Храздан (река)
Храздан јерм. Հրազդան | |
---|---|
![]() Река Храздан | |
Опште информације | |
Дужина | 141 km |
Басен | 2.560 km2 |
Пр. проток | 17,9 m3⁄s |
Слив | река Аракс; Каспијско језеро |
Водоток | |
Извор | Севан |
В. извора | 1.097 m ушће: 826 m |
Ушће | [[У Аракс код града Масис ]] |
Географске карактеристике | |
Држава/е | ![]() |
Насеља | Јереван, Храздан, Севан |
Притоке | Getar River |
Река на Викимедијиној остави |
Храздан (јерм. Հրազդան)[1] је најдужа река у Јерменији. Представља северозападну отоку језера Севан, и тече ка југу кроз марз Котајк и главни град Јереван. Улива се у реку Аракс на југу земље. Има велики значај за привреду Јерменије (хидроенергије, наводњавање, риболов).
Име
[уреди | уреди извор]У 7. веку пре нове ере краљ Урартуа Руса II је наредио да се прокопа канал између државе Аза (на Араратској висоравни) и долине Куарлини (данашњи Ечмијадзин). Канал је прозван као Илдаруниа. Име Храздан први је употреби Мојсије Коренски.
Географске и привредне карактеристике
[уреди | уреди извор]Река Храздан представља отоку језера Севан (северозападна обала језера крај истоименог града). Са висоравни се постепено спушта ка југу и протиче кроз Јереван, главни град Републике Јерменије. Крај Јеревана прави неколико веома оштрих окука. У доњем делу тока тече кроз Араратску равницу све до ушћа у Аракс, на граници Јерменије и Турске.
Дужина тока, од извора до ушће је 144 km, а укупна површина слива износи 7.310 km² (рачунајући и басен језера Севан), док је површина слива самог водотока 2.560 km².[2]
Просечан пад износи 1,8 м/км. Просечан проток воде на излазску из језера износи свега 2 m³/s, а на ушћу 17,9 m³/s. У периоду од 1930. до 1960. на реци је изграђено укупно 8 хидроелектрана, што је довело до наглог пада нивоа самог језера Севан.
Поред производње електричне енергије, воде Храздана се користе и за наводњавање, индустрију, али и за риболов.


Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Раздан в БСЭ”. Приступљено 29. 4. 2013.[мртва веза]
- ^ „Значение слова „Раздан“ в Большой советской энциклопедии”. Приступљено 29. 4. 2013.