Humani papiloma virus

Из Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Хуман папилломавирус)
Humani papiloma virus
Papilloma Virus (HPV) EM.jpg
HPV virus
Klasifikacija i spoljašnji resursi
Specijalnost заразна болест
ICD-10 B97.7
ICD-9-CM 078.1 079.4
DiseasesDB 6032
eMedicine med/1037
MeSH D030361

Humani papilloma virus (HPV) je uzročnik najčešće polno prenosive bolesti koja pogađa i žene i muškarce. Procenjuje se da će se oko 50% seksualno aktivnih ljudi zaraziti nekom vrstom ovog virusa tokom svog života.[1][2] Poznato je više od 100 tipova HPV-a od čega je većina bezopasna za zdravlje.

Prenošenje[уреди]

HPV se najčešće prenosi spolnim odnosom, ali i direktnim kontaktom sa zaraženom kožom i sluzokožom. Postoje slučajevi u kojima je zabeležena infekcija sluzokože sistema organa za disanje i očiju. Najveće i najčešće zaraženo područje je genitalno područje.

HPV se može preneti uprkos korištenja prezervativa kao zaštite kod muškaraca. Infekcija (kondilomi) se obično javljaju oko korena penisa.

Manifestacija[уреди]

Papiloma

Tipovi 16, 18, 31 i 33 uzrokuju maligne promene na grliću materice, zbog čega su i najopasniji.[3] Ovi tipovi HPV-a uz maligne promene mogu uzrokovati i izrasline, odnosno kondilome koji najčešće rastu u grozdovima, unutar rodnice i oko anusa.

Kod muškaraca se kondilomi najčešće manifestiraju na telu penisa, na prepucijumu ili oko anusa. A mogu se pojaviti i u rektumu ili u ustima.

Ako trudnica ima kondilome postoji opasnost da HPV infekciju tokom porođaja prenese na dete.

Dijagnoza[уреди]

Da bi se dokazalo postojanje HPV virusa potrebno je obaviti urološki ili ginekološki pregled, i po potrebi koristiti molekularno biološki pregled. Muškarcima se za dokazivanje HPV-a uzima bris mokraćne cevi, dok se kod žena uzima bris vrata materice i radi se posebna pretraga na prisustvo HPV-a. Svakako, potrebno je uraditi i PAPA test koji pokazuje eventualne promjene u ćelijama, te eventualno kolposkopiju.

Nalaz PAPA testa se označava skraćenicom CIN (cervikalna intraepitalna neoplazija). Postoje 3 stupnja, zavisno od jačine promena u materici.

  • CIN1 predstavlja blagu displaziju
  • CIN2 predstavlja srednju displaziju
  • CIN3 tešku displaziju
  • 4. stupanj je karcinom in situ. On, poput CIN 3, spada u tešku displaziju. Promene zahvataju ćelije, ali nije probijena bazalna membrana.
  • Karcinom (invazivni oblik, probijena je bazalna membrana)

Lečenje[уреди]

Ukoliko se maligne promjene rano uoče PAPA testom, terapija je mnogo blaža i bezbolnija - a mogućnosti razvoja raka grlića materice su puno manje nego u slučaju kada se ove promene detektuju kasnije.

Kondilomi se mogu lečiti na razne načine:

  • propisanim tekućim hemikalijama (Kondiloks, Imikvimod, Podofilin)
  • krioterapijom (smrzavanje)
  • elektrokoagulacijom (paljenje)
  • ubrizgavanjem interferona u svaki kondilom (protein koji stvara imunost na virus)
  • laserskim tretmanom
  • hirurškim uklanjanjem

Uprkos postojanja niza metoda, važno je uočiti da se HPV infekcija ne može u potpunosti izlečiti.

Reference[уреди]

  1. „Genital HPV Infection — CDC Fact Sheet”. Centers for Disease Control and Prevention (CDC). 10. 4. 2008. Приступљено 13. 11. 2009. 
  2. Humani Papilomavirus
  3. Chaturvedi Anil, Maura L. Gillison (4. 3. 2010). „Human Papillomavirus and Head and Neck Cancer”. Ур.: Andrew F. Olshan. Epidemiology, Pathogenesis, and Prevention of Head and Neck Cancer (1st изд.). New York: Springer. ISBN 978-1-4419-1471-2. 

Literatura[уреди]

Spoljašnje veze[уреди]