине.
- 2003 — На заједничкој седници оба већа Скупштине Југославије проглашена Повеља о људским и мањинским правима и грађанским слободама.
- 2006 — У Црној Гори постигнут је споразум да се референдум о одвајању од Србије одржи 21. маја 2006.
- 2013 — Бенедикт XVI је постао први папа у последњих 600 година који се повукао са тог положаја.
Рођења
[уреди | уреди извор]- 1743 — Рене Жист Аиј, француски минералог. (прем. 1822)[1]
- 1842 — Милан Кујунџић Абердар, српски песник, филозоф и политичар. (прем. 1893)[2]
- 1851 — Тоша Анастасијевић, српски глумац. (прем. 1895)[3]
- 1901 — Лајнус Полинг, амерички хемичар, биохемичар и мировни активиста. (прем. 1994)[4]
- 1903 — Винсент Минели, амерички редитељ. (прем. 1986)[5]
- 1930 — Леон Купер, амерички физичар, добитник Нобелове награде за физику (1972). (прем. 2024)[6]
- 1939 — Данијел Ч. Цуи, амерички физичар кинеског порекла, добитник Нобелове награде за физику (1998).[7]
- 1940 — Марио Андрети, италијански аутомобилиста, возач Формуле 1.[8]
- 1942 — Дино Зоф, италијански фудбалски голман и фудбалски тренер.[9]
- 1942 — Брајан Џоунс, енглески музичар, најпознатији као оснивач и првобитни фронтмен групе The Rolling Stones. (прем. 1969)[10]
- 1944 — Сеп Мајер, немачки фудбалер и фудбалски тренер.[11]
- 1947 — Мирољуб Лабус, српски економиста и политичар.
- 1948 — Бернадет Питерс, америчка глумица, певачица и списатељица.[12]
- 1948 — Мерседес Рул, америчка глумица.
- 1954 — Енвер Петровци, југословенски и албански глумац, драматург и редитељ.[13]
- 1955 — Гилберт Готфрид, амерички глумац и стендап комичар. (прем. 2022)[14]
- 1957 — Марко Баћовић, српски глумац.[15]
- 1957 — Јан Кулеманс, белгијски фудбалер и фудбалски тренер.[16]
- 1957 — Џон Туртуро, амерички глумац, сценариста и редитељ.[17]
- 1963 — Клаудио Кјапучи, италијански бициклиста.[18]
- 1964 — Џамолидин Абдужапаров, узбекистански бициклиста.[19]
- 1966 — Паоло Футре, португалски фудбалер.[20]
- 1967 — Татјана Петровић, српска новинарка и уредница, секретарка за културу града Београда. (прем. 2013)
- 1969 — Роберт Шон Ленард, амерички глумац.[21]
- 1975 — Саво Ђикановић, црногорски кошаркаш.[22]
- 1976 — Али Лартер, америчка глумица и модел.[23]
- 1979 — Себастјен Бурде, француски аутомобилиста, возач Формуле 1.[24]
- 1979 — Иво Карловић, хрватски тенисер.[25]
- 1980 — Тејшон Принс, амерички кошаркаш.[26]
- 1984 — Каролина Куркова, чешки модел и глумица.[27]
- 1985 — Јелена Јанковић, српска тенисерка.[28]
- 1987 — Антонио Кандрева, италијански фудбалер.[29]
- 1987 — Игор Вук Торбица, српски позоришни редитељ. (прем. 2020)
- 1989 — Чарлс Џенкинс, америчко-српски кошаркаш.[30]
- 1993 — Емели де Форест, данска музичарка.[31]
- 1994 — Аркадјуш Милик, пољски фудбалер.[32]
- 1999 — Лука Дончић, словеначки кошаркаш.[33]
Смрти
[уреди | уреди извор]- 1069 — Абад II, маварски краљ.[34]
- 1869 — Алфонс де Ламартин, француски писац и дипломата (рођ. 1790)[35]
- 1887 — Александар Порфирјевич Бородин, руски композитор и хемичар. (рођ. 1833)
- 1896 — Анте Старчевић, хрватски политичар. (рођ. 1823)[36]
- 1941 — Алфонсо XIII, шпански краљ. (рођ. 1886)[37]
- 1964 — Милан Богдановић, српски писац, критичар и преводилац. (рођ. 1892)[38]
- 1986 — Улоф Палме, шведски политичар и државник, премијер Шведске. (рођ. 1927)[39]
- 1994 — Жарко Цвејић, оперски певач. (рођ. 1907)[40]
- 2004 — Милош Комадина, књижевник. (рођ. 1955)[41]
- 2006 — Овен Чејмберлен, амерички физичар. (рођ. 1920)[42]
- 2011 — Ани Жирардо, француска позоришна и филмска глумица. (рођ. 1931)[43]
- 2013 — Доналд А. Глејзер, амерички физичар. (рођ. 1926)[44]
Празници и дани сећања
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „René-Just Haüy | French mineralogist | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-27.
- ^ „Milan Kujundžić Aberdar”. web.archive.org. Архивирано из оригинала 05. 03. 2016. г. Приступљено 27. 01. 2022.
- ^ „АНАСТАСИЈЕВИЋ Тоша”. snp.org.rs. Приступљено 18. 1. 2024.
- ^ https://www.nobelprize.org/prizes/chemistry/1954/pauling/facts/
- ^ „Vincente Minnelli”. IMDb. Приступљено 2022-01-27.
- ^ https://www.nobelprize.org/prizes/physics/1972/cooper/facts/
- ^ https://www.nobelprize.org/prizes/physics/1998/tsui/facts/
- ^ „Mario Andretti”. IMDb. Приступљено 2022-01-27.
- ^ „Dino ZOFF”. www.footballdatabase.eu. Приступљено 2022-01-27.
- ^ „Brian Jones”. IMDb. Приступљено 2022-01-27.
- ^ https://www.fussballdaten.de/person/sepp-maier/
- ^ http://www.tcm.com/tcmdb/person/150974%7C0/Bernadette-Peters/biography.html
- ^ „Enver Petrovci”. IMDb. Приступљено 2022-01-27.
- ^ „Gilbert Gottfried”. IMDb. Приступљено 2022-01-27.
- ^ „Marko Bacovic”. IMDb. Приступљено 2022-01-27.
- ^ Strack-Zimmermann, Benjamin. „Jan Ceulemans (Player)”. www.national-football-teams.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-27.
- ^ „John Turturro”. IMDb. Приступљено 2022-01-27.
- ^ https://www.procyclingstats.com/rider/claudio-chiappucci
- ^ Archives, Cycling. „Djamolidine Abduzhaparov”. www.cyclingarchives.com (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 14. 03. 2016. г. Приступљено 2022-01-27.
- ^ https://www.national-football-teams.com/player/14185/Paulo_Futre.html
- ^ „Robert Sean Leonard”. IMDb. Приступљено 2022-01-27.
- ^ „Savo Dikanovic profile | Game center | FIBA.com”. web.archive.org. 2016-03-15. Архивирано из оригинала 15. 03. 2016. г. Приступљено 2022-01-27.
- ^ „Ali Larter”. IMDb. Приступљено 2022-01-27.
- ^ „Sébastien Bourdais | Racing career profile | Driver Database”. www.driverdb.com. Приступљено 2022-01-27.
- ^ „Ivo Karlovic | Overview | ATP Tour | Tennis”. ATP Tour. Приступљено 2022-01-27.
- ^ „Tayshaun Prince Stats”. Basketball-Reference.com (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 08. 11. 2020. г. Приступљено 2022-01-27.
- ^ FashionModelDirectory.com, The FMD-. „Karolina Kurkova - Fashion Model | Models | Photos, Editorials & Latest News | The FMD”. The FMD - FashionModelDirectory.com. Приступљено 2022-01-27.
- ^ „Jelena Jankovic | WTA Official”. Women's Tennis Association (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-27.
- ^ „Schede analitica di Antonio Candreva - a cura di Football.it”. aic.football.it. Приступљено 2022-01-27.
- ^ „Charles Jenkins Stats”. Basketball-Reference.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-27.
- ^ „Emmelie de Forest”. IMDb. Приступљено 2022-01-27.
- ^ „Arkadiusz Milik - Profil zawodnika 21/22”. www.transfermarkt.pl (на језику: пољски). Приступљено 2022-01-27.
- ^ „Luka Doncic Player Profile”. RealGM. Приступљено 14. 10. 2018.
- ^ „About: Abbad II al-Mu'tadid”. dbpedia.org. Приступљено 2022-01-27.
- ^ „Alphonse de Lamartine | French poet, historian, and statesman | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-27.
- ^ „Dr. Ante Starčević”. www.visitgospic.com. Архивирано из оригинала 27. 01. 2022. г. Приступљено 2022-01-27.
- ^ „Biografía de Alfonso XIII de Borbón (1902-1931) - Reyes y Reinas de la España Contemporánea”. Biblioteca Virtual Miguel de Cervantes (на језику: шпански). Приступљено 2022-01-27.
- ^ Југословенски књижевни лексикон (2. изд.). Нови Сад: Матица српска. 1984. стр. 66.
- ^ „Zašto je ubijen Ulof Palme i kako atentator nikad nije uhapšen”. BBC News na srpskom (на језику: српски). Приступљено 2022-01-27.
- ^ „Zarko Cvejic”. IMDb. Приступљено 2022-01-27.
- ^ „Милош Комадина – Српско Књижевно Друштво” (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-27.
- ^ „Owen Chamberlain | American physicist | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-27.
- ^ Tanjug. „Umrla francuska glumica Ani Žirardo”. Blic.rs (на језику: српски). Приступљено 2022-01-27.
- ^ „Donald A. Glaser | American physicist | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-27.