Хотел Балкан (Београд)
| Хотел Балкан | |
 | |
Информације
| |
|---|---|
| Локација | Призренска 2, Београд,  Србија
|
| Статус | предложена |
| Отварање | око 1860. године; |
| Власник | Самуило и Голуб Јанић |
Хотел Балкан налази се на углу Теразија и Призренске улице у Београду. Тачна адреса је Призренска 2. Тачна година изградње хотела се не зна, али се претпоставља да је око 1860. године, у време изградње и Теразијске чесме. Стари хотел јес рушен 1935. и на његовом месту је сазидан нови који и данас постоји.
Историјат[уреди | уреди извор]
Некадашњи изглед хотела је био сасвим другачији од данашњег. То је била једноспратна угаона зграда у близини Теразијске чесме која је изграђена у слично време.[1] Пре тога је на истом месту била механа која датира још из 1835. године. У писаним документима о Београду се помиње да је кафану подигао 1848. Сима Механџија. После изградње хотела у његовом склопу ради и пивница Балкан.[2] Хотел је подигнут око 1860. године по пројекту инжењера Андрије Вуковића. Стари хотел је срушен 1935. године. На месту старог хотела сазидан је данашњи хотел Балкан.[3] Године 1896. хотел Балкан купују Самуило и Голуб Јанић. Голубова удовица Босиљка Јанић их наслеђује 1918. године. Године 1928. основала је задужбину и завештала хотел Балкан Српској краљевској академији. Идеја је била да се новац од прихода употреби за основање основних школа са становима за учитељице у Јужној Србији, данашњој Северној Македонији.[1][4] Године 1904. хотел преузима хотелијер Попара. Попара темељно реновира хотел и свечано га поново отвара 30. маја 1904. Власник је донео разнобојне сунцобране и ту се точило минхенско пиво Салватор. Хотел је више пута адаптиран, али је 1928. проширен ка Призренској улици.[1]
Категоризација хотела[уреди | уреди извор]
Категоризација хотела је током времена варирала. Био је сврставан у хотеле другог и трећег реда,[5] а у неком тренутку после Попариног реновирања и првог реда.[1][6][7]
Друштвени живот[уреди | уреди извор]
Кафана и истоимени хотел на Теразијама били су стециште пословних људи. Нарочито је био популаран код људи из унутрашњости.[2] Још од 19. века у хотелу су се окупљали борци за ослобођење Јужне Србије. Власници Самуило и Голуб Јанић су били из Лазаропоља у Македонији. Били су велики родољуби и патриоте. Такође су били и борци за ослобођење преосталих крајева од Турске. Тадашње комите и четници имали су свој сто који је био резервисан за њихове присталице и објекат је био украшен ликовима из националне историје. Такође су у хотелу били и борци из иностранства.[1]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б в г д Белингер, Борис; Мијатовић, Бошко (2015). Илустрована историја београдских кафана : од Турског хана до Аеро клуба. Београд: Архипелаг. стр. 37—39.
- ^ а б Голубовић, Видоје (2019). Механе и кафане старог Београда. Београд: Лагуна. стр. 122—123.
- ^ „Први хотели у Београду”. 011 инфо. Приступљено 24. 9. 2021.
- ^ „Он је Београду поклонио хотел Балкан, Москву и Kасину, а нико не зна ко је овај човек и колико је важан за нашу историју”. Видовдан. Приступљено 24. 9. 2021.
- ^ Промет странаца у Београду. - У: Београдске општинске новине, 1. јул 1931.
- ^ Рангирање хотела у Београду. - У: Београдске општинске новине, 20. јануар 1940.
- ^ Трговачко-занатлијски шематизам Краљевине Србије, 1. јануар 1905.